Pozorište

Офелија.

Хоће ли неми показ '

нам казати што је значио овај

Хамлет.

Да, или какав био покав што би сте му га ви показали: немојте се само ви стидети да му покажете, он се не ће стидети да вам каже шта мивли.

Офелија.

Ви сте несташни, ви сте несташни! Хоћу

да пазим на игру.

Пролог. „Молимо господу и братију Да имају милост и грацију Тужну нам чут играцију.“

Је ли то претену '

пролог

|

|

|

Хамлет. | |

или стихови на каквом.

|

Офелија. Кратко је, господару.

(Р] (у

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Милош Обилић,“ драма у пет чинова, њем, од дра Ј. Суботићу.)

Приказ тог старог, али увек радо виђеног познаника 6. Фебруара о. г. Нето је врло добро. Ови приказивачи редом заложили су били сву своју добру вољу и труд, те смо тако имали уживања у складној игри наших вредних глумаца. Сви. заслужују да се похвале, што су гледали, да одговоре интенцијама песниковим. 'ребало би им и у другим комадима на то више пазити, ако су ради, да не остану у свом глумовању на једном, те једном месту. Ко застаје, тај и заостаје у својој игри, а то тек не ће хтети ни један свестан глумац, коме је заиста до напретка свога стало. Све се може савладати, ако нас само руководи мисао, да будемо што кориснији и себи и друштву. Постојанством и чврстом вољом може се много постићи п у обичном, а камо ли неу. позоришном свету, који је пун чаролије и сласти, ал и туге, и невоље п патње свакојаке.

Осим уживања у добром и складном приказу, уживали смо још пи у лепој војничкој свирци некадашње петроварадинске, а сада Филиповићеве пуковније, која ће од сада свирати у на-

с пева-

=

===> 59 кор

а

|шем позоришту. Ми смо заиста захвални управи, | што гледа, да сваки праведни захтев наше пу-

Хамлет. К'о женека љубав. Долази неки краљ и нека краљица. Глумачки краљ.

Три еети пут обиђе еунчев лет Нептунов вал и земљин обли свет, Још дванаест више месец, обасјан, Уморном свету замењива дан,

Од кад нам љубав срца грије два, Од кад нам брака свети пламен еја. Глумачка краљица.

Толико пута нек се око нас

Обрну још док љубав стигне гас. Ах, куку мени, нешто си ми вео, Променио си се, што си невесео '

Ја стрепим нешто. Ал што стрепим ја, Да није теби, господару, стра;

Од љубави је женска страшивост, Ил небрига, ил не зна шта је дост. Доказала сам љубав по вери,

По љубави и страх ми промери.

За силну љубав сумњица је жае,

Кад сумња ужас, љубав бива етрас.

(Наставиће се).

Мо Ме |

блике задовољи. Сада је на публици, да редовним полажењем позоришта покаже како зна ценити и уважавати такав поступак позоришне управе, која сваком приликом пде на сусрет свакој израженој жељи, која се према нашим приликама даје испунити. -

ОИ ТРИ КЕ | (Макенм Нрнојевић на Цетињу.) -Елав Црно- | горца“ јавља: „Чујемо, да је овдашње добровољно позорилшно друштво читаонице цетињске наумило МА | месојеђа „Максима, Црнојевића“, чувену трагедију нашега гласовитог песника. Лазе Костића. Срећно да Бог да! | (Дилетанат из краљевске породице.) Принц Ле- | ополд, војвода албански, трећи син краљице Викторије, суделовао је прошлог петка у вече у концерту, што је приређен бпо за добровољне цели у Ешеру код Виндсора. Његово краљевско височанство певало је једну енглеску баладу са таквом уметношћу, да је на бурно захтевање публике песму још једаред отпевало.

Издаје управа српског народног позоришта,