Pozorište

љиљмг

ПОЈАВА 0О0МА,

Слуга к пређашњи.

Јаван (са врата.) Јован. Један човек моли, да одмах дођете

једној болесници.

Видић. Ко је болестан > бСлугла, Једна госпођа! МАРИЈА (нагло), Како се зове2

Олуга, Не знам, није ми казао име!

Видић, Ево ме одмах! Марија, дај ми брзо мој капут и шешир!

МАРИЈА (донесе и обуче муга), За. штота ниси цитао» Увек треба да питаш, како. се зову 60 левници,

Јован, Разумем!·

Видић. Збогом дете моје! (Слузи). Хајдмо! (Оду).

(Наставиће се).

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Ноћ у очи нове године“, „Пркос“, „Гушче буковачко“.) Последњег дана прошле године приказан је нанашој позорници први пут Бенедикеов комад: „У очи нове године“ превод Саве Петровића. Дакле чича Силвестар правио је познанство са старом годином на српској позорниди. Ако је и који стран комад удесан да се посрби, то је овај : и карактери и прилике у њему у многоме се подударају са нашима. То је једина махна овога иначе лепога, превода Петровићевог.

У некој престоници немачкој слави стари судија Фелзек последње часове од године. Сто је постављен за седам особа; све сами пријатељи његови треба да заузму своја места около њега. Али од отих су петорица умрли, само је остао још стари пуковник Линдау и домаћин, Шразне се столице попуњавају венцима успомене. То није баш весела стара година. Метепјо шог1! веје кроз цео говор сетних стараца и одјекује снажно у гледаочевом срцу. Стари Фелзек мисли на смрт али писац хоће да га поврати да мисли на живот. и то је права тенденција комаду. Фелзек има једног сина Арнолфа, који је већ од двадесет година у емиграцији за то. што је учествовао у покрету за слободу. То је за старога бирократу 83лочин, који је по његовом мњењу окаљао његов живот, и он не ће за то ништа да зна за свога сина. АрнолФ је одбегао ваљда у Америку. стекао је тамо себи што човек може да стече: жену. троје деце и ужитак за све. Само га још тишти срџба очева и он долази баш на Силвестра, да се измири с њиме Тренутак је згодан. Старци куњају усамљени и кад сазна Фелзеков пријатељ Линдау, да је АрнолФ с породицом дошао, он попуни упразњена. места својих минулих пријатеља породицом његовом. Стара година прелази у нову: стара генерација замењује се у Фелзековој кући с новом. Фелзек се испрва срди, кад опази шта се збило, али лако је одердити старца, кад се деца синовља прикупе около њега и моле за свега оца. Овај тренутак је тако узвишену делу, да гледалац и нехотице осети сузом замагљене очи. Има, да богме, што — шта да се приговори начину, којим стари Фелдзек брани своја, начела, али ми правдамо ту пагрешку тиме, да не би

могао туђити се 20 година од свога рођеног сина, да није ишао тако далеко у својој лојалности. Али што не можемо да оправдамо то је, што писац не да АрнолФу да и он правда своје начело, бар пред пуковником, ако то не може пред оцем. У осталом писац је поститао што је могао постићи, публика је с Арнолфом, хоће рећи са бујним млађаним животом, који треба да замени увели живот минуле генерације, — а како су с тим животом скопчана и начела, то се разуме да се публика не срди на Арнолфа као стари Фелзек и да она место вину, прашта, оцу, штоје грешио, видећи на крају дела да се поправио.

Ружић (Фелзек) и Лукић (Линдау) глумили су тако, да би могли задовољити далеко строжију публику него што је иаша. Сајевићевој лепој игри много је сметала одвећ млада маска.

Уз овај нов комад приказана су истога вечера два стара: „Гушче буковачко“ и „Пркос“ 0 њима имамо само толико рећи, да ву вештије били изведени но што смо их гледали до сада. _

—лд= —

ОРАО О РВ И А

% (Рускиње напредују.) „Петербург вједомосћи“ пишу о напретку Рускиња у науци ово: „У целој Енглеској једва ће бити толико учених женских глава, колико их сада има у самом Петрограду. Жеља за науком тако је обузела девојке из грађанског и чиновничког реда, да је већ крајње време, да се мисли о томе, куда. то води. Предавања у лечничкој академији полази већ сада 175 девојака, а судећи по оном што веле управитељи и учитељи наших девојачких гимназија, прогимназија п педагошких завода купи се у тим школама силан женски свет, који хоће да слуша медицину, Ако то и даље тако пође, то ће се што пре морати оснивати нова свеучилишта. Како женскима није слободно слушати науке на Философским, правним и богословеким факултетима, то се девојке посвећују искључно лечништву. Истина да све њи не ће положити докторскога испита, али ако их прође и само 20, тоће већ друге године навалитн на нашасвеучилишта до 1000 ученица. Испредњачили смо дакле испред других народа и сада већ ступамо на чело цивилизацији“

Издаје управа српског народног позоришта.

Ру