Pravda, Jun 22, 1933, page 7

БРОЈ 10.282

ПРАВДА, 22 ЈУН 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА 7

Сззона купања је почела.. — АЛИ СУ ЈОШ УВЕК КУПАЧИ „БЕЛЕ ВРАНЕ"- ^ — -о: :о—

Првог* дана на сунчању, после купања

Сава и Дунав постају, са прзнм гоплнм даннма, најпрлвлачннја нзле тншта Београђана. Ето, задоцнило нам пролеће, па с њнм и лето. Пашоннрани купачн су још увек ч 5е^окошци". Па кпак са првим сунчаним данима, који су још далеко од тога да нас потсете на право лето, рлаже ожквљавају, док се термометар свакодневно још колеба, а Београђанн се не решавају да сасаим оставе своје мантлове, навнкли на В >их за овај месец дана даноноћннх пљускоаа.

Први купачи су још увек „беле вране". Они су се ове године доцније појавили но ранијих година. Данас је већ њихов број порастао, док водостање Саве и Дунава опада а температура расте. Казали су ове године своју реч и показали своју моћ и Свети Медардо и Свети Варнава. А сада је ред да купачи надокнаде оно што су неповратно изгубмли, а закупци плажа жлсупе штету. Ако не пљусне понова

ИЗ СРЕСКОГ СУДА

И фотографнма не иде добро... о: :о ПО ТУЖБИ ФОТОГРАФА Г. ГАВРЕ КОНФИНА И СЕКЦИЈЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ОДГОВАРАЛИ СУ ПОЗНАТИ ПРЕСТОНИЧКИ Ј ФОТОГРАФИ Г. Г. ЛОНЧ АРЕВИЋ И УРОШЕВИЋ. —

Срескн суд данас су посетнли поамати шефови фотографских атељеа у п-рестоници. По тужби фотографа г. Конфнна н Секције ликовних уметника прн Занатском удружењу одговарали су фотографи г. г. Сели»гир Лнчаревић и Роман Урошевић. Оии су огггужеин по Закону о сузбијаи>у нелојалне конк>Т)енције. На име. њихов излог је привлачио вИше иуштер;ија него излог г. Гавре КОнфина — такав се утисак добио данас иа претресу. У тужби је наведено како је »Фото Урошевнћ", Престолон^следников Трг, 32, поред успеЛих фотогра фија навео цене: „комад два динара". И када би муштерија ушао, имао је да плати 12 динара за шест комада. Секцнја ликовних уметника и фотограф г. Конфино нашли су да је оваква врста рекламе мамац за муштерлје. Па како је „Фото Урошевнћ" саставни део „Фото Лончаревнћ", јер је г. Урошевић сам пословоћ код г. Селимира Лончарев>ића, изведени су обојица пред суд. Судио им је судија г. Василије Пе тровић са судиоким прИпраиНиком г. Ђорђевићем. Предлог о измирењу иије успео. Г. Лончаревић је изјавио: — Нека нам плате дангубу, па се можемо измирнти. А да би показао чеоснованост оптужбе, г. Лончаревић је извадио из своје кожне торбе два снимка. На њима су излози баш привагног тужиоца г. Гавре Конфина. И види се

оно и-сто за пгга је г. Лончаревић оптужел. Г. Конфино је такође навео у свом излогу цене. Он је ишао још даље. Крупним словима је поред пуно фотцграфија напиоано: „9 комада 10 динара"! Ове је онимке са атељеа г. Конфина узео г. Лонча ревић пре неки дан. То. му. је била одбрана, односно доказ да последњих годкна већина фотографа исти-. че у излозима цене на исти начин као и он. Саслушани су као сведоци г. г. Ми лан Сарић, Влада Бенчић и Радомнр Јовановић, фотографи. На пита ње судије г. Петровића фотограф г. Јовановић је изјавио: — У последње време многи фотографи раде оно због чега су г. г. Лончаревић и Урошевић окривљеми. Он сматра да се ово може узети као нелоја.тна утакмица, али се мора овако јер ова послератна криза тако диктује... (У дворани смех). Како су имали да буду саслушани као сведоци још г. г. Милан Рајковић, Никола Милошевић, Бранко Банђура и други, који нису дошли, претрес је одложен на неодређено време. Г. Лончарввић је спаковао фотографије фото-атељеа „Гавра" у кожну торбу и напустио суд. Сам претрес је у толико ннтереоагн таи што потсећа на случај пекара са Пашиног Брда, који је полио гасом корпе хлеба другом пежару код кога су људи више пазарили.

Откуп чаура од свнлених буба у Ђевћелији • ЋЕВЂЕЛИЈА, 21 јуна. — (Изв. „Правди"), — После једномесечнот кнтенснвног рада гајење свилобуба је најзад завршено. Ове године, у по ређењу са ранијим годинама, одгајивању свилобуба највише је отежавала хладноћа времена и чешће кише, које су нзносиле огромну штету дудовом лишћу. Сам посао око одгајквања свилобуба ишао |е веома рацнонално. Једнно што се завијање свилобуба одужило за 10 дана више иего ранијих година због чешћих климатоких промена. ' Пошто је одгајивање и завијање 'свилобуба ових дана завршено, свилсне чауре ваде се из храстових, бодљикавих грана и носе на пијацу за продају. По квантитету овогодиш њи производ свилених буба неће бити већи од ранијих година из разло. Га што је хладноћа времена оштетила много дудово лишће и приморала многе одгајиваче да баце упола одтајене свилобубе. премда је ове го!дине био већи број унција бубнног семена раздат самим одгајивачима. Што се тиче самог квалитета ового« 'дишњих свилобуба изгледа много бољи него ранијих година, јер се ранијих година од једне унције свилобубиног семена добијало највише до 65 килограма св. чаура, док се ове године добија 65 кгр. У погледу продаје овогодишњих <!аура на сирово за сада су перспективе веома нејасне и неодређене. До ^адањн главни купац свнлених чаура

била је суседна држава Грчка, у којој је развијена нндустрија овиларства. Међутим, ове године сазнаје се да је Министарство пољопривреде у Грчкој наредило да се у грчку држа ву не увози страна роба, док се њихов производ потпуно не откупи и не преради од њихових произвођача. Грчки трговци, зезани закокским прописима, не смеју износити, нитч им се издаје валута за куповање робе на страни. Једино остаје у могућности и могу да врше откуп чаура на страни велике грчке фабрике као „Хризорис" „Ериоргијади" у Атини и друге, које су у могућности да створе страну валуту, али са ограничењем и под условом да не могу увести робу у своју државу док овоЈ држава не одобри оцарињење робе или, пак, добију за тај посао специјално одобрење. За сада остају као озбиљни купни овдашњи месни трговци, који ће да врше откуп робе за свој рачун, очекујући поволше прилике и цену за продају. Да би сачувала иитересе одгајивача, у овом случају откуп чаура врши н задруга у Ђевђелији, да1ући за сада само аконтацију н не флксирајући цене. Да се не би трговцима дала могућност да свилене чауре от купљују у бесцење од одгајивача, Свиларска задруга прима робу од од гајивача и издаје им аконтацију да би имао могућности произвођач чекати на бољу цену. Задруга примљену робу одмах гуши и суши ^у овоме магацину, дајући свакоме одгајивачу потврду о процени робс и издавању аконтацлје* ... —

Великобечнеречкв номора о унапређењу пољопрнвреде ВЕЛИКИ БЕЧКЕРЕК, 20. јун. (М. В. изв. „Правди"). — Земл»орад ња у Банату претрпела је последњих година знатне измене у погледу при, носа појединих прста засејаних би-1 љака. Цео Банат (изузев варош и срез Панчево) има 768.633 хектара плодне земље, од чега отпада на ораницу 577.509 хект. Од ове површине засејано је зрнастим бил>ем 551.106 хект., махунастим 1382 хект., коренастим и кртоластим (кромпир, мрква, репа) (7.555 хект.,) сточним (детелина, луцерка, мухар, граорица, зелена сточна храна) 11.764 хект., индустриским биљем 15.711 хект., баштованским 3.975 хект., угари износе 524 хект., природне ливаде 20.630 хект. и пашњаци 100.693 хект. од нндустр« ског биља највећи комплекси отпадају на шећерну репу — 13.773 хект. Жетва пшеннце у 1932 години потпуцо је подбацила. На засејаној површини од'285.100 хект. принос пше нице износио је само 1,140.000 мц. <11.000 вагона), дакле једва 4 мц. по јутру, док се просечни принос пшенице на подручју Баната кретао у прошлим година^ма између 30 и 40.000 вагона. Кукуруз је, напротив, дао врло задовољавајући принос: на засејаној површини од 247.556 хект. дао је око 600.000 мц. (60.000 вагона), т. ј. скоро 25 мц. по јутру. Али услед неродице пшенице, ниских це на кукуруза и немогућности извоза стоке, није земљораднику било помо гнуто. Шећерне репе добивено је 1932 године 1'6.000 вагона, осушвног дуванског лишћа око 1>5.000 мц. на површини од 1.500 кат. јутара. Пронзводња вина цени се на око ЗОО.оОО хл. Иако су се, нарочито у последњем деценију, прилике у Војводини знат но измениле и наступиле тешке године кризе, Трговинско-индустриска комора у Великом Бечкереку предла же у своме извештају који ће, под редакцијом њеног главног секретара г. Александра Станојловића уокоро изићи из штампе, да се и даље оста не код житарске продукције, ако хоћемо да издржимо године кризе. Само у појединим случајевима биће могућно да се помоћу специјалних култура, као индустриског биља и слично, смањи површина житарица. Главни задатак мора да буде постизавање бољег квалитета наших жит них производа. Од увек је познато да ое у Банату, због његових климатских прилика, може добијати високо квалитетна пшеница као амери чка СМанитоба 1), те би се на тај начин могло боље користити од при роде даии монополски положа), Један од главних задатака нацШ 1*6? љопр-ивредних уствнова било би, гтре ма мишљењу Коморе, дељење" таквог семеноког материјала који би у погледу квалнтета давао све најбоље. Домаће селекционе станице распо лажу данас већ кудикамо бољим ква литетним врстама, којима би требало посветити више пажње. У погледу употребе кукуруза Комора је миш љења да би било потребно већи про ценат кукуруза употребнти за крмљење (товљење) у властитом газдии ству. Тиме би се квалитетно побољшала наша стока, постигли бисмо ве ћу продукцију гнојива, а тиме би се, уједно, побољшала и продуктивна способност наших поља. Данас доби амо из »ностранства контингенте за извоз стоке, којм се обичио деле на број глава стоке. Код тога би треба ло са службене стране гтрипазити да се иззоз дозволи само тгрвоклаано товљеној стоци, јер би се једино на тај начин најбоље могао искористити недовољни контингент. Комора сматра да би нашу пољопривреду могло унапредити вођење потпуно чисте аграрно-трговиноке по литике. Отворимо ли своја тржипгга страним индустријским производима, примиће и иностранство већи квантум наших аграрннх производа уз преференцијалне царинске ставове. Стручне пољопривредне установе тре бало би да форсирају прераду наше кукурузие продгкције у властитим газдинствима. Стручним испитквањем свих пшеничиих врста коЈе се производе у земљи требало би утвр дити којим врстама треба дати преимућство и н»их ширити онда највећом енергијом и уз државну помоћ. Прон оонајннчни поход у Пироту

Учесницн првог покајннчког похода до Гњилана

ГЕИРОТ, 21 јуна. — (Љ. изв. „Прав ди"). — У духу посланиие Њ. Св. Патријарха јуче је православна Хришћанока зачедница, са овдашњим свештенством, извела први покаЈНИч ки поход до Гњилана. Прво је одржана свечана служба у старој цркви, којој су присуствовали, поред великог броја побожних грађана, ови наставинца Учитељске школе са матурским изаслаником М> нистарства просвете г. Драгољубом Бранковићем. Служио је млади свештегник г. Димитрије Панић. После службе формирана је велижа поворка. Напред су ношени црквени барјаци и иконе. За све време до Гњила на на певане су црквене песме. Пред селом је сачекао поворку претседник

отптине са сељанима. Прошавши кров село, учесници у поворци отишли су у цркву, где је отслужена вечерња. После нрквеног обреда говорио је г. Коста Милошевнћ, учитељ. Он је поздравио госте и изнео значај оваквих духовнлх манифеста» ција. За њим је говорио г. Димитрије Панић, свештеник, о покајању. На пољу, пред црквом— јер унутра нису могли да уђу саи они који су то желели — одржао је топлу побожну беседу прет^едник Хришћанске заједнице г. Љубомлр Антић, све. штеник. Затим су говорили г. г. Хри сто Ћурчидис, Милан Џуни-ћ и дру» ги, а при повратку поворку је поздравио лепом беседом свештеник г. Михаило Недић.

СА ЦРНОГОРСКОГ ПРИМОРЈА

Под прастарим маслинама дуж Приморја

Отварање Фолнстага у Дакцигу

ДАНПИГ, 21. јуна. — (А. А.) Данас је на свечан начин отворено заседање новоизабраног Фолкстага. О вој свечаности присуствовали су високи комесар Друштва народа у Данцигу г. Ростинг, претставник пољског генералног комесара г. др. Вејерс, сви акредитивни конзули и велики број новинара. Хитлеровски посланици дошли су у својим унифррмама. Бнвши претседиик сената г. Цим отворио је прву седницу као најстарији по годинама. За претседника Фолкстага изабран је хитлеровац г. Внук. Затим је усвојен хитлеровски пред лог о измени пословника и поред про теста социјалистичких посланика. Прва свсчана седннца на предлог претседннка закл»учена је певањем иесме „Дојчланд ибер алес", која се у Фолкстагу није чула од како је Данциг проглашен за слободну варош. . ..

УЛЦИЊ, 21 јуна. — (Изв. „Правди"). — По природи од Праморја лепшет и богатијег краја као да нема нити га човек пожелети може Од реке Железиице до Бојане, Бар<жо-улцињска равнииа има све услове за културу биљака, а брежуљци, ■праплаици, долине прави су расад•ник за лозу и )ужгну културу. Знмзелеада ситлоторица морском обалом сд понте Волујице до понте Ђиране, Мр«ојевићи у подножју Лисиња, Можура са падинама, па пешчаие просторије од порт-Милеие до ушћа Бојане — дивни пејсажи за филмове! — најлеттше су нешто у оваком погледу. Високо испод дрвеног Бара, узди,ж,е, се планина Руучја и Лис^њ, а Западнб Суторма-н, ваздушна бања и јбрј ;ати с летњи. К^тутнн,, з.доле у подножТу под ,дочила" гордо' се дижу рушевине града Бара и варошица Стари Бар, иопод којег извире врело Буиар и речица Риковац, која се опаја са речиЦом Топлом, на овоме састанку поднпнута је модерна уљара Браће Марнћа. Топла извире из Лисиња, губи се у Риковац, који тече Барским пол>ез.! у море. На крају барске равнице на обали мора про јектована је нова варош Бар, до садашње варошице, коју, обухвата концесиона зона Италијанског барског трговачког друштва, под чију је експлоатацију пристаииште и железничжа пруга Бар—Вир Пазар. На крају камените обале морске уздиже се најлеетши дворац „Тополнца", некад резиденција бившег црногорског пре столонаследника Даиила, сада узорно бановиноко имање са богатим по-

седом и опециЈалном школом јужнипс култура. Околина Бара, као и Улциња богата је јужним к>-лтурама, поглави. тО масллном, том благородном биљком, коју памтимо од потопа, и која се често опомиње у Св. Пис.му. Маслина је стара и повната откако је света и човека, редовни лратилац човекове селидбе обалама: Средоземнот, Јадраноког, Егејског па и Црног мора. Она је била увек зашти^ена и негована, пењена, као „овето* дрво, чија је зимзелен гранчииа симбол мира, признање одличја славе и херојства, од најстарлјих времена до данас. Маслинов плод добра је храна, а продукат — уље и храна и лек, а уцрквеним обредима обавеоно све то миропомазање. Култура маслинова дрвета у Евро^ пи постепено се шири, док је дошла и до обале Јадрана. Да су маслињаци у околини Солина близу Сплитг, Бара, Улциња и других градова од Прастарих времена познати, оведоче старе листине и релациЈе тога далеког доба, поглавито из доба млетачко римског гооподарства. И до данас живи и рађа једно маслигново стабло на Мировици код Ст. Бара, које има у обиму преко средине стабла 9. а при дну 14 метара, цени се да је старо преко 2.000 година. Приморска маслинада у броју стабала, како је некад била, знатно је попустила једва броји 130.000 стабала. Боља култура, усавршеније уљаре Симо браћа Марић и још не-ке мање, знатно су поправиле квалитет зејтину, тако да данас уље из уљаре Браће Марића не уступа страном производу. А. К. 1

Улцињски залив

Енглеско-америнансно-југословенско ноло госпођа

У енглеско-американско дечјем за бавишту „Чарлс Дикенс" одржан је јуче после подне шири састанак Енглеокиња н Американки, које живе у Београду, са једном групом југословенских жена са г-ђом Даринком Грујић-Радовић. Овај састанак имао је за циљ узајамно упознавање и оснивање једнрг друштва жена из енглеско-америчке колоније у Београду, а које ће заједно у сарадњи са нашим женама настојати да допринесе што тешњој сарадњи између ова три приЈ*атељска народа. Ради остварења овога свога задатка, ово коло 4 госпођа ступиће у везу са свима постојећнм слиЧннм друштвнма у Енглеској и Америци. Осим тога, све Енглескиње н Амернканке, које буду долазиле у нашу земљу, ^дочекиваће ово коло госпођа и давати им сва потребна обавештења и инструкције. Коло госпођа имаће врло честе са станке у дому овога забавишта и

том приликом увек ће бити дежурне по три домаћице: Енглескиња, Американка и Југословенка. На овим састанцима дискутоваће се о већ унапред спремљеним темама, у циљу упознавања обичаја и друштзе ног живота у свима землама. Тако се пружа прилика нашим женлма, које се интересују приликама V Енглеској и Америци, да дођу на ове састанке и да се поближе упознају. Активнији рад овога Кола гоопођа почеће на јесен, када ће бити отворен и течај за енглески језик. На јучерашњем скупу, који је отворила г-ђа Даринка Грујић-Радовић, било је присутно око 90 утлед« них госпођа. Пошто је претседница изложила циљ овога састаика, разви ла се краћа дискусија, у којој су учествовале жене ове три народности. Између осталих говориле су: г-ђа Ханљу, Геридо, Едуворд, Уајлс, Клак, Петерсон, затнм г-ђа Љубнца Маринковић, г-ђа Вељковић, г-ђа Шуман, г-ђа Крстић, г-ђа Петровнћ. Учињенн су разнн предлози и да* нете потребне одлуке, па је сасКФ нак закључен. . "'