Pravda, Sep 27, 1934, page 2

Страна 2 П Р А В Д А __ 27-1Х-34

Францусиа штамоа тврди да Италкја намерава

да од Дустрије ставри једну нову Дрбанију Због држања ИталиЈе, изгледа да ће се аустријска иезависиост гарантовати само једном денлараци^ом без ефикасне санкције

Парвз, 26 септембар (Телефонскн извештај) Јутрошн>и париски листови у својим чланцима показују опште разочарање због непомнрл>ивог стаза ко ји Италија заузнма у питан>у Аустрије. У извештајима из Жен»ве парнски листови са жаљељем констатују да су преговорн по том питању дошли на мртву тачку. Еко д Пари општро критик ује овакво држање Италије и вели да Италија данас тражи за себе превласт у Аустрији. — Ако би се задовољно италијан скн захтев, каже лнст, онда бн Аустрнја постала једпа друга Арбапнја у Европн. Међутим, ако се наставн таква полптика, иогла бн настатн много всћа опасност ва европскп мнр него пгго је настала онда, када је Италжа у стварн апектнрала Арбанију. Француска сваклко има же л»у да се споразуме са Италпјом, ка же лист, алн она не може да остане пасивна према једној таквој перспективн. „Евр" констатује да садан»е сташе у ЖеневН показује да се сада у погледу обезбеђења аустрнске иезаписностн вадовољапају надлежнн круговн једном врло скромном солуцијом. Тн кругови, нзгледа, вадовол>нће се стварашем једне вваннчне декларапије, сличне декларацији три велнке силе која је објављеиа у месецу фебруару о потреби очуван>а аустрвске независвостн. Та солуцнја је меНутим сасвнм недовол>на н она бн зпачила озбнл>ан неуспех за органнаацију европског мпра. Енглеска не желн да се меша у односе нзмеђу Игалнје н Југославије Лондон, 26 септембар Енглеска влада је синоћ одржала своју прву седннцу после седпице ђд јула месеца, када је парламепат отншао иа летн>и одмор. На синоћно"ј седнипн прстресана Је спољнополитнчка снтуацнја, о чему је мннистар ^ нвостраних послова сер Џон Сајмон поднео опширан извепгтај. Сем тога, расправљана су н шгган>а унутрашње полнтике. Миннстарски савет Не се у току ндућег месепа састатн још веколчко пута, пре отварања нове сеснје папламента, која је предвиНена ва 30 октобар. Лондонски листови опширно данас коментаришу седнипу енглеске владе која је одржана синоћ. Листови доносе и званично саопштен>е. Супротностн између Италнје н Југославије „Тајмс" посвећује данас уводчи чланак настојањима да дође до једног пакта измеНу суседа Аустрије ради гарантовања независностн те државе. — Енглеска влада не би наишла на одобравање у енглеској јавности. каже лист, кад би се већ унапред обавсзала на одређену акцију. „ ..Нзус Кроникл" вели да енглеска Јавност никада не би одобрила споразум који би имао за последицу да се Енглеска обавеже да спречи »ншлус између Немачке и Аустрије. Л. Енглески лист против мешан>а Енглеске у питање аустрнске исзавнспости Лондон, 26 септембар Лоидонски лист „Ивнинг Стандард оцггро напада министоа иностраних ^ послова сер Џон Сајмона, пребацујући му да се у Женеви у име Енглеске сувише ангажовао ва аустриску независност и тиме целом пнтању дао обележје, као да је ЕнглескоЈ* нарочито у интересу да се то питање реши у корист АустриЈе. Лист каже дал>е: У ЕнглескоЈ* се нико не одушевЛава нити интересуЈ*е за проблем лезависности АустриЈ*е. Енглеска ј *е већ и до сада много изгубила због свог ангажовања за АустриЈ*у, најбол>е би било да се више не заузима, јер Енглези немају више новаза бацање. Лист је мишљења да се енглеска •Лада у питању аустриске независности не сме слепо поводнти за политиком Француске«

Г. Барту нсће у Риму преговарати о равноправности Франпуске н Италпје о наоружању на мору Парнз, 26 септсмбар (Телсфонски извештај)

Г. Барту Тан" сазнаје да Ј *е иамеђу Париза и Рима постигнут потпун споразум у вези са посетом г. Бартуа Риму у октобру. Дипломатским преговорима између француске и италнјанске владе утврђен је и тачан програм рада састанка г. г. Бартуа, Шамбрена, Мусолиниа и Сувича. Сасвим је сигурно да се приликом боравка г. Бартуа у Риму пнтање равноправпостн Француске в Италнје у наоружању на мору уопште неће доднрнватн. То не желв Фрапиуска, јер сматра да је опортуно да се сачека флотна конференнија великих сила, која ће се одржатв. у јануару у Лопдону, а којој ће присуствовати н делегатн Сјсднњевих Амерпчких Држава, Енглеске, Фравпуске, Италнје, а можда и Јапана и Руснје. Тек после мериторннх одлука лон донске конференције, Француска бн пристала да преговара са Италијом о равноправности у наоружању на мору.

КОМЕНТАРИ ФРАНЦУСКИХ ЛИСТСВА Парнз, 26 септембар Г. Анри де Кораб пише у „Матену" о држању Италије у питању заштите независности АустриЈ*е и каже да Италија ниЈ*е много одушев

Г. Џон Сајмон љена за сарадњу са Малом антантом, као ни за то да главна реч о тој ствари буде дата Друштву народа, пошто Италија, по мишљењу писца, сматра да би то ослабило ефикасност гарантија пружених Аустрији. Г. Анри де Кораб међутим упозорава да Велика Британија нарочито заступа мишљење да Савету Друштва народа треба да буде поверено углавном старање о аустриској независности. „Пти Паризјен" предвиђа да ће питање Аустрије моћи да се реши постепено и да ће се покушати да се декларација Велике Британије, Француске и Италије од фебруара месеца о питању заштите аустриске невависиости појача и прошири у један мсђународни пакт, за који би

се заложили Савет и Скупштина Друштва народа. Пертинакс уверава у листу „Еко д Пари" да Италија у ствари жели да добије „карт бланш" у СредњоЈ Европи, тојест да јој се преда Аустрија од стране Друштва народа онако како јој је предана Арбанија од стране Конференције амбасадора 1922 године. Пертинакс међутим каже да Мала антанта никако »:е може пристати на овакве планове Италије. По инструкцијама које су му дате од Министарског савета, каже лист, г. Барту неће усвојити план о Аустрији ни некн уговор или декларацију који би могли да изазову незадовољство Енглеске и Мале антанте. За италијанског делегата барона г. Алојњија Пертинакс каже да он покушава да помоћу питања Сарске Области извуче за Италију извесне користи у питању Аустрије. III Међународни номнтет за проучавање хнтлеровсног терора у Сарбринену Комитет води истрагу у вези са пожарем у Рајхстагу и другим нспадима национал-соцнјалиста Сарбрвксн, 26 септембар У Сарбрикен су стигли многи чла нови Међународног комитета аа проучавање хитлеровског терора да испитају многе до сада још мистеријом обавијене испаде хитлероваца. Међу члановима комитета налазе се угледни политичари и аристократи. Између осталих бивши претседннк маџарске владе гроф Михаел Карољи; швсдски политичар Брантинг, енглески политичар и публициста лорд Мерлин и други. Комитет у првом реду жели да са слуша у Сарској Области 40 Немаца, сведока у вези са пожарем у Рајхстану. Ти сведоци кмају да даду комитету важне исказе, из кој'их ће се видети да се пожар у Рајхста гу одиграо сасвим друкчиЈ*е него што је то пред државним судом приликом суђења ван дер Либеу приказано. Комитет већ и сада има доказе да су у паљевину РаЈ*хстага умешани и иеки угледни хитлеровци. Лорд Мерлин је о томе тек недавно написао опширан чланак у америчким и енглеским листовима. Комитет ће спровести истрагу и по другим терористичким испадима национал-социјалиста у Саоској Об ласти и самој Немачкој. Прикупље и проверени материјал комитег ће доцније објавити у свима листовима. Поводом боравка међународног комитета ва проучава хитлеровског терора, национал - социјалистичкн „Сарбрикенер цајтунг" оштро напада поједине чланове комитета, нарочлто лорда Мерлина и Мнхаела Карољиа, називајућц их политичким авантуристима.

Г-ђа Лорно ннје пронашла вештачкн рапнум Париз, 26 септембар (Телефонски нзвештај) Познати француски научник г-ђа Лорио, кћи недавно умрле мадам Кири, дала је изјаву париским лнстовима, у којима демангује вест објављену ових дана у свима листо вима света да је она пронашла вештачки радиум. Информација о том изуму, каже г-ћа Лорио, заснивала се на забуни. Истина је да је она пронашла у хемији нешто сасвим но во, што ће бити од епохалног значаја по науку и технику, али опити у вези с тим проналаском још нису завршени н с тога г-ђа Лорио о њему |ош не може олширније говорити. — У ствари, завршује г -ђа Лорио сзоју изјаву, мој пови изум неће по важности ниуколико изостајати иза вешгачког радиума. ■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■питпип Повратак енглеског престолонаспедннка Лондов, 26 септембар Н>. В. Престолонаследник свој'им личним авионом допутовао је данас из Ле Буржеа и спустио се на аеродром у Виндзору.

БУГАРСКЕ ПРИЛИКЕ

Промене у земљоделском привредном покрету у Бугарској ВЕЛИКИ ПОРАЗ БИВШЕГ МИНИСТРА Г. ГИЧЕВА. — НОВА УПРАВА ЗЕЛ1ЉОДЕЛСКЕ СИНДИКАЛНЕ ЦЕНТРАЛЕ

СофиЈа, 26 септембар У бугарском земл>оделском покрс гу наступиле су сада знача )не прзмене. Стварно, политичко партије су растурене, али се процес оцењивања с.чага да јасно забележНти и у самом политичком покрету бугарских земљоделаца. Та се појава може отоорено посматрати у самом при вредном покрету, који потпуно одгоаара политичком. Несумњиво је да ће промене које се изврше бити од великог значаја за будућноа мл>оделске организације. Оие ће имати утицаја и на политички живст Бугарске.

Г. Гичев За време владавнне Народног бло ка бугарски земљоделци учествовали су у влади у тсжу три године под вођством својих министара г. г. ДимитриЈа Гичева и Вергила Димовг. За то време они оу забележили огромну пасиву, поило са осталим странкама нису спровели ни једну реформу према земљоделском програму. Шта више, они нису благовремено ни искрено амнестирали сво је другове емигранте земљоделце, помоћу чијег су политичког кредита и водили акцију у народу. Ала оно што највише терети г. г. Димова и Гичева јесте то што као министри ничим нису реагирали против вршљања илегалних фактора у земљи. Постоје, чак, оптужбе да су они постајали њихови савезници. СЈвом антинародном политиком бивши вла дини земљоделци изазвали су реакцију најгхре у сз-мом земљоделском покрегу, ко]и се поцепао,' тако да су оснозана два земљоделска савсза, један под вођством бивших земљоделских министара г. г. Атанасо* ва, Стојанова, Обова и Тодорова, а други под воћством данашњег мини стра саобраћаЈа г. Захариева и гене ралног секретара Савеза г. Стоила Стефанова. Веома способан и активан показао се емигрантски савез, ко,и је на последњим општинским изо >• рима добио више од сто хиљада гла сова. Ипак, ова опомена није била довољна г. Гнчеву да промени свј) реакционарни став у влади Народног блока. Нешто доцније, емтрант ском земљоделоком савезу пришао Је и бивши млнистар г. Јорданов. Друта опомена г. Гичеву бно јс прсврат од 19 маја ове године, када Је дошла на власт влада г. Кимона Георгијева. Тада се г. Гичев обратио народу, жалећи се на „своју де мократију", када су бугарски граћани убијани по софиским улицамл и народ могао само да машта о о* бећаним реформама од владе Наро дног блока. На њихову несрећу, влч

Г. Стефаиов да г. Георгијева за четири месеца донела )е више реформи него шго је учинио Народни блок за три године. Оио што |е наЈважније, влз-а г. Георгиева растурила је ВМРОВан че Михгилова, док су јој влада Дсмократическог зговора и Народн.и блока просто ишле на руку. Као „народни" мннистри они нису дали оставку у знак протеста против вгн дализма илегалних фактора, пошго је њихов живот био сигуран. Ова политика страховито је дело вала на бугарски народ, нарочиго на сељаке. Они су реагирали и, ка-» што је већ речено, дошло је до расцепа у Земљоделском покрету. Про цес пречишћавања и у самом владином савезу наставио се и после 1У маја овег одине у привредним организацнјама, у Савезу земљодслских задруга. Ових дана г. г. Гичсв и Димов претрпели су |ачи ударац него 19 маја, када су изгубили своје министарске положаје. Тај ударац их је у политичком погледу сро зао међу земљорадницима, а у моралном погледу ставио их под велики знак питања. Нанме, по наред

би Софиског окружног суда, извршена је ревизија професора Синдикадне централе — савеза земљодел ских задруга, чији је претседник био г. Гичев. Том приликом сазван је и ванрсдни конгрес претставника земљоделских задруга, кои |е пр-Iхватио одлуку Окружног суда и из« гласао неповерсње г. Гичеву, о О јривши стару управу. Изабрана Јв управа са новим људима, као што су бивши генерални секретар Савсза земљоделаца г. Стоил Стефанов, бив ши мииистар г. Георгије Јорданоа и угледни земљоделац г. Панчо Маџаров, бивши претседник Софиске јп штине. На чсло управе дошао је г^ Стефанов. Најинтересантнији у целом случају био јс избор управе Синдикалие централе. Наиме, извесно време пре избора г. Гичев је водио огорчсиу агитацију међу земљоделцима, сматрајући тај избор као сзоју политич ку рехабилитацију. Ујутру, међутим када се поЈавио у дворани земљодел ске синдиха.тне организације, г. Гичев се уверио да је на његовој стра ни само 15 људи, а против 121 дсле гат. Тада су г. г. Гичев и Димов, уверивши се да је њихова судбипа потпуно решеиа, у пратњи сво|их петнаест делегата напустили дворану. Само двориште било је пропуно земљоделаца, који су г. г. Гичма и Димова извиждали, називајући их земљоделским издајницима, људима који су се и у прнвреди и у политици одржавали помоћу насиља. П Гичев је заувек изгу15ио земљоделске масе, које су некада ишле за њим с пуним поверењем. Изгубио Јв и последњу битку, јер вемљоделци траже нове људе, који ће их воднти енергично, са самопожрт вовањсм њиховог бесмртног вођа Алексан« дра Стамболиског. Победа г. г. Стсфанова и Јордано ва знак је да се у земљоделском по крету Бугарске врши велико прсчиш ћавање и процена вредности. Ова) ће се процес наставити и даље до пуне поОеде чисте земљодслске и* деологије, која ће у БугарскОЈ, и по ред свега, одиграти велику улогу. С П.

Лред променама у енглеској впадн Реконструкпија неће вмати политнчко обслежје Лондон, 26 септембар На седници енглеског министарског савета, коЈ - а Ј*е трајала нокас касно, донете су важне одлуке владе, о којнма за сада није објављено никакво званично саопштење. Уместо г. Макдоналда, који Ј *е још на отсуству п ван Енглеске, претседавао Ј*е г. Балдвин. Миннстар финансија г. Невил Чемберлен поднео је опширан рефе рат о финанснској конвенцнји коју Ј*е Енглеска недавно склопила са Немачком. Министар иностраних послова сер Џон Сајмон реферисао је о раду енглеске делегације у Женеви и доугим питањима спољне политике. Нзегов реферат је влада одобрила. У везв са ноћашњом седницом евглеског кабинета саанаје се из добро обавештених кругова да се евглеска влада валази пред непосредном реконструкцијом, која бв се могла обаввти још п пре повратка г. Макдоналда са пута. Два члана владе, мнннстар унттрашњнх послова в мнвистар коловвја, бнће ускоро взабранн за чланове Гооњег дома н поднеКе демиснју. Према најозбиљнијој комбинацнјн ресор миннстра унутрашњнх послова прсузео би сер Џов Сајмон, а Форењ Офисом бн управљао досадањи државни секретар г. Идн. Ко би васледио мннвстра колонвја, за сада се још ве зва. У енглескнм владнннм круговнма се наглашава да ова реконструкцвја владе нема нн пајмање полнтвчког обелжја.

Пннар је оопожно пет у ст ратосферу НзуЈорк, 26 септембар У уторник изјутра познати бе\гиски професор и научник Пикар требало је да се уздигне са својим балоном у стратосферу у намерн да продужн своја ранија започета проучавања стратосферских прн\ика. Он је имао да се подигне са ба*оном у вис из великог дворишта Фордове фабрике аутомобила у Детроиту, заједно са својом супругом. Услед врло неповол>них времеп ских прилика Пикар је морао да одложи свој ' лет у стратосферу. О« ће по свој ' прилици покушати да ов уздигне у вис у четвртак изјутра.