Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

КРОМПИР 69

је значајна, да заузима једно од првих места међу повртарским биљкама.

Биљка Кромпирова умножава се сађењем кртола, на којима се налази више пупољака, званих „окца“, из којих се развија ново стабло и корен. Кромпир се може производити и из семена, али тешко и споро, јер ако семе и исклија уредно, прве ће се године добити сасвим ситне кртолице, које треба поново посадити за идућу годину, Кромпир Експрес. па да може да нарасту до жељене крупноће.

Највише одговара Кромпиру благ и умерено влажан климат, а најмање преко мере топал и сув. У тропским крајевима не успева никако, а у топлијим крајевима Европе, или у крајевима са топлим и сушним летом, као што је код нас, Кромпир брзо де-. генерише.

Код нас, као и у другим земљама са сличним климатом, Кромпир брзо изгуби карактерне особине сорте, за то мора семе да се обнавља сваке треће-четврте године, доносећи га из севернијих предела. Најбоље је донети Кромпир за семе из земаља, које леже изнад појаса винове лозе, на пример из Чешке, Немачке, Северне Француске, Холандије или Енглеске, где он успева најбоље. На тај начин обновљено семе, даје знатно већи принос бољег квалитета, у току прве три године дана; после се измеће, губи своје добре особине, те треба поново да се обнови. Обично. се рачуна по три пута већи принос од обновљеног семена, него од домаћег, за то има произвођача у топлијим крајевима, који налазе за корисно, да сваке године доносе Кромпир за семе из хлад-

нијих крајева.

Сваки положај одговара условима гајења Кромпира, изузев сувише влажан или преко мере ветровит. Кромпир успева скоро на сваком добро и дубоко урађеном земљишту, које је уз то још и богато у биљској храни, али највише воли и најбоље резултате даје на лакој, растреситој, пропустној и плодној пескуши. Најмање одговара Кромпиру тешко и влажно земљиште, где мање рађа и кртоле остају ситне, деформисане и без доброг укуса за јело.