Pozorište

Куд издајнике баца држава,

Да им испече сунце мозак жив! Па и ја сам да скочим у море; (уд моје косе 6 тлаве старачке (седеле на јаду, на муци,

Нек мрежу плету морски пауци ! (х, тако ми је глава слаба већ, Да једва носи мало косе то,

А ти над њоме збираш облаке, Па из облака сипаш тешки град, Претешки град срамоте претешке ! Тај град га бије, као стари раст, Да збрише с њега листак последњи, | њега самог у гроб вабије! —

| Не могу даље, ослабио сам, · Изнемого сам већ, помози ми, ' Поведи ме, молим те, — посрћем!

Ђорђе.

(узевши га испод руке.) Умири се, драги бабајко, · Не жести ми се, слушаћу те ја!

(Публици излазећи с оцем.) _Ат кад већ не смем вука убити ' Док облави мој станак серовитн, Кад пође онда ћу га ловити! (Оду)

(Наставиће се.)

— — окове

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

Из Винковаца је дошла српска народна позоришна дружина у Руму и ту је почела представљати 7 аугуста о, Од тога дана па до 3 сентембра давано 15 представа, у Рума и две представе у војничком оволу под Иригом, у арени, која је за ту цел веома згодно удешена била, Те две представе живо бу те подвећале на арене из грчкога и римекога доба: та на сваку одтих представа слегло се било које војника које оеталога евета до 5000 душа, а и време је послужило да већ није могло лепше бити, У околу су приказивана сва два комада, и то 24 септембра: „Стари бака и његов син хусар)“ а 26 септембра: „Граничари.“ Обе те представе испале су тако дивно, да никако ниси могао ни помислити, да се то на твоје очи заиста и не збива, Сваки је од наших глумаца и глумица осветлао себи образ тога вечера. Много се може само кад се овојски хоће! Те две представе стекли ву

нашем позоришту лепа имена и глава у

странога света, који се из различитих крајева био стекао, да гледа војничку маневру. По тим предетавама могао је тај стран свет видити, дали емо ми „културфехиг“ Пре поласка позоришне дружине приређена је још 5 септембра „беседа“ у корист српском

народном позоришту. Да није непрекидна киша сметала представама, много би боље прошло наше позориште у Руми него што је, У Руми је постигло наше позориште још и нов удар: наша позоришна дружина изгубила, је. Косту Хаџића, једног од најстаријих и најчеститијих својих чланова,

Из Руме је отишло наше позориште у Митровицу, и ту се бавило од 4, септембра до 3. октобра, да то време давано је 19 представа и приређена је уз суделовање митровачке певачке дружине „беседа“ у корист српеком народном позоришту. И ако је лоша година, то су митровчани и опет чинили што бу год могли, да наше позориште прође што мањом штетом, У Митровици је изгубило наше позориште једну добру глумицу, Катицу Савићеву, која ве удала ва г. Лазу Ђорђевића-Милисава. поцерског, К,, Савићева у последње доба | јако је напредовала у представљачкој умет| ности и као приказивачица особито трагичних љубавница дошла је била већ до тог ступња, да би још за крзтво време могла доћи у ред наших првих глумица, Велика штета по наше позориште што из| руби ту своју питомицу баш онда, кад му | је могла од највеће користи бити!