Pravda, Sep 27, 1934, page 13

Страна 1 . * >ЕЉТОН „ПРАВ Д Е"

1 • Трајаново б ек

П Р А В Д А

С Т В 0 ©

27- IX-34

(ДЕО ИЗ РОМЛНА „ТРАЈАН" ОД АНЂЕЛКА КРСТИЋА) АкадемнЈл селлм уметности, под претседништзом г. Бранислава Нушића, наградила је са 10.000 динара целокугши књижевни рад г. Анђелка Крстића, а нарочито због његовог романа „Трајан". Овај одличнл ро•м^н, који описује живот наших печ.-лбара са Југа, у исто доба ;? и националан и социала-н. Овде доносимо један одломак, у коЈие се описује бексгво главног /унака из бугаросот рова међу Србе на Солунском фронту. (Ју. нак је романа као заробљени српски војник био насилно регрутован од Бугара). Решење за кидање, и без овога, било је и од рани;; одређено, само се чекао подесан мо менат. Сад је требало убрзгти. Ђенадије решен за свој крај; Трајан пак да пређе оданде, да потражн своју јединицу, да издржи до краја. Све то са доста рнзика. Заобилазног преллза не ма, — једино нзмгђу језера и Галнчице узан прост-->р изложен видику с обе стране. П .мжељки ваше сада ону понуду у Нчшу, па иа онаку, непоузиа чу, алн је нема. И од куда баш сада да су на оиој страни Французи и Руои, а не његови?! Обрате се неколнко пута п-д вареднику да их јави на рапорт командиру да му изложе опа-сност и моле за дозволу да донесе воде са чесме, — одакле би им било подесније да се дохвате шуме. — Там, к'де командира пгге сн ваидете баштави с' рогови! одбија их он више пута, па их најзад пријави. Командир беше сад оставио валиске до иопод средине обра за, имитарајући неке официре Немце. Он их подуже загледа, пошто му изложе опасност, а потом љутито се издра: — Опасјавате се, а! Тук оме дошле на госги к'де тешта ни?! Аиде, кршите главата там, куче та мрасни! Да си вршите опреде ленијата ви длжност оти дјаво лот што ви земи!... Немаше више шта да се премишља и одуговлачи. Трајан је имао само да обавести Свету, да би он његове дома. И за то, одмах пола наополеона помоћнику кувара бакшиш, и тај исто га дана однесе писмо Свети, са неколико безначајних питања у њему, и при крају „за мене да не бринеш, ни ти, ни моји дома. — Твој братучед". Сети се Света одмах у чему је ствар, и пред вече ето и њега. — Зашто си дошао?! пига га Трајан, видев га изненада.. — За оно исто што намераваш ти. ... — Али, Свето, незгодно је, ризично. Прелаз неподесан. Нису ни наши према нама него Французи и други. — Свеједно. Нисам ја скупљи од тебе. — Јеси, Свето, јеси... Знаш ли шта остављаш дома? — хтеде да му помене: мајку, четири не удате сестре, домаћицу, дете, па му би тешко, те дода: — И ја бих можда причекао згодни ју прилнку, али се више не че ка.. Ти обавести некако наше до ма па кад ти се укаже згода — То ништа, бато! Ја сам до шао и с тобом ћу, па како нам Бог да обојици... Не враћам се ја назад. Нова непредвиђена тежина Трајану, додатак његовој. Овоме се није надао. Неизвесност у сваквом смеру је свакада, али сада, у овој прилици, на неподесном месту за прелаз, више не го ризично. Шта би после он, као старији, не дај боже несре ће? Шта би рекли Светини, и це ла махала и родбина дома?! По вести и њега у овај ризик, једин ца, хралитеља седморо у кући! Дли деде, буди паметан и смисли сад нешто сигурније, кад се нема времена него се мора ноћас да креће? Поћута тако, слегну раменима, видећи Светину одлучност,

себе колико за Свету... Са Ђенадијем беху оставили чабар у кујни намерно до пола, да га тобож допуне подоцкан у ноћ. Смрачи се. Прође сат и по, два. Месец очерупан у српастом полукругу појави се иза врха Пе ристера. Дува по мало оданде ветрић и са њиме покрећу се по небу разастрти испрекидани облачићи да по кад заклоне за мало месечеву зраку. Време је за полазак „да допуне чабар во ДОИ".. Трајан још застајкује, ра змишља о нечем; нешто му у атислима замршено, нерешено Јаоно од доласка Светина. — По ћи у свој крај?... Дохватити се висова Петрине и Букова, као и Ђенадије? — Али шта ће он та мо, да се крије и кад се дозна да ствара неприлике својима и селу! Доста им глад, патња, и друге невоље тамо. Он мора да иопуни своју намеру: да пређе онамо, да тражи своју јединиЦу па ако преостане живота да се врати као човек дома. Он би сам то са поуздањем, чини ми се, изван... али сад и Света! За што му оволика тежина са н>име?!.. Нема се где, мора да се пође. Упрте канте обојица, и једну да ду и Свети да им као гост помогне, и пођу. Тресасги облачићи покретом наизменично час застру бледуњаву месечеву светлост, па је опет пропусте да свитне. Пређоше превој не запажени с друте стране. На потоку се рас хладе умивањем и напитком. По том се поздраве са Ђенадијем и он управи навише уз поток гаиајући погнут. Трајан погледа простор преда се, који има да се пређе до оних опкопа одан де, изложен блиском видику с обе стране, па скрете поглед за Ђенадијем. — Да пође за њим, можда је сигурније?... али он је решаван за овамо... Ваљ да ће се прећи!... И ово размиш љање и колебање његово тако често! — Хајде, бато, — опомиње га Света. — Ево ја пуштам ову тен џеру нека је носи вода у неповрат! — каже му за шапку и баци је у поточић коју вода срину на ниже. — Чекај... Ја ћу напред. Ти мало подаље замном, на десетак корака, погнут, — каже му потихо Трајан, одбаци и он своју шапку и крене напред. — Погнут Свето, што можеш погнут... Подал>е за мном, али и не много далеко. Простор пред њима око три стотине метара за прелаз. Мали нагиб подножја Галичице, го, каменит, местимично по које ис касапљено дрво метцима. Треба скретати десно, Русима. Пре трчавају у кратким размацима кад мрежасти облачићи засене за тренут месечеву зраку. Па се прибију за земљу, сачекају други застор, и понове. Прибли же се тако незапажени на педе сетину метара до жичане препо не, иза које се назиру земљама рововскога узвишења. Свуда разривено, рупчаге од граната, удубљења. Застају пригнути зз земљу да облачић опет засени српасти месец изнад језера. — Хајде Свето, полако, дохватај се рупчате, — шапће му тихо Трајан за собом, у намери још један прескок да учине па да се јави гласно овима напред. Али у самом том покрету, као испод земље допре узвик одан де: — Стој!... Ко је?! — Ми, Срби!... Наши, Срби! одвраћа Трајан прибијен уз јед ну разривеност, и маше подиг нутом марамнцом У том од позади, са бугарске предстраже, грмнуше неколико пуцња. За њима и други. — Срби! Срби! — понавља Трајан овима напред, а иза себе ^гу развучено — А-а-ах! и пригу шен јецај. Обазре се, — Света недалеко опружен ничице, размахује рукама. — Ето, обистнни . . ' се слутња! ожеже га појам као али се јако онужди. Нимало за' убод оштрице. — Као да ми све

нешто шапуташе за ову несрећу! — Поврати се назад до ње га. Покрети руке не преегају. Дохвати раширеним шакама земљу, гребе, пребацује, удара себе у прса а тело му дрхти, по креће се са клонулом главом у локви крви која му из уста ку ља... Од позади пуцњеви се настављају. Он подиже Светину главу: — Бато! Један млаз светлости блиста ва сјаја севну из зажарених очи ју као муња па се одједном угасише, превучене копреном сен ке. — Ето, свршено је! изусти тронуто Трајан, осетив у истом ожеготашу ране и на себи. — Ко си, прилази?! Он пољуби придржавану гла ву, спусти је у локву крви и по ђе пушчаним грлићима напере ним оданде. — Ко си?! — Ето, човек, Србин. Показаше му огвор кроз усечену земљу испод жичане преграде. Сачекају га оданде и позоде ходаиком. — Друг ми погинуо, брат, каже овима скрушено и спусти се, седе, осетив јаке болове и сливање крви на себи. — Брат погиб?!.. Где то? — Ено онде... Него да се пренесе, да се пренесе... И у тебја течјот кров, брате! загледају га Руси прикривеном лампицом где му с лева преко окривљене блузе лиња на чак ширама. — Нека тече... Да пренесемо, и по утаситом погледу и умире ним покретима руку и тела, па ипак намеће му се помисао да опет види. Пођу двојица, сачекавши код излаза да облачић застре месе чеву зраку, претрче и пренесу га на рукама. Све је свршено. Пробило зрно изнад деоног уха код слепоочнице. И са тела на два места ли ња крв. '— Ох, какоЈ' маладоЈ (млад)! — жале Руси војници и окрећу га лицем истоку. — Как мој Сашка! — сузи један постарији, целива га у чгло, вади крстић из пазуха и ставља му на прса. Други разгрну Трајана. Дохватило зрно слабину и окрзлт ртењачу с лева. Један му додаје стакленце са коњаком. — Не пијем, одбиЈ 'а он. — Али ово пољезно, патаму что ти рањен! — Не могу, не. Превију га, не спазив још јед ну рану код бутине, па га поведу, придржавајући га, а Свету на носилима пренесу позади ровова на мали заравањ блнзу земунице старешине одреда.

У Врбннку, на острву Крну, завршен задружни течај за 1Њ говодство Црквепица, 26 септембар Задружни савез и Задружна матица из Сплита, помогнута од Бан ске управе Савске бановине, одржали су течај за књиговодство у Врбнику, на острву Крку. У течају су узели учешка претставници задружних организација скоро са це лог приморја. Цил> течаја је био да се водител>и и функционери задруга упуте у правилно вођење задружних књига и упознају са законским прописима задружних институцнја. Течајем су руководили г. г. др. Припо Цико, управник задружне матице, и Франо Женко Донадини, ревизор задружног савеза из Спли та. Ф. У.

ПРЕТПЈ1АТНИЦИМА „ПРАВДЕ" Молимо претплатнике „Правое" да своје име, презиме и адресу на чековима и упутницама што јасниЈе пишу, како се не би догађале погрешке приликом експедиинЈе листаАдминистрациЈа „Правде 44

Среда, 26 септембар БЕОГРАД Вечерњи програм. — 18.25 Тачно време. Објављивање вечерњег програ ма и програма за следећи дан. 18.30 Час француског језика: француски дијалози. г-ђа Сесил Шаре и г. проф. Мирко Дамњановић. 19.00 Маскањи диријуге уводну музи ку за оперу „Кавалерпја рустикана" (грамофонскев плоче). — 19.20 Теодора Арсеновић пева народне песме (грамофонске плоче). — 19.30 Нацио нални час: Рад југословенских женских удружења, предавање- г-ђе Олге Милићевић. — 20.00 Мусоргски-Равел: Слике са једне изложбе, свита (грамоф. плоче). — 20.30 Пренос из Љубљане: Орсрски певач Јоже Гостић пева Хацеове пеоме. — 21.00 Травиата, опера од Вердиа (грамофонске плоче). ОСТАЛЕ СТАНИЦЕ ГЛ 17. — Загреб, 17.45, вокал ни концерт Драгутина Берна, на кла виру прати Вера Сингер. — Беч, 17.30 вокални концерт Франца Милера. Будимпешта, 17.35, циганска капела браће Тол. — Милано, 17.10, камерна музика. |Т| 18. — Љубљана, 18.20, грз мо-плоче. — Букурешт, 18.00. музика модерних француских оперета. Штрасбург, 18.30, један час музике П. Бретањеа. [Т| 19. — Љубљана, 19.00, тамбураши с југа. — Загреб, 19.2о, национални час. — Будимпешта, 19.25, Радничко-хорски оркестар. — Праг, 19.10, вокални концерт. — Љубљана, 20.00, пренос опере из ЉуОљане. — Беч, 20.05, радио музички концерт. — Буднмпешта, 20.50, концерт престоничког оркестра. — Париз, 20.40. грамо-плоче. — Рим, 20.45, оркестарски коНцерт. (Т) 21. — Бреслава, 21.00, радио-експедиција на Тибет. — Букурешт, 21.00, вече Стан Голестана. ГЛ 22. — Беч. 22.00, вечерњи оркестарски концерт. — Брисел, 22.35, оркестарски концерт. — Будим пешта, 22.35, циганска капела. [Т| 23. — Дојчендзендер, 23.00, европски концерт из Данске. —» Штут гарт, 23.00. музика за игру. [•"] 24. — Беч, 24.00, грамо-пло че. — Хилверзум, 24.00, грамо-пло че. — Минхен, 24.00, музика за игру. ЧЕТВРТАК, 27 СЕПТЕМБ.АР БЕОГРАД ПрепоДневни програм: 9.25 Објављивање дневног програма. 9.30 Пренос прославе Главног савеза 40-год. задругарства. 11.00 Народна музика (грамофонске плоче). — 11.10 Званични извештај о водостању. 11.20 Хор Донских Козака пева (гра мофонске плоче). — 11.50 Тачно време и Звона са Саборне цркве. — 12.45 Берзански курсеви, и 13.30 Новинарски извештаЈИ А. А. Тачно време до 13.45. ПопоДневли програм: 16.00 Час за ђаке: 1. Заштита животиња и растиња, предавање г. Драг. С. Остојића, учитеља, уз учешће ученика и г. М. К. Николића-Расинског. — 17.00 Музика за игру (грамофонске плоче) до 17.30. Вечерњи програм: 18.55 Тачно врс ме. Објављивање вечерњег програма и програма за следећи дан. 19.00 Ма .ти концерт са грамофонских плоча. — 19.10 Соколско позориште, предавање г. проф. Милисава Сакулца (приређује Просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије у Новом Саду. 19.30 Рекламе. 19.40 Словенска музи ка (грамофонске плоче). — 20.00 Национа.тни час: Љибомир Не. надовић и Сима Матавуљ, предава ње г. др. Милоша Младеновића. 20.30 Концерт на кларинету, изво..н г. Владимир Живојновић. 21.00 Ар.г је и дуети из оп. „Фауст" од Гуно-а и „Манон 14 од. Маснеа (изводе г-ца Катица Јовановић и г. Владета Поповић, чланови Народног позоришта и Радио оркестар). 22.00 Тачно време. Новинарски извештај А. Д. Музика за игру (грамофонске плоче). 22.30 Пренос концерта из Пари' за (днригент Ингелбрехт; као солиста суделује Басани, клавир. ОСТАЛЕ СТАНИЦЕ П 6.00. — Берлин, 6.20, јутарњи оркестарски концерт. — Мин хен, 6.45, грамо-плоче. [11] 7.00. — БуДимпешта, 7.30 грамо-плоче. Луксембург, 7.45, грамо-ллоче. — Праг, 7.15, музика и пс сма. — Варшава, 7.25 грамо-плочс. [7] 11.00. — Хамбург, 11.45, грамо-нлоче. — Штутгарт, 11.20, гра мо-плоче. [7] 12.00. — Љубљаиа, 12.15, словенски композитори. — Загреб, 12.30, грамо-плоче. — Беч, 12.00, кои церт радио оркестра. — БуДимпсшта, 12.0&, балалајке. — Париз, 12.30 оркестарски концерт. — Праг, 12.10, грамо-плоче. — Рим, 12.30, грамоплоче. — Варшава, 12.15 симфони|ски концерт радио — оркеслрп. [Г) 13.00. — Љублаиа, 13.30, грамо-плоче. — Загреб, 13.05, грамо плоче. — БуДнмпешта, 13.30, полици ски оркестар. — Мнлано, 13.10, оркестар Дорено. — Варшава, 13.10, грамо-плоче. (ТЈ 14.00. — Бер.тнн. 14.15, од ломци из опере „Отело" (грамо-пло

че). — Хамбург, 14.30, потпури из разних оперета. — Варшава, 14.00, грамо-плоче. □ 17.00. — Загреб, 17.15, кон церт мушког вокалног квартета. БуДимпешта, 17.30, салонска капела Берта. — Милано, 17.10, камерна му зика. — Праг, 17-56, грамо-плоче. Штутгарт, 17.30, шпанска музика за гитару. 18.00. — Љубл>ана, 18.50, грамоплоче. — Франкфурт, 18.50 грамоплоче. — ШтрасОург, 13.30, оркестар ски коицерт. [7Ј 19 .00. — Љубл»ана, 19.30, Љубомир Ненадовић и Симо Матавуљ (предавање). — Берлин, 19.00, старе немачке народне пе<:ме. — БуДимлешта, 19-30, пренос јубиларне претстазе из Државне опере. — Ми лано, 19.30, грамо-плоче. [V] 20.00. — Љуо.мна, 20 .00. прнеос из Београда. — Загреб, 2С.'јО Национални час. — Беролинстер, 20.30, клавирски концерт. — Париз, 20.00, песме. — Праг, 20.00, концсрт Чешке филхармоније. — Рим, 20.1С, грамо-плоче. |ТЈ 21.00. — Луксембург, 21.35 симфонијски концерт. — Варшава, 21.30, грамо-плоче. □ 22.00. — ЉублА »а, 22.00, .гака музика. — Загреб, 22.15, муз-1ка за игру. — Брисел, 22.10, грам-)плоче. — БуДимпешта, 22.45, циганска музика. — Париз, 22.30, оркестар ски ковдерт. — Праг, 22.15, џаз оркестар. (Т) 23.00. — Беч, 23.30, музика за игру. — БуДимпешта, 23.00, циганска капела. — Варшава, 20.05, м\-зика за игру. 24.00. — Берлин, 24.О0, музика за игру. — Ха.мбург, 24.00, концерт цаз капеле.

Директор тамнице: — Заиста жалимо, али забуном смс вас држали 8 дана дуже. — Не мари. Одбићете ми то идућн пут... ЛОВАЦ И ВЕГЕТАРИЈАНАЦ — Шта, зар ти идеш у лов? Па ти си постао строг вегетаријанац, ка ко можеш сада да убијаш зечеве? — Зашто да не изем у лов — и онако нећу ни једног зеца пого* дити! ОДЛИЧНЕ СПОСОБНОСТИ Шеф испитује ноеу дактилографкињу и каже: — Кажете да не знате стеногрзфију. да не умете брзо да пишеге на писаћој машини, не знате рачунати, немате леп рукопис, па шта онда до ђавола, умете? — Умем лепо да седим у шефовом крилу!.. ВЕЋИ ПРЕЗИРЕ МАЊЕГ На раскршћу умало није дошло до судара између малог и великог аутомобила. Управљач малога аута љутито виче: — Зар нисте чули моју сирену? Жена управљача великог аутомобила примети: — Видиш, Пајо, ипак то ннје било, као што ти рече, зујање комарца? Земља затрпала раднина Загреб, 25 септембар Данас око 10 часова пре иодке догодила се на новоградски пала т е „Кроација", у Петриљској улици, у центру града, једна несрећа која је изазвала велико узб>ђење и ок>пила неколнко стотина пролазника. Радннк Јосо Кнежевић, стар 25 го дина, хтео је да помери дрвс«у кон струкцију са једног бетонског с»уба. У моменту када је вадио даске, са велнкнм треоком срушила се зем ља која га је сасвнм засула. Мсђу радницима настала је паннка. У првим ах нису знали како да несрећни ку помогну, којн 1е био покривсн ве лнким слојем земље. Приступило се откопавању, а.тн је ишло тешко, јер је са земљом била пала и једна бетонска плоча. Откопавањем |е руао водио инжењер г. Божнћевнћ. После три четвртине часа радни* Кнежевић извађен је испод земљс, добио је тешке контузнје. Пренес?н •е у болннцу, где му је указана лскарска помоћ. Његово стањс тешкв је прнроде. Н. Ш.