Pozorište

уз (ОЈ

5

—2ебрја 80) ерсблејн=

ципела прави човека. Ја сам му на то ка- | (Спуста лонац и спотакне сео трећу столицу; зао : Е! Ах он ми је одговорио : Није то кутија са виксом падне. са столице у лонад. „Е!“ већ је то: „А“! Пред таким разлозима морао сам се поклонити, — ево још и сад се клањам! (Сагиба главу по такту како ципелу чисти). Што јесте, јесте, ципела мо.

зановетати о њеном тошшијеком каплару.

ра светлим образом ступити на бал. А ја ћу јој образ осветлати, — т. ј- већ. 6 га осветлао.

(устане). Тако! Боже мој, како то вре- | ме пролази у раду. Сад треба да се мало обазрем п на своје лице, треба да се умијем и обријем. Али триста му мука! Моја газдарица није ми оставила ни капи воде!

2

дух. (Брије се пред огледалом). Мало водице,

тра на игранку 2 Лепо, лепо, — Ј

Дува у прете). Та мућурла хтела би ваздан

Само кад бих хтео да је слушам, не бп било краја до поноћи. (Међу тим насапуна · |обрав и чисти бријач о длан). Но, ко је мо ' мислио бријање, тај мора да је био велики

парче сапунца, оштра бритвица, вешта, лака ручица! То ти је цела опрема. А а кав резултат! Какав диван резултат ! Лице постане глатко као тоциљарка. Од бодљикавог јежа створиш момче младо голобра(Отвори прозорчић с десне стране — виче). до. Хе, хе! Ал, заиста, штета је грдна, Газдарице, газдарице! — Није код куће 2|што се не зна, ко је изумео бријање. Гадно — Е, па моја дична куварице, могла бије топ неблагодарно, што му се име тако ми п ти позајмити водице. — Шта ће ми заборавило. Бријање је морао пзумети какав вода 2 Ето ти на, сад ћу се морати још високоучен господин, какав адвокат = исповедати, (Виче). Вода ми треба, јер ср |(викне) а ја јао! Тешко мени, — оде по спремам на бал. Брже, брже, молим те || образа! Но тако ти и треба, Смушићу, — И ти ћеш са твојим капларом ићи су- хоћеш да се мешаш у политику! Има ли а ти же-|гдегод парченце фластера; истече ми сва лим у напред пријатну забаву. (Кроз прозор | Крв. Ха, ево (нађе повеће парче сунџера и при-

узима велики лонац). Хвала ти лепо! (Обемалени га на образ ) Баш сам се добро засек 0. рукама држи лонац и налива у умиваоник). Не Али ништа, док се обучем, ваљда ће за-

ваља се много упуштати са тим кујнским | расти. вилама. Е, до, ђавола, како се опекох! | (Свршиће се.)

»<—ф=>е———————

Српеко народно позориште. ИЗВЕШТАЈ УПРАВИТЕЉЕВ О РАДУ ПОЗОРИШНЕ ДРУЖИНЕ ЗА ГОДИНУ ДАНА. (Свртетак.)

Марка Суботића после дугог и тешког бо-ји удешава: „Хамлет“, од Шзакепира, Гетеов ловања уграбила нам је немила смрт. Он је био, | „Фауст“ и „Клавиго“, „ Асунта Леонијева“, од као што је нашој публици познато, ваљан та- | Вилоранта, „Поклон“., „Исти истоветни“ и „Ополенат и радом евојим уврстио се још од пре- | зиција ђашњих година у први ред тлумаца. Смрт га На послетку морамо споменути леп пример поковси и тако изгубисмо и опет једну ваљану слоге и заједнице на пољу наше позоришне увештачку силу. |метности, што ће свакако бити од велике кори-

Принова репертоара ова је: „Отело“, „Док-|ети и од великог замашаја за развитах наших

тор Клаус“, „Мора бити глув“, „Дебора“, „Раз- позоришних прилика. На име, управа нашег и бојници“, „Палата и лудница“ „Чича Мартин, народног позортшта у Београду, нашле су, да

или Племенити Отац“, „Она је луда“, „Рудар“, |би за бољу и чвршћу слогу и узајмицу изме„Стрељан“, „Робијашева ћерка“, „Наши Сеља-ђу обе управе и оба позоришта било врло кони“, а скоро као ново може се узети и „Кра- |ривно, да се за сада на београдској позорници љевић Марко и Арапин“, који је опет увршћен даду две предетавг, у којима бл сложао судеу репертоар. У спреми су: „Ранцављеви“, „Пе-|ловали чланови краљевског ерпеког народног ришонов нут“, „Не ће да се противи“, „Мајур позоришта у Београду и чланова српеког насунцоврат“ и „Краљ Лир“. На даље се епрема родног позоришта из Новога Сада. Та је зами-

+

-252