Pravda, Aug 26, 1933, page 4

СТРАНА 4

ПРАВДА, 2б АВГУСТ-1933 ГОДИНЕ.

БРОЈ 10.347

Суђење управнику Г.с.с.з.з. г. Војнславу Ђорђевићу у Пожаревцу

о: :о —

Г. ЂОРЂЕВИЋ ЈЕ ОПТУЖЕН ДА ЈЕ СА ЧЛАНОВИМА УПРАВЕ ПОЖАРЕВАЧКОГ ОКРУЖНОГ САВЕЗА СРПСКИХ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА ОБМАНУО Г10ВЕРИ0ЦЕ САВЕЗА, ОБЕЋАВАЈУЋИ ЗА НАПЛАТУ ЉИХОВИХ ПОТРА ЖИВАЊА КАО ГАРАНТИЈУ РОБУ, КОЈА У СТВАРИ НИЈЕ НИ ПОСТОЈАЛА. —

ПОЖАРЕВАЦ, 25 авгу<^т ( . — (М. „Правди"). — У Пожарев^уком. окру жно-м суду, пред суднјом гп>)единцем, данас је одржано интересантно суђење по предмету који потиче\)ош из 192о године, а по коме је'сада&и управник Главног савеза -фпск&х зол1љ,9?адничких задруга г. Вој«слав Ђор)јепнћ. ^Њега је оптужио' суду студелт медицине г. Миливоје Стан ковнћ, родом из Пругова, за накна? ДУ' ^итете кбју' 1 је овај претрпео ' као поверилаи Окрудног савета Српрких З^мљорад^ичких ,задруга у'ј Пожарев цу,Л1ији Ј€ г. Ђорђевић био Управник. Уз окривл>еног Ђорђевић^ по оро) ствари одговарају још и Чла«ови 'управе Окружног савеза Српских зем љорадничких задруга у Пожаревцу: Драгутин Рајковић, земљорадник из Костолца, Панта Лазареаић, земљо радник из Великог Поповца, Божи дар Филиповић, земљорадник из Тр новче и Божидар Стефановић, земљорадник из Пожаревца. Према оптужници, коју је на дана шњем претресу- заступао заменик ДР жавног тужиоца г. Љуба Стојадиновићј оптужени одговарају: Г. Воја Ђорђевић, као управник Окружног савеза српских земљорад ничкдас задруга у Пожаревцу, а оста ,1а четворица, као чланови Јправног одбора поменутог Окружног савеза/ што су, закључујућн поравнање поменутог Савеза са својим повери оцима понудили повериоцима као га ранцију за обезбеђење њихових потраживања робу. Они су наиме изјавили да Савез има робе у вредности од милион и по динара, која се налази делимично код Пожаревачке штедионице, а делимично код Прометног друштва „Село" у Београду. Они су изјавили да је Савез оставно у стовариште Пожаревачке штедионице осамдесет комада шиваћих машина у вредностн од 160 хиљада ;1кнара н да код Прометног друштва „Село" у Београду има разне робе у вредности од 1,370.000 динара. НјЗ рзај начин они су добили при етанак сврјих поверилаца на пора>лање, премда, цо.менут.а робд није била својина Савеза. По овом случају још 1929 године одржано је у Пожаревачком окружнсм сј-ду рочиште за поравнање са повериоцима и на овом рочишту оптужени су нудили својим повериоцима за наплату њихових потраживан>а робу за коју су казали да се налази код Прометног друштва „Село - ' и код Пожаревачке штедионице, иако те робе у ствари тамо није било. Ово је доказано и иеказом директора друштва „Се.то" и исказом сведока, пожаревачког адвоката г. Рада Марковића, који је као пуномоћник Пожаревачке штедионице изјавио да јс Савез био дао ШтедионНци сто ши ваћих машина као залогу за позајми цу од 100 хиљада динара. Од тих сто комада, Савез је откупио 19 комада, а осталих 81 машину Штедионица јс продала, пошто Савез није исплатно суму к-оју је био дуговао Штедионцци. Историја овог интересантног предмета, који је данас расправљан пред судНЈОм цојединцем, датира још из 1923 године, када је г. Војислав Ђорђевић, као управник Окружног саве« за, продао . извесну робу Прометном друштву „Село" за 570 хиљада динара. Тдј нрвац узет је под условом да се роба откупи за месец дана. Међутпм, априла месеца исте године Пожаревачки окружни савез српских зе мљорадничких задруга пао је под стеЧб-ј.^прврдом /Кога су исте грдице одржана два рочишта. На првом рочишту управнИ одбор са г. Војислаиом Ђорђевићем, као' управником, на челу нудио је повериоЦима као гаран* тију за на-плату њихових потраживања робу» за коју је рекао да се налазл код Пожаревачке штедионнце и код друштва „Село". На другом рочишту. они су .цоновили овај свој исказ и ,тада је ча« издејствовано поравнање, иако робе у ствари већ није било. Поравнање би се тако можда и завршило, да случајно једног дана није пуномоћник данашњег приватног <Ту>кно'ц'а ч г. Станковића, аД-вокат г. Нетца Бранковић-, у Београдл-, на^ вратио'у стовариште Прометног дру* штва „Село" и ув^рио се тамо да Окружни савез нема код „Села" никакву робу, већ да је та роба продата, пошто није на време искупљена. Због тога је г. Браотковић подигао тужбу противу г. Ђоцђевића и осталих' ч,т,анова управног Рдбора Окружног савеза.

Претрес је почео у девет часова у великој сали Окружног суда, пред многобројном публиком, код које је владало велико ннтересовање за исход баш због тога што се радило о г. Војиславу Ђорђевићу, кој<и је био познат од раније у Пожаревцу, још из времена када је био управник тамошњег Окружног савеза српскнх земљорадничких задруга. Пошто је запионичар г. Богдановић узео генералије од опутужених и пршто је заменик. државног тужи-оца !г^ Стој адмновић - пр0читао оптуж ницу, оптужени су изишли из судске дворане. сем оптуженог г. ЂорђевиКа.у којега је судија г. Ваоић тада

Г. В. Ђорђевић

почео да иопитује. Пошго је изјавио д4 је разумео оптужницу и да се не осећа крнвим, г. Ђорђевић је испричао како је дошло. до пбравнања Окружног савеза са повериоцима. ;/ • • - {* "| — Понудили смо стечајким повериоцима за поравнање, рекао' је г. Ђорђевић, робу која се налазила код Пожаревачке штедионице и кодПрометноЈ-' друштва „Село". Код ПожареваЧке штедион-ице има.ти смо 80 шнваћих машнка, а код Пуометног друштва „Село" у Београду имали смо разне пол>опривредне машине, косачице, дрљаче и дрзто. Ова роба била је у моменгу поравнања својина друштва „Село", али је Савез имао прадо да откупи ту робу и тада и Ла'Нас.' За дбказ да' је посто)'ао уговор о откупнини може постхжнти писмо Главној набављачкој земљорадничкој задрузи, којој је „СелО" поотудило на продају ову роб>', а Набављачка задруга понудила Окружном савезу, коме сам ја био на челу. Г. Ђорђевић је даље изјавио да је у моменту поравнања његова искрена жеља била да се поравнање зак-

ључи и да се обавезе примљене поравнањем испуне. Пошто је судија г. Миодраг Васнћ испнтао оптуженог, њему су поставили неколико нитања браниоци г. г. др. Драгутин Јанковић, професор Университета из Београда и прет седник управног одбора Главног савеза српских земљорадничких задру га и адвокат г. Тодоровић из Београда. Та питања одногила су се! углавном на услове под којима су повериоци Савеза добијали бонове и разне друге хартије од вредности као залоге за своја потраживања. Имаоцн ових обвезница улазили су у за једницу са Савезом као нека врста ортатса, а све по Зако«у о обештећењу путем репарација у натури. Зат№М је добио реч заступник при ватне тужбе адвокат г. Неша Бранковић, који је такође поставио неко лико питања оптуженом г. Ђорђеви ћу. Г. др. Драгутин Јанковић изјавио је у једном моменту да приватни тужилац г. Милнвоје Станковић, студент, уч>пште нема право учешћа у овом претресу као тужилац, пошто он није правни наследник Драге Станковића, на основу чијих се права потраживања он сада појављу ј<* пред судом као оштећени. Држав ни тужилац међутим изјавио је да је суд већ раније довољно утврдио да г Станковић има та права. — Шта ви кажете на овај захтев г. др. Јанковића? пита судија г. Васић студента г. Станковића, приватног тужиоца. — Шта да кажем, одговара г. Стан ковић; ја знам да еам једини син свога оца. Уосталом, можда г. про фесор боље зна то од мене. Код тих речи међу присутном публиком настао је смех. Суд се после тога повукао на реша вање о предлогу г. др. Јанковића да се г. Станковић уклони из улоге при ватног тужиоца са суђења и донео одлуку да се захтев г. др. Јанковића не прими. Заступник приватне тужбе г. Неша Бранковић питао је г. Ђорђевића да ли му је познато која су лица учествовал? у закључењу уговора од стране Окружног сдееза српских зем љорадничкнх задруга, на шта је г. Ђорђевић одговорио да се тога не сећа, а исто тако не сећа се ни ко је у име Савеза примио суму од 570.О00 динара. . После, тога се ггрешло на испитнвање осталих оптужених који су углавном говорили као и г. ЂорђевиЋ, а затим се прешло на саслушавање сведока. Главни сведок био је г. Рада Марковић.

ПРЕД ПОЧЕТАК НОВЕ ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ Нови управинк позоришта г. Д. Илић данас се претставио глумцима

Кроз позориште данас је понова прошас^ .вал жагора. Ожнвела је ку ћа код Споменика, окупили се под њен пространи к)р<5в сви њени припадници почев од управе па преко анеамбла до служитеља. Тако, проћаскало се и напричало о летовању, о данима који су гтрошли, саопштила се дискретно нека авантура са Приморја, из Словеније или иностранства. Дамас су се састали. Дошли су да се упознају са новим управииком, јер је стари управник, док су се они одмарали до миле воље, напустио ку ћу. То је, уосталом, и била једина „премијера" .од како је кућа код Споменика затворена. Тако, док су чланови били ван Београда, на управ ннчку фотељу сео је нови управник. Многи су се чланови још одмах по том чину упознали са г. Илићем, док су друти то тек данас учинили. За данас је било заказано корпоратив-

Г. Д. ИлиЋ

но упознавање. Дошли су сви и на великој позорници одржана је мала свечаност. Нови управник г. Драго слав Илић поздравио је чланове Г. Илип је подв>"као тешкоће у ко јима се налази позориште крје су проистекле усјтед смањења држазне с>'бвенције, као н р/рилика које данас владају.' Нцјз нови уцравник заборавио ни реп\?рацију куће на чије је чело дошао, те је истакао да је и фама која о њој кружи, као и о приликама које владају у њој, пре увеличана. Као проблеме које треба решнти, а који се намећу, г. Илић, истиче да у, првом реду ту долази ,буиетС^о ^питање, а- с н>им у вези и питање побоЉша&а Тматеријалне на» граДв члаНовима. - -оггзн - - уи 1 — Сматрам, завршно је своју реч г. Илић, да се сва та питања ако бу де рада и добре воље могу решити повољно. Један од главннх чинилаца успеха је пожртвовани рад и ред. На мрају г. Илић истиче да чланови треба пред очима увек да имају чињеницу, да је ово најважниЈ'е по-

ЗЛОЧИН КАКАВ НИЈЕ СКОРО ЗАБЕЛЕЖЕН

Баба отсекла унуцн сатаром за сечење

главу меса

— НЕКИ ТАЈАНСТВЕНИ ГЛАС НАТЕРАО ЈЕ БАБУ, ВЕЛИ, ДА УБИЈЕ УНУКУ ДА БИ УМИРИЛА САВЕСТ ЗБОГ ЈЕДНОГ КРИВОКЛЕТСТВА ИЗ ДАНА МЛАДОСТИ. —

ЗАГРЕБ, 25 августа. — (Н. Ш. изв. „Парвди"). — У Радићевој улици бр. &б догодио се данас пре подне око 10 часова један страховит злочин, какав у загребачкој крилшналној хроници већ одавно није забележен. У тој кући у стану Ане Штерк, Антонија Бенковић, ташта чиновника Прве хрватоке штедионице, отсекла

зила једна слика Богородице. Ове трн жене истрчале су, запрепашћене призором, на улицу да потраже убицу. Одмах су приметнли ону жену у црнини која је из Радићеве улице трчала преко Јурјевске улице према Горњем граду. Жене су дигле за њом вику и упозориле пролазнике на њу. Настала је права филмска

На саслушању по овој ствари код истражног. судије г. Војислав Ђорђевић је из)'авио да је* упр^вни од-' бор свестан својих права којн прристичу нз таквог »рлнбг 'Уговора и да ће поверибцима'бити -** њи. Хова потр'а;»<ивања. Друри оптужеНи Божидар Сте!фа^овић, изјав^о је да роба постоји и да се са.мо налази За**ожена. ОптУжени' Филиповић 1е —* ч" о ц.-лој ствапи не зна ништа'и\ако има Неке кривице да 1е за то. крив г. Војислав Ђорђевић/ а да су они саМо наивни сеЛ>аи"Н, који се не разуме)у у те банкарске сгвари. Слично су изјавили и оптужени Пан*а Лазаревић и Драгутин Рајковић.

је једном сек^ром за сечење меса ј трка за непознатом убицом, која се била склонила иза једне куће. Њу је први достигао монтер Градске плинаре Алојз Рантон. Сакупљена маса евета хтела је да је линчује, али је у то стигла полиција, која је непознату жену у црнини везала и одвела у Управу полиције. У стан, где је извршен овај ужгсни и незапамћенн злочин одмах је отишла једна полицијско-лекарска комисија у којој су били полицијски пристав г. Грабарнћ и дежурни лекар. Отац убијене девоЈ 'чице, чиновник Прве хрватске штеаионице, г. Премуж позван је у полицију, где му јо била саопштена страховита смрт његове ћерке. Ово је толико потресло несреКног оца да је пао у несвест и повратио се свестн тек после 15 мниута. Мајка несрећног детета још увек није била извеште-з о грозно, трагедији. Према истрази, ма ..Ј Вернца Прсмуж, као и сваког јутра, изншла је са својом баком Емилном БеНковпћ у шетњу, са које се више није вратила. Када је Емилија са малом девојчицо.м стигла до куће у којој је становала њена познаница Ана Штерк попела се са дево)чицом нз први спрат, вероватно у намери да је посети. Међутнм, када је ушла у стан Штеркова је бнла негде у су* седству. Емилнја Бенковић искористила је одсуство своје познанице да изврши страховито дело. Емнлија Беиковић је последње две године показивала јасне знаке ду шсвне неурачунљивостн. Она Је штл више неко време била интериирана у Душевној болннци у Стењевц>*, али

главу своје шестогодишње унуке Ве рице Премуж. Сам злочин одиграо се овако: Данас пре подне око десет часова крај поменуте куће у Радићевој улици пролазила је домаћица Јулка Барошак. Она је наједанпут чула страховити врисак и запомагање јед ног детета. Овај врисак био је тако језив др је она без размишљања уз степенице појурила на први спрат те куће, одакле се чуо врисак и плач детета. Био је то стан Ане Штерк. Јулка Барошак отворила је нагло врата и тада јој се указао језив призор. На земљи лежала је потт>бушке једна мала девојчица, а над Н>оме била је једна жена у црнини, (*оја је једном секнром за сецкање меса овом снагом ударала по врату девојчице. Барошакова је била толико запрепашћена да није имала снаге и смелости да сласава несрећну девојчицу, која већ више није вриштала. Ужаснута овим призором, Барошакова је отрчала до својих су седа Јосипе и Славе Павун и позвала их да пођу с њоме у стан Ане Штерк. Међутим, када су се ове три жене попеле на први спрат, врата стана Ане Штерк била су закључана, али се кључ налазио споља у брави. Оне су отвориле врата и нашле обезглав Фени леш мале девојчице у једном углу собе. Њен леш, који се налаЗио у једној великој локви крви, био Те покривен једним чаршавом. У десној руци девојчице био је један букет ружа, а у левој руци један мо литвеник, док сс на чаршаву нала-

су је лекари после извееног времена пустили нз болнице као бсзопасну зј околину. Емилија је боловала од фикс-идеје да се једном прилнком криво даклела и да због овог кривоклетства мора пред Богом оправда ти свој грех. Она је честр и мног. читала молитве и ста.лно говорила да чује неки глас који јој наређује да убије једно дете, јер ће само на тај начин моћи умирити своју савест. Приликом саслушавања у полнцији, Емилија, пруинчно несређена, изјавила је да је јутрос, када је са малом Верицом изишла у шетњу опет чула онај тајанствени глас, који јој је овог пута рекао да је баш мала Вера оно дете које она мора убити да бн окајала свој велики грех. Сво•ју намеру иије хтела да изведс у пар ку или на неком јавном месту, не!о у стану Ане Штерк, која у то врсмс није била код куће. У Загребу је овај страховити злочин изазвао опште саучешће према трагичној судбини несрећне дево:ч.< це и њених родитеља и гнушање због оваквог злочина који има мотив какав се не памти у овим краЈс* вима.

Утакмица између «Ресинг» и «Ссгед» завршена је нерешено

ПАРИЗ, 25 август. — (А. А.). — У такмица између париског првака „Ре синга" и маџарског клуба „Сегед", која Је одржана синоћ под електрич ним осветљењем, а за коју је владало велико ннтересовање због ^асгупа у екипн „Ресинга" познатог аустриског голмана Хидена, завршена Је нерешено, пошто су обе екнпе дале три гола. Иако Је Хнден направно неколико грешака, ипак је показао францускни спортистима да је играч првоклаа«е вредносги.

зорнште у Краљевини и да оно служи као пример осталим. Г. Илић* апелује на чланове да га у раду потпомогну искреном сарадњом. * Нико није режирао, те нико и не сноси одговорност за евентуалне недостатке целе ове приредбе. А ту су стари асови и нове снаге. Разуме се, у првом реду, г. Добрица Милутино вић, који се, канда, овога лета није добро просунчао, а онда г. г. Гошић, Богић, Плаовић и остали. Упра ва је компле1на. Сви су ансамбли ту, па и технички персонал. Ту су чланови драме, чланови опере, бале та, оркестра л сви други. Нико није хтео да прогтусти овај дан а да не чује реч новога управника. Недоста јали су, разуме се, они које лето још није заморило. А доћиће кад треба. У анеамблу ништа ново, сем, тако се узгредно дало чути, у драму је дошао г. Живановић из Скопља и — од млађих отишао г. Паунковић у Нови Сад. И — тако неке ситне измене, сем оне свакако крупне — отишао је г. Милан Предић. Пред новим управником чланови куће су осветлали образ. Невероват но, али тачно: данашња свечаност заказана је за десет часова, међутим, глумци су, сви без разлике, до шли много раније и овечани чин обављен је пола часа пре заказаног времена. Стегли су данас руку многобројни пријатељи један другоме. Члаиице балета добиле су, рекло би се, загаситији тен, док је, у знатно већој размери круг пријатеља повећан. Го спођа Жанка Стокић жњела је успехе по Приморју. Вести о тим успесима стигле су пре првакиње у Београд, као и веети о иногим другим члановима. Дужност је данас неке од тих вести демантовати, али ће ое временом показати колико оне одговарају истини. Само, сви су уверени у аутентичност вести: Господин Предић је пенсионисањ То се и данас дало видети. Тако је позориште данас оживело, а сутра већ почиње пробе. На степеништу директору Опере г. Христићу саопштава једна вредна чланица: — А пробе, господине директоре? — Сутра... — О колико се радујем, и весело прхну низ степенице. И тако, као у пчелињаку, наетаје жизот у кућн код Споменика... Р. М. Једна одпука аустрнсног спортсног савеза ПАРИЗ, 25 август. — (А. А.). Јављају из Беча, да аустриски спортистн свих категориЈа неће моћи уче ствовати на утакмицама у НемачкоЈ без нарочите претходне дозволе аустриске владе. Ову одлуку доиео Је синоћ аустри ски спортскн савез, коме прнгадаЈу све спортске организације у Аустрији, у вези са одлуко.м немачке владе да се бојкотуЈу аустриски спорти сти ма да спортски односи између Аустрије и Немачке нису прекинути. Хапшење четворице опасних

Јуче је ухапшен познати крадљивац Милић Кнежевић, који је због разних крађа био осуђеи на осам * по годнна робије, у моменту кад! је пок\ шао да украде једну балу ву нице • у магацину радње Ћуковић л Комп. Кнежевић је таман био узеа балу вунице и хтео да побегне, али је наишао један помоћник из радње и спречио га у томе. Са балом вунице Кнежевић је отеран у Дрјги кварт, где је саслушан, а зајнм је упућсн у Кривичну полицију. * Једном агенту Кривичне полиције пошло је за руком да ухвати опасног лопова Милорада БуљановићаШпинера, који је пре месец дана извршио три крађе. У Драгослаза Поповића у.тици Буљановнћ Је кроз прозор ушао у једну зграду и украо капут. Два дана доцније отишао је на ку натило „Мон плезир" и са једне дсреглије украо два пара панталона. У једним панталонама, чији се сопстве ник не зна, био је сребрн часовник марке „Докса" са златним ланцем. Буљановић је извршио још једну крађу, али је најзад пао у руке полицији. * Приликом последњих потера за крадљивцима ухапшени су продавац новина Мо.мир Радојчић н трЈОвачки помоћник Војислав Перишић, који су пре кратког вре-^ча обалн рад њу Јосифа Левиа у Космајској улицн и однели један грамофон са 13 плоча.

Тровање једног прнватног чнновника Синоћ у десет часова покушао |е да изврши самоубнство приватни чи новник г. Сима Младенозић, попившн неколико таблета луминала. У бесвесном стању пренет је у болниц>', а.ти није могао бити саслуша«. Повреде су врло тешке, али ће, из* гледа, нпак остати у жнвоту.