Pozorište

У

326

У

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

|. п "их 1 А

од позоришних представа у Винковцима у месецу јулу 1872.

1, Претплата на 12 позориш-

них представа изнови . . 6644%, — њ 2. Мимо претплате пало на али = « о = а = « 45 „ 600 3, Шест предетава ван претплате донели ву. . . . 7093» — » 4 „Беседа“ приређена уз суделовање певачке дружине „Слоте“ донела . . . · 208» 30» Свега 2147 Ф. 90 н

Мита Јанковић, с. р.,

одборник. месни благајник. Никола Зорић, с. Р..

рачунар српског нар. позоришта,

(Тоду

ПОЗОРИШТЕ. Б

(Народно позориште у Београду.) У славу ступања на“ престо кнеза Милана Обреновића ТУ. давана је у народном позоришту у Београду 10. августа „Маркова сабља“, алегорија у два дела, коју је написао Јован Ђорђевић. „Млада Србадија“ пише о тој представи између осталога и ово: „Слике су у овој алегорији добро изабране и позорница их је наша тако красно извела, да ниједне не може гледалац оставити без узбуђења Нарочито је то у првоме делу, где се појављује Ђурађ Бранковић са својим слепим синовима и потурченом Маром евојом, где се даље појављује турчење босанских великалта, па калуђерско одвлачење народа у туђу земљу и најпосле борба Дрногораца с Турцима. И стихови, који се говоре поред ових слика, много су лакши и бкруглији, него што би се очекивати могло од онога, који је још пре 25 година о клин обесио

своју лиру.“ (Народно позориште у Загребу) отворило се 1.

октобра о. г. и том је приликом даван „Мавсим Црнојевић“, трагедија у 5 чинова, од дра

Лазе Костића. () тој представи пише „У1епас“ овако:

„Максим Црнојевић глумио се у нас први пут. Пријатељима песниковим, који сада у мађарској тамници

ЊЕ ПРИХОД

од позоришних представа у Руми од 3. августа 3 септембра 1872.

1. Претплата на 12 позориш-

до

них предетава , . . . 5855Ф. — н. 2. Мимо претплате пало на | каби“ . паре нето 6700» 90 » | 3, Три предетаве ван прет-

плате донели ву. . . . 374» — » 4, Две представе у војничком -

оволу под ИУригом донелису 341» — » | 5. Беседа приређена уз су-

деловање румске певачке

дружине „лек ки. с. 208 » 50»

Сава Трифковић, с. р., |

Свега 2185 4, 40 н,

!оца Богдановић, се. р., месни благајник,

Никола Зорић, с. р., . рачунар срп, нар. позоришта.

чами, било би веома драго, да су му могли одсалати братински поздрав п глас душевнога славља. Али глумачка се вештина код те прве јесенашње представе показала слаба. Вели се, да је било мн седам покуса за ту трагедију, али ко је гледао задњи, генерални покус, не могаше се добру надати. Да, се још свеудиљ на брзу руку ради, даје слутити сама цедуља прве представе: у њој је испуштена једна особа, мајка максимова, Јевросима, и шњом глумица јој гђца, Бајзова....

И тако се заборавило на много којешта, или

није било времена да се учини све, чим би се трагедији приправио што сигурнији успех. Иначе иде све 'тлумице (Бајвову, Перивову и Ружићку — Стропијеву) свака хвала: у овој трагедији много су биле вредније од мушкараца у обће. Њихов вањски лик, логично“ наглашивање, кретња, ако и не свагде уметничка али бар пристојна, глас, који се бар даде слушати, ако гдегод и није савршено удешен према ситуацији: све то могаше гледаоцу дати отпочинка од оне муке, коју му задаваху толики или неразумљиви, или мукли, или храпави, или „вриштући гласови. Г. Брани очевидно се трудиси као редитељ и као глумац максимов; али није ни

у чем посве успео. За петнаест дана веџбања није | ни могао увештити јасноме говору људе, који му

АШ Р