Pozorište

и О о

ОГЛЕДИ НА ПОЉУ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ,

па. КО И ЧАЈ,

У шаљивој је игри поље и обим радње за глумца много већи и пространији него у трагедији; ако само уме да утиче на слушаоце и гледаоце и да опази утисак што га је учинио, то се може глумац тим посматрањима и вештином увек 0држати и непрестано нов утисак на слушаоце причинити, а временом и симпатију задобити,

Комичар развесељује, трагичар ожалошћује, Комичар забавља целу душу. У шаљивој игри прелеће гледаочева, машта, слободна од свију окова, лако и безбрижно по свима предметима, као лептир што прелеће од једпог цветка на други. Такав расположај за комичара је не исцрпљиво врело самих допадања, само ако уме употребити равположај гледалаца, У трагедији је допадање врло ограничено, а овде обично и свестрано. Комичар постигне можда баш тиме своју врећу, што многе достојанственике, њино достојанство и част, јавно на тлумионици глумећи вређа са својим пецкавим досеткама, Али ко би могао таким опалачима евоје допадање изјавити 2

Природна и урођена веселост још није довољна грађа за комичан таленат, Комичар се мора пре свега побринути: да сам нежно мисли и овећа, ди треба да избегава бриге, а веселост да буди, јер: весело срце кудељу преде.

Већином се и приметило да глумац, кад је добре воље, најизвреније приказује трагичне улоте, а кад је сетан и жалостан, комичне, Последњи елучај догађа се често код хипохондриста, и већином ву комичари хипохондристе, Ако је телесна ортанизација хипохондрији наклоњена, то захтева та жалосна околновт веселост, приморава, да и у другима баш мора побуђивати радост и вевелост; та непрестана

борба душевна и напрезање живаца посље- |

дица је, што већина, тих јадника прерано своју смрт нађе, а врло их мало доживи сретну старост, Трагичари се врло ретко налазе да ву сличне природе, за то им је будућност обично и сјајнија,

Често пута падне комичар у грдну погрешку, да се сам пре почне смејати него што је и приметио дејство на гледаоцима што треба његова игра да учини, То је грдна погрешка, која ве не може опростити, јер ако мисли да ће прераним емејом побудити. и гледаоце на смеј, то се љуто преварио, јер са својим емејом разори само тледаочеву пажњу. Тај поступак је некоректан и бљутав, На веселом лицу изражена вештачка збиља, то је права комика, Са мајмунисањем, гримасама и несмисленим противуречицама, може комичар на мах на емеј побудити, али ко ће то сматрати за вештачко приказивање» Мајмунибање се састоји у томе, да се свакидашње скарадне појаве јавно на тлумионици износе, да би се тиме привукла тледаочева пажња, да му се диве генију, како је вешто умео тако екарадну слику на глумионици приказати; али права је вештина глумачка увек била и биће и на даље стварати карактере, а не копирати, Копирањем се долази до неког извесног ступња вештине, али само стваралачким приказивањем може глумац вештаком постати, Ту погрешку чине већином прости, не даровити комичари, којима је сва наслада, да се моту по вољи лудити, и слушаоце, бар галерију, на смеј наводити. Што је човек више изображенији, тим све мање налази задовољства у смеју, Збиља је даБле сваком паметном и изображеном човеку урођена,

Комичар радије види позориште пуно него трагичар. Али на то се глумац не сме никада обзирати колико је публике, јер