Pravda, Sep 27, 1934, page 8

| у последље

- ПРАВДА. биство Јулија Хајд. Она је испилај веКу количину раствора камене со-' де и задобила лакше повреде. На саслушању је изјавила како се на овај корак одлучила због свађе с| љубавннком. И ЗАТО ШТО СЕ ЛАЖНО ПРЕТСТАВЉАО, СУД ЈЕ КАЗ- Други покушлј се д«но нмтун НИО СТАНИСЛАВА ЗЕТОВИЂА СА 40 ДАНА ЗАТВОРА | ас после првог. И то. што је ннте ~ нстој улици. Загорка

; 27-IX-34

' Страна 8 113 СРЕСКОГ СУДА Зато што је коћу ушао силом укућу младих девојака

ЈДве најбоље ученице г-ће Пољакове, жељне славе, отисле су се јутрос у свет

Станиславу Зулетовићу, иема сумн»е, допале су се црнпурасте де војкс Мара и Смил>а НиколиК, обе из Вршиа. Он је радннк. Леп Босанац из Брчког. Али ни Вршчанке несу ружне. Нарочнто је лепа ДЕадесетогодишња Смиља. Пре два мессца, када се летн>а поноК прнближавала, дошао ЗулетовнК у Јатаган Малу. Испод стре ха ониских куКсрака Првог реда стао пред куКом број 72. Отворио насилно спол>на врата л дошао до собе. Тихо, како то чине искусни љубавници, куинуо повијеннм кажнпрстом: Куц... куц... куц... Са девојкама у соби бнла и н>ихова старија сестра Даница, удата за Благоја СтефановиКа, продав ца слика, којн се у том времену налазио послом на Сушаку. — Ко је? — упитале уплашене жене. ЗулетовиК је Кутао. После крат ког размишл>ан>а, упитао: — Где је Благоје? — Није код куКе, а ми се спремамо да легнемо... — Где је Јулка? — упитао Зуле товнК и хтео силом да уђе у спаваКу собу двеју девојака. — Јел* овде станује некаква Јулка? — Овде не станује никаква Јул ка. Циганска деца вавриштала по куКи. ЗулековиК хтео да легитими ше девојке, а када је видео да Ке га становници Јатаган Мале линчо ватн, рекао им да је агент Управе Града Београда, подигао ревер од капЈта, показао некакву значку и неку легитимацију: Видите ко сам ја, — рекао и

„Полициски агент"

био задовољан пресудом. покун>ено је оставио судску зграду. Занључио погиибу да испоручи 13 вагона прва, а није испоручио ни 13 цепаницз Судија г. Драгомир ГерасимовиК судио је данас Владнмиру СавиКу за ретку превару и утају кауције

своме стану,

Фраи -ј

ше д' Епереа 69. испила ј<5 извесну! количину есенције и задобила лак-1 ше повреде. На овај корак се од-1 лучила због сваНе с мужем. ВРЕМЕЈ Извештај Метеоролошке ваздухопловне службе Нови Сад, 26 септембар Југославијз: лепо време у целоЈ |

четворици дрварских трговаца из Крал/евини. Кише није било. Мини-

1.700 дина

изгубио се. Сутрадан, како гласи пријава Управе града, видело се ко је он: скитач који се лажно претставл>ао агентом и кога умало Цнгани нису премлатили.

ЗулетовиК је пред судиЈом г. Ви томиром Пиварским био данас у суду мек, мек као памук. И бранио се: — Пошао сам код кума Срете, ко вача, у посету. Два лепо обучена го Сподина Јпутила су ме да позовем -свастпку Благоја СтефановнКа. Ка да сам тамо дошао, оне су дигле ларму. Нити сам тражио легитима цију, нити сам се претставл>ао полиуиским агентом. Али му ово није помогло. Даница и Смиљана НиколиК и Мара Сте фановиК верно су описале шта се догодило те ноКи. Благоје Стефано виК, коме је окривљеног привео агент „Брка" да га внди, био је онда револтиран што му је избудио Децу: — За децу живимо, господо... Ја сам ратннк, рањаван сам у рату. Суд је Станислава ЗулетовиКа казнио са 40 дана ватвора и да платн сведоцима по 30 динара на име дангубе, јер Мара ради у три котажи, а Смиља је модискнн>а у салону женских шешира у Краља Милана улици.

Бсограда у износу од ра. Судиски приправник г. др. Душан | ПроГноза времена ПантелнК није имао коме да узме ип, гснералије, јер је Владимиру СавиКу суђено „ин контумацно". Он је раније саслушан код државног тужиоца када је био лишсн слободе и пуштен нз притвора петог марта ове године. Почетком ове године Владимир СавиК, син г. Марннка СавиКа, дрварског трговца са Вилсоновог Трга 4, склопио је леп посао. Погодио је са г. Мнлијом ЈовановнКем да му излиферује два вагона дрва. Узео му на име капаре 600 динара. Г. Војину ТешмановиКу је узео као капару 300 динара за испоруку седам вагона дрва. ТреКи је био Матеја РадојевиК. Нзему је требало да испоручи два вагона дрва. Узео му је на име капаре 400 динара. За исту количинл- дрва узео је 400 дннара капаре и г. Раши МиљаковиКу. Како нису добијали наручена дрва, нити им је Владимир СавиК вра Као узету капару, људи су га пријавили властима. На саслушању код иследног судије Владимнр СавиК се бранио да није могао испоручити дрва по закљученој погодби јер н>сгови продавци са којима је закључно посао нису извршили налог: да испоруче дрва оштеКеннма. Као доказ навео је преписку која се у оно време налазила у соби број 75 хотела „Петроград". Суд је нашао да је Владимир СавиК крив и осудно га за сваку превару са по 10 дана затвора — укуп но 40 дана. Али како је дело извршио у реалном стицају, изречена му је једна казна: месец дана затвора. ОштеКеним трговцима има да вра ти узету капару и да плати сваком по 300 динара на име трошкова. 1шаашгамшмшшашв1

мална температура Плсвље 3, а максимална Сента 27 степена. к _ г 27 септембар I Ведро и суво време у целој Краље-1 I вини. Могуће су јутарње магле у до I лкнама реке и котлинамз. Суние из | лази у 5.30, а залази у 17.28 часова.

Тајанствени поорум вннар-ј сног трговца г. Вопфа у Вепиној Кинннди Велнка Кикинда, 25 селтембгг, Трговац вином из Велнке Кикмн^е! г. Јован Волф дуговао је око 60.0о0| динара државног пореза. На ономсне властн да плати порез г. Волф јс сгално одговарао да нема ништа и да не може да плати порез. Јуче је у његову радњу дошао фи нанснскн прегледник г. Стеван Бига са налогом да изврши попис ства|тек пет година. ри г. Золфа, те да се нз тај нзкин| ва ле школу г -Н<

На перону железничке станице I ља, али видеКемо када се вратимо * - — '"•* п *оиза. ,бог чега идете у Париз? — Због чега? — чуде се обе.

јутрос око девет часова било је не-1 из Па^иза.

обично живо. Маса младих девоЈака и младиКа бкупили су се око прозора Једног вагона композиције за Паоиз. И суза је било То су две младе балерине одлазиле у „Престоницу света", а испратили су их другарице и другови. Зову се АнКелија и Надежда АранђеловиК. Обе још врло мало познате, али, можда, за коју годину солнсткиње којег великог европ ског позоришта. Балетом се баве Редовно су посеКиПољакове и завр

— Добро. Она је овде била бо-

\ЈП Г. 91>.|ЦЈ€1, I*. да «... II.. „ . дуг наплати. Када је г. Бига \'шао[ј шилг ј е с 0ДАНЧННМ успгхом. Важи у радњу г. Волфа, која се налази у| ле с за на ј 6о л ,с ученипе. Ипак, Кнез Михаилоао) улици. и саопштио! ^ Надежда. готово "још дете, му због чега Је дошао, г. Волф д м . 1 , одговорио да има само толико ства рн колнко се тада у радљн налази-|- а —ј- гло. Међутим, ово је било сумњиво|старија сестра не губи веру. Она г. Биги и он је отишао у дворнштеНвраголасто каже: да утврди да ли је тврђење г. Вол- " - ^ фа тачно. Када је дошао у двориште, г. Бнга је приметно један сумњив прозор на кући и запитао г. Волфа да ли је то прозор каквог пс друма. На ово питање г. Волф је' одговорио да је требало да ту буд? подрчм, али није направљен. Г. Бига је отишао у варош по дбз стражара и са њима отворио прозор од подрума. На своје велико из ненађење у подруму, који је при.ич но велик, иалазило се 119 буради. Бурад су била празна, али је утар -ј ђено ла се у њима налазно шпирлФннансиски прегледннк г. Би г з

Због балета. — У школу или у неку трупу? — Још мало у школу, смеју се. ПровешКемо неку годину у школв код Пребраженске. — А после? — То Кемо видети. Многи нам кажу да имамо талента. Ако га зе иста имамо, успеКемо. — А какве су вам жеље? — Да постанемо славне! — вели г-ђипа Анђелија искрено. — И када у томе успемо, — допуњује је г-ђица Надежда — онда Кемо заједно поКи да приређујемо концерте. У том је воз пошао и однео мало балерине на пут — ка слави, ако буду имале среКе!

Два понушаја самоубиства за једно поподн е У Београду су учестали покушај"н самоубиства. Скоро не поође дан да неко не покуша себи да одузме живот. Тако је само у току јучерашњег поподнева било три покушаја самоубиства. (Пре подне, јуче, забележен је и покушај самоубиства трговиа Гала). Поподне, око три часа, покушала је у своме стану, у Франше д' Епереа улици 5, да изврши самоу-

СДР &ДНИК ЧИТАЛАЦ

РУЖАН ПРИМЕР

Т У С обавестио је о овоме надлежне вла| сти и бурад су одмах заплењена, под| сумњом да ее у њима налазио крн*|

умчарени шпиритус.

М. II.

Пао с грађевнне н теше сеј повредио

У Косте Главинића улнии дошло! је данас око подне до теже несреће, Г којом је приликом настрадао радник Светозар Величковић. Он је радио нз једној новој згради, постављајућн скеле за бетои измећу другог и трећег спрата. Једног момента се са згра де срушио заједно са даском на којој је стајао. Пад је био тако несрећан да се сумња да ће Ве.тичковић остати у животу.

КОД КОЛДРЦД СЛЕДЕЋИ ПРОГРДП

ПРОГРДМ

СЛЕДЕЋИ

На пирамиди, која је подигн>та на Гучеву у спомен јунака погинулих 1914 годИне, нема нн ј>дног имена, јер бн то набрајање било неизводљиво. Али је, свакако, чудновато и врло ружно што су на тој пнрамиди нсписана имена многих (ових последњих много внше) посетилаца Гучева. Како ко дође, прва му је брига да се „овековечи" и уписивањем свога имена на пнрамнди учини један заиста ружан гест. А то служи и другигима за рђав пример. Кад веК постоји нарочита жеља посетилаца да се упнсују, тре бало је при дну само пирамнде направити једно удубљење и ту ланцем везати књигу спецнјално за уписивање. Тако Ке се непажљиви посетиоци упутити на увнђавност, коју захтева пиЈ *етет пре ма сенима палих хероја. К. 0 ГОСПОДА КОЈА НЕ КУПУЈУ ПАЛИДРВЦА Штедња ј *е похвална ствар, али ја никако не разумем пушаче, који пггеде на палидрвцнма. Ако пушите, били сте, нема сумње, чешКе жртва овнх прекомерно штедљивих људи. Ви сте у друштву даме, али то ни најмање не узнемнрава господнна, који се опкладио, по свему судеКи, да у току свога живота никад неКе купити ни ј *едну кути ју палидрваца. Једно љубазно: — Молим да прнпалим. Вн се нсКете, наравно, упушта ти у објашњења. НеКете то учиннти ни онда кад ј *е господин нстовремено кад и ви купно цигарете у трафнцн — алн палидрв ца није купио. Купи цигарете н одмах вам приђе да припали. У свему осталом господа што не купују палидрвца често су веома углаКени и коректни људи. Али чим су у питању палидрвца, они сматрају, како изгледа, да Ке одустати од лепе традиције ако купе кутију палидрваца. Г.

н АЈЛЕПШИ И НАЈБОЉИ Л И Л И Ј А Н

о

ТАБЛЕ СА ОЦЕНАМА СУЗАНА, ТО САМ ЈА КОД КОЛДРЦД

Предлог г. С. Г. да се оцене студената не објављују на таблама у универзитетским просторијама није, по моме мишљењу. уместан. Чињеница да се оцене објављују сама по себи утиче на многе да се што солидније спреме, јер не желе да њихов неуспех на испнту буде јавно за-

бележен. Сем тога, објављивање оцена корисно је и стога пгго се оне на тај начин могу најбрже сазнати. А није право да студенти, кој'н су на испиту показали добар успех, буду дуго у неизвесности због слабих оцена оних студената, за које се толико брине г. с г. л. И. о КОМПЛИКАЦИЈЕ СА ЧИТАНКАМА Мој * син похађа други разред основне школе. Прошле годнне у нашој основној' школи , у малом босанском месту, била је уведена читанка Милорада А. Вујанца, препоручена од Главног просветног савета. По препоруци наставника, купио сам свом сину ову читанку. А ј *уче син ми каже: — Дај ми петнаест динара да их предам госпођи учитељици за читанку, коју Ке нам она поручити. Сазнао сам да ј *е учитељица рекла моме сину да читанка, коју нма, ннје добра. Мора се наручити друга. Ствар је веома мнстериозна. Пре двадесет дана учитељи су изјављнвали да ј *е уџбеник, који сам купио сину, добар, и данас он не ваља. Можда они сматрају да ђачки родитељи увек имају довољно новаца за колекционирање читанки. У том случаЈу, варају се. Т. X. 0 „ГЕНИ1АЛНИ" АКАДЕМСКИ СЧИКАР ИЛИ ОБИЧАН МОЛЕР Многима је веК пао у очи један назовн сликар, који је иначе, како бар мени нзгледа, раније био неки обичан молерчић-мазало. Алн он се у Београду пласирао као академскн слнкар и писац неких књнга. Његове слике немају ничега уметничког, алн то није тако важно. Главно је да се он облачи као уметник и има дугачку косу. Да бн изгледао интересантнији и што више привлачио пажњу својих познаника, он је до половине главе обријао косу, да бн многи поверовали да он има внсоко чело, јер је то, како неки кажу, „одлика генијалних људи". Са овим назови слнкарем то није случај, јер он нема ничега генијалног у себн, алн би полиција требало да се позабавн његовом лнчношКу, ј *ер сем што уме да плагира друге сликаре, он лепо живи, а ништа не радн нити има каквих прихода. Његове слике нико и не купује, али зато «■ нпак нма новаца. м &

ћа I