Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

дел.икатнији тако нежно како нп један сликар с четкицом његовом не бп могао по чем су оне атоме бојеног воска с њпхног места узпмале па нх постављале вг прерађпвале у растеће пвпце окаца. Овај начпн зпдања изгледа мп као нека врста равнотеже на које су пчеде нагнане: по чем све пнстпнктпвно стоје на релативно једнаком удаљењу једна од друге, п све гледају око себе једнаке кругове да опншу, па онда нресечне равннне пзмеђу кругова плн да подпжу пди да неоглодане оставе. У стварп је врло чудновато впдетп, како гдешто у тежпм случајевима, кад се на прпмер два парчета саћа под ма какпм углом сучељаваху, пчеле кваре ћелпје па пх на другп начин преграђују враћајућп се гдешто на облпк којп су једном већ одбацпле биле.

Кад пчеле пмају места на ком могу стајатн у згодпом положају за рад, на прнмер парченце дрвета постављено управ пспод средине једног на внше растућег саћа, тако да саће мора да буде вођено преко једне стране дрвета, онда могу пчеле поставптп основу за дувар једнога новог хексагона, тако, да се управ на свом месту међу другим готовпм окцпма помаља. Довољно је, да су пчеле у стању да стоје у њпхннм правпн релатпвнпм растојањпма једна од друге и од дуварова најзад свршенпх окаца, н тад по мерплу мпсаонпх кругова могу подпћн дувар по средпнп пзмеђу два гранпчећа се окца; алп, у колпко сам ја впдео, нпкад оне пре не пзрађују оштро углове

414

ПНСТПНКТ ПЧЕЛЕ

Гл. VII.