Pravda, Aug 26, 1933, page 10

СТРАНА 10

ПРАВДА, 16 АВГУСТ 1933 ГОДИ>ГЈ

БРОЈ 10.347

)А1А

II дсо

Вештачке животиње — Занимљиви опити енглеског научника Моргана. Већ одавно научници покушавају да разним операцијама и хемиским процесима произво де вештачким п>тем разне животиње, али до сада ти опити нису успевалиНедавно је чувени енглески биолог Морган вршио врло за нимљиве опите за производњуј вештачких животиња. Мо-рган је експериментисао са такозва-1 ним „планариа лутубрисом",' једном врстом одвратног морског полипа, који личи на гуш тера. Овај полип има исга свој сгва као и гуштер, јер, ма колико да му се отсецају деловиј тела, он даље расте и постаје опет читав. Моргак је у својој лаборато рији једном полипу отсекао гла ву, а већ после 24 сата израсла му је нова глава. Али право изненађење дошло је тек после тога. Одрезану главу оставио је на учник у једној шољи са водом. После два дана он је приметио да се из одрезане главе пружа нова и убрзо је израсла још јсдна глава из прве главе поли пове. На овај начин Моргану је по шло за руком да створи ново чудовиште, непознато у животнњском царству, двоглавог по

Кад Везув бесни о:о. — ТРАГЕДИЈА ПОМПЕЈА И ХЕРКУЛАНУМА. — КАТАСТРОФА НА ИСТОМ МЕСТУ 800 ГОДИНА ПРЕ ХРИСТА. — ДАВНО ЗАТРПАНА ВАРОШ ПОД ПОМПЕЈИМА. —

У једвој Француској варошиии обавл>ено је врло интересатно венчање. Млада, млаложења и сви сватови били су на мотоциклима

Паника под земљом

— ПАРИЗ ИМА 1700 КИЛОМЕТАРА ПОДЗЕМНЕ НИЧКЕ ПРУГЕ. — КАТАКОМБЕ СА 5 МИЛИОНА РОВ А. —

ЖЕЛЕЗКОСТУ- ПАРИЗ, авгусга. (више махова будили, прелазеВикгор Иго у својим „Јаднн- ћи пргко мога тела и главе. липа. Ова} нови полип са две Цима" на веома занимљив и по-1 Пробудивши се, наставио сам г.гаве живео је недељама. јтресан начин описује бексгво своје лутање, бесциљно и страУ вези са својим опитима Јунака .Жана Валжана кроз^шно. Три дана је моје мучење Морган изјављује: I подзе.мне канале Париза. А Па-! трајало и ја сам изнемогао од — Стварање животиња веш- Р из Ј е 0Л У век био ч У ввн п0 тим гдади и же.ђи. Мислио сам да тачким путем није немогућна 030 Ј им подземним каналима, ту.ми је дошао крај. На једном ствар- Није далеко време када ' не - 1има и катакомбама. Стогл ј месту наишао сам и на старе ће биолози моћи од животињ и ни Ј е Ч У Д0 што се ПОд Пари- парнске катакомбе, за које ских делова тела стварати про' зом нростире најразгранагнЈЗ знаА1 да и данас крију још 5 ми извољне облике и нове животи | подземна железничка мрежа на лиона љу^ских костурова. .V ње, као што вајар ствара нове свету. . јкатакомбе нисам смео ни да за-

ро цела Европа уздуж. Пре годину да-на се догодн а-!

оолике од мрамора.. ♦ ТРЕЋА УНУКА Г. МАКДОНАЛДА. — Лондонски листо- 1П РУ Г0М м°гла би се везати скови објављују вест да Је претседник енглеске владе г. Макдоналд недавно добио и трећу унуку- Ј-ђегова кћи Џени, која с»; прошле године удала за лон донског Лекара др. Меринона, родила је недавно ћерчицу. Г. Макдоналдова унучад су све де војчице* РАДИО — НА РАМЕНУ. И то је, разуме се, амерички проналазак, која на пољу техничког прогреса сгално корача за десет година испред старе Европе. Нов изум је мали радио-апарат, који се може носити о рамену као фотографски апарат. Помоћу овога радио апарата, могу се слушати све станице, у кругу од 60 километара. Први су се овим новим изумом користили детекти вч америчких кривичних полиција, који за време трагања за опасним бандитима имају на овај начин сталну везу са полициским емисионим станицама То је веома корисно, јер се полициска служба на тај начин знатно усавршила, сконцентрисала и детективи врло брзо ус» певају у своме послу. * КАД РАДИО — СПАСАВА ЖИВОТЕ... — Већ трећи пут се догодило да је радио спасао живот караванима који путују кепрегледном Сахаром. Карава ки су наравно били увек снабдевени малом емисионом стани цом са кратким таласима и могли су да обавесте Тунис или Алжир и опасности коЈа им прети. Тако је недавно спасена сигурне смрти од жеђи у пустињи научна експедиција француског географа Етиана. Само захваљујући брзој помоћи, која је дошла на основу по зива из пустиње, упућеног радиом, могли су се чланови ове експедиције спасти сигурне смр ти у Сахари'

Париска подземна железнииа вирим. има дуж!ину пруге од 1700 ки- ј Сасвим случајно сам трећег лометара. Таквом железничхом дана увече нашао излаз који ме

Италијански археолози већ годинама врше ископавања у Помпејима, кој"и су 79 године после Христа страдали од страшне ерупције Везува. До сада су откривене многе занимљиве ствари, али најновије откриће археолога је права сензација за научни свет, па и ширу јавност. Није трагедија Помпеја и Херкуланума, које је Везув сво јом лавом простс затрпао, једина трагедија, коју је страшни вулкан изазвао. Најновијим ископавањима добијени су докази да је око 800 године пре Хри ста, када је опет дошло до катастрофалне ерупције Везува, затрпана једна велика и напред на италијанска варош, чије се лавом затрпане рушевине нала зе и данас тачно под рушевинама Помпеја и Херкуланума. Везув је један од најчудниЈ "их вулкана у свету. Он је и данас активан, ма да многи научници тврде да до веће ерупције лаве из тога вулкана неће доћи ни после 4—500 година. Али баш у томе и јесте каприциозност Везува. Он вековнма мирује, са мо се пуши, не баца лаву и на неколико метара од кратера вулкана стада оваца мирно пасу преко целе године. Када су 79 године после Хрнста страдали Помпеји и Херкуланум, утврђено је да је пепео лаве из Везува падао у најудаљеније крајеве Европе" <гак и у Данску. То је огромно растоја-

ње и већ п.о томе се може стећи известан појам о страховитој делатности Везува, када побесни. Научним истраживањима утврђено је, да је ;(ачина избацивања лаве из Везура превазила зила све остале вулхане у свету, па чак и великог вулкана у Јапану, Фужијаме. Кад су страдали Пампеји, млаз лаве је достизао вџсину од 1186 метара, што су забеле* жили већ и тадањи римски научници, очевидци велике траге дије, која се тада одиграла. Данас људи познају све каприсе овог опасног вулкана и не плаше га се. У непосредној близини Везува простиру се плодни виногради и подижу ра скошне виле. На самом Везуву постоји звездарница. Око 2000 оваца стално се налазе у бли^ини самог кратера и пасу сочну траву, која ниче на вулканском тлу. Грађани из околине врло добро знају да им Везув за сада ништа неће учинити, јер му још није — дошло време. У италијанским научним круговима с највећим интересовањем очекују даље резултате ра да археолога, који су под једним затрпаним градом (Помлејима) нашли још један раније затрпани град. Изгледа да Везув има нарочиту склоност дг баш тај делић земље попл^' љује својом лавом. ^ р '

је одвео до метро-станице „РИволи". Тако'сам се спасао, а до клегод живим верујем да се нило, да је једна композиција па-|када више нећу возити подземриоке подземне железнице од 5 ном железницом... иагона услед неког дефекта из-

ненадно застала. Прозори на ва гонима су разбиЈ 'ени, ггутници су падали један на другога. Паника је била толико велика да су људи као без главе почели јурити подземним ходником ка ко би се дочепали идуће ста-нице и изишли на површину, на улицу. Париски грађани« Марсел Ла биш налазио се такође међу овим људима. Он је залутао V лавиринту париских подземних ходника и три дана провео у највећој неизвеоности. О томе је он сам доцније причао: — Таман сам мислио да сзм дошао до станице метроа „Корвизар" када сам оклизнуо и упао у неку широку каналску цев. Невероватном брзином сам клизио низ цев и не знам ко.тико дуго је то могло трајати. Кад са.м најзад пао на тврдо тле, видео сам да се налазим у великим каналима за прљаву воду, који се повлаче испод ту нела подземне железнице. Као стари Парижани«, знао сам да сам изгубљен. То је прави лавиринт, из кога је немогуће изићи. Прошли су часови најстрашније неизвесности. Језа ме је хватала, када сам уз узане путање канала иролазио, тражећи излаза и светлости., Али нигде излаза нисам могао наћи. Наилазио сам «а цеви, вентилаторе, велике отворе, али сне то није водило излазу, сунцу париској улици... Покушавло сам да вичем и дозивам у по моћ, али мој глас нико ни1> чуо. Ни воде ни намирннца ни сам имао. Сасвим исцрпен, пао сам на један камен и спавао. За време спавања, пацови су ме у

БОЦА КОЈА ЈЕ НАПРАВИЛА ПУТ ОКО СВЕТА. — Једзн радник у Лондону, пецајући на Темзи, нашао је запечаћену бо цу у води. У боци је нашао писмо, написано пре пет година са означеном тачном адресом писца писма. Према подацима нз писма, боца је бачена у лето 1928 године са брода „Орвнето", између Коломба и Аустра лије у сврху да се испита струјање мора у томе крају. Пет го дина је морало проћи, док је боца из Индиског Океана, доспела у Средоземно море, па је по свој прилици прошла и Суецки канал, француску обалу Дтланског Океана и доспела у Канал ла Манш све до Темзе у Лондону. По овоме судећи, боца је пропутовала око целог света и стручњаци могу сада да разбијају данима главу, да би утврдили какво је у истини стру јање мора...

Жена сутрашњице о: :о — ДАНАС СЕ ОД ЖЕНЕ ТРАЖИ МНОГО. — ЖЕНА БЛИСКЕ БУДУЋНОСТИ БИЋЕ СРЕЋНИЈА, КАЖЕ НЕМАЧКИ СОЦИОЛОГ БЕРНЕР. — ЖЕНСТБЕНОСТ ЋЕ СЕ ОЧУВАТИ —

СВЕ ИНСЕКТЕ - СИГУРН0

ТАМАНИ

ТЕЧНОСТ

ЧУВДЈТЕ..СЕ имитлииУ* ГРОМ ЈЕ БОЈ1И

Немачки социолошки стручњак X. Бернер у једном часопи су износи своје мишљење о томе каква ће бити жена сутрашњице. Бернер је одличан познавалац женског питања и жениних психолошких и соци алних односа према животу. Он каже: „Било би врло занимљиво упитати само жене; како оне за у.ишљају идеални тип сутраш ње жене, жене блиске будућности, која ће се, по свему судећи, знатно разликовати од данашње. У свим европским земљама и сами мушкарци помажу у томе да се створи нови тип жена, који ће бити саврше нији, модернији и ближи ствар ном животу, а да при томе не изгуби ништа од своје раније (претеране) женствености. Жена данас, упркос успешног продирања и еманципације, ми сли да је још увек потлаченл', да јој нису призната многа пра ва и да би требало олакшати положај жена- Жене су уверене да оне данас још увек приносе веће жртве него што би требало, од њих се тражи ису вишеДанашња жена се плаши су трашњице, јер мисли да ће се на уштрб породичног живога морати потпуно посветити про фесионалном раду ван куће и ли, ако не буде хтела или мо гла сама да зарађује, она ће моратн да се врати старом робовању породици. Многе жене не знају да се да нас у целом свету ствара нова етика за жене, која ће сутра мо жда већ постати закон. Жене ће можда морати да жртвују свој идеализам. Оне се питају шта ће за то у замсну добити? За последњих десет година жена се ни у једној земљи није'

удаљила од брака, иако се раа води постали чешћи него икада. А.ти код многих жена је ипак изумрла она велика чежња за браком и породичним живо том, откако се жена пласирала и у професионалном животу. Многим женама чини ^адовољство што могу на свима пол»има човекове делатности да се тгкмиче са мушкарцима. Новн идеал жене може се'са мо у главнијим контурама замислити. Новн дух времена на лаже данашњој жени да се у многоме измени. Промена мож да неће бити велика, па ипак за жену од великог значаја. Нн је искључено да ће данашњег славољубивог и телесно снажног спортског типа жене неста ти сасвим, јер му дух новог вре мена неће допуштати у том по гледу ширење. Жена сутрашњице биће мудрнја и трезвенија, са животом ће се лакше мнрити и у њему сналазити него незадовољна, нервозна жена данашњице. Она ће се по смелости за борбу у животу знатно приближити мушкарцу, алн не на штету сво је женствености- У блиској бу дућности имаћемо тип одважније, јаче и свесније жене, спо собније за борбу у животу- То ћ€ бити прнродна последица до садањег превирања и усавршазања жене за будућност". * ОЗБИЉНА ПРЕТЦЈА. Млада девојка се исповеда мај чи како ју је њен удварач пољубио. — Је ли ти изнудио силом гсољубац ? — Па наравно- Рекао ми је ако вичем кад ме буде пољу бно никада ме више неће љубити ...