Pravda, Sep 20, 1936, page 16

( П Р А В Д А"

Ф

и

л

N

Филмован је живот жене која је основала ЦРБЕНИ КРСТ Лнрљива нсторнЈа Флорансе Нохтннгал у фнлму „Бели онђео"

У Лоадону се узлиже скроман споигннк са женском статуом познат сзнка доидонцниа под нменом „Лама са лампом". Круже о њему легенда нзмеђу којпх н ова: Једне ноћн мгсечса зрак пробио се кроз маглу и мала лампа у руци статуе засветлнла је. Један фотограф случајко јс сннмно тај прнзор. Сутра дан сзи лоидонскн лнстовн објавнлн су пЧудо ламе са лампом". Тај сполсник подигнјт је у слазу Флорансе Најхтннгал. Њена исторнја? Била је то јако лепа н веома богата деаојкз. Један човек ззл>у6ио се у н»у, алн она се грозила те свнрепо монденсхе и удобне атмосфере у којој су жнвелн сви њеаог ранга. Један малн инцидент одлучио је познв у животу. Њен отац, наименован за претседника једне анкетне болничке комисије, поднео је извештај о ужасно нездравнм приликама у болницзма. Изгледало је сасзим природно да се у тим болннцама и алразн разбол>е8ају. Људски жиаот је тада мање цеа»ен, а Флоранс Најхтннгал је волела без разлике сае људе. Ступнла је у болннчарсху ппсолу у Немачкој и упоредо са свнма осталим снромзшннм лезојхаха-болннчаркама обазлала све грубе послове око болеглика. Вратила се у Енглеску тек када је тамо почела да косн страшна епидемија колере. Плануо је Кримски рат. Поред убој ног оружја војску је почела ла коси жута грозаица и тифус. Флоранса Најхтингал образозала је мнсију од сто болннчаркн и добровол>но је кре-

ША

Кеј Франснс нула тамо. Издржала је надчовечааске напоре борећн се не само да ублажи патње болесницима и рањеннцима. Још више је имала да се бори протнв индолентностм лекара н грубости и немилосрдности офицнра, за које је једаа жив војник вредео толнко исто колико и војник од олова. Томе треба додатн тешке климатске гтрилике, оскудицу санитетског материјалз, потпуно сиромаштво у коме је највеће блзго било њена пожртвовааа л»убав према невол>ницима. Иако су је лекари и официри скоро непријателски предусретзли, она

је учинила чудг. Враћала {е у живот умируКе којн су били изгубили сваку наду. Сваког вечера пролазила је са малом лампом у ручи кроз дуге болес ничке одаје. Отуда јој је и дат нздимак „Дзма са лампом". То њено обилажење болесника завршавало се У зору. Нзена појава озаравал: је сломл>енл плећа, раздеране грудм, исечсна лица. Болесници су у њој гледали свог спасноца. Обожавали су је. Наззали су је „Бели анђео". Крст обојен крзљу м>*чс:1ика, рањеаика, постаје симбол армнје коју је она оснозала: Црвенн крст. Народ ју је сматрао за светицу. Валн тог народног поштозања и љублзи однеше њеао име и чуда до краљичнног престолаФлоранса Најхтннгал бнла је прва жена коју је краљица Ве-1ике Бритааије и царица Индије лично својом рухом одликовала за заслуге учињене човечанству. Била је и једна од првнх поборннца за женску равноправност. Жнвот ове велике жене, која је основала Црвени крст н својим заслугзма стала у ред бесмртаика. оживљен је сада у Варнер Бросовом филму под именом „Бели гнћео" са Кеј Френснс у главној улози. По сад-»жзју то |е ј *една јака и дирљива драма, а по кочструкцији једно дело великог стила. Ргђен по исторнјским по дацима. филма „Бели анћео" је истинита историја Флорансе Најхтингал. жене која је своју младост, своју л>убав, цео свој жизот жртвовала за добро човечанства.

„Цаганско девојче"

Ст«а Латер ■ Оливер Ха^д д

рлж појавнла су се у воаом фа.\му »Цигхнсхо деаојче" као цигани. одвосно чллноаи цжгачсхе банде. Необнчаи схитинчки дог-шлајв. кра1)е. сухобв са влдстима ггд. чппе омј фнлм веома нвтересент № ■ вааанвају буру смеха. Укратко. ово је Јеаав од вајлеххппа В јнхпвкх фвлмова. ЈЈнгансхо девојче" је Једва а>уп *а млада деаоЈха. устварв оовниеза коју су цнганн ухралн кад је бп .\а у ко. - езпн в за коју је Хардн веоозао аа 1е в>егова ће &

С~ан Лаурел п Олнвер Хардн

„Роз Мери' нови филм Џанете Иакдоналд Чу-века оперета Рудолфа ФриЈма, „Роз Мзрн" пренета је на фи.тм под ист-гЈМ км^ном, у режнји В. С. Ван Дајка. Главае улоге су овако подељене: Ма?н де Флор Џенет Макдоналд; иа редаис Брјус — Нелсон Едн; Мчреоз — Реџинадд Овен; Роо#е — Алзн ЈЈу<; Џон Флоеер — Џемс Стнверт. То је, кжо кажу, филм љубави пе самз и страстн. Радња Је пуза днча •снчзости, покретн мзса, оолг-.чна му викг итд Ван Дајк је ооет лао јеД ло од класичнкх дела. Џанет Макдоналд игра улогу опер јзсе певачице, чнји брат постајг врадл>нваа и убмха и она пок>тпава ла га спасе. Трагајућн за братом ко Ја Је побегао у п.\анине. оиа се упоз ка са вгредником ко : и )е пошао у Вотеру зз истнм злочинпем. Лахп флерт нзмеђу оперске пеаачшк и зо хнцијског норедннка, флерт пун левоте и романтике. развиЈа ое убрзо у днрллву л>уба»зу драм>\ Филм је већта делом сннз<лн у о « знду леанх јГЈСППг"

.Иеденн месец" „златни увојци"

Ани Ондра дала је и у овом филму једну од уобичајених својих продук сија. „Меденн месец" је успела аесс ла игра, која тече веома живо и читазим ннзом мањнх заплета нзазнва буран смех. Овде Ани Оадра настоји да нас освсји и као жена и као комичарка. Док на ј "едној странн изазива смех својим поступпима, гримасама и цолокупжлг а*ци!0м, дотле на другој, да би показала своје дражи. обмажч ва своје тело и остаје сзмо у про-.' зирном н краткрм сзиленом комбинезону. То је нови жанр њеног крснра ња. Комичарка неће да запостави лг поту тела младе и љупке жене. Радња почнње венчгњем. Младеч-! ци полазе на пут. Ташта је паучила ћерку како да загосподари у бра ку, а таст исто тако зета. Због тога се прва брачиа поћ у возу злвршила; врућим шамаром младожење младнј и бегством млзде. После тогв настаје низ бурних догаћаја. у ко;има Аниног партнера игра Ханс Зенкер. Са њима је и л>ул ка комичарча Адела Сгндрох. У току раззијања драмсхе радње прихазанн су и зимски спортоан.

Мала ■ слатка Шврлв Темпл. кахо је обвчво зозу. још једвом забав.г>а публвху у једној својој успелој продухцвјн. Фн.чм .Златии твојци" је јоп једво афнрмлраае талевта оае феномена.-не девојчнде. Као в обнчно. Шнрлн Темпл ■ у озом фклму встовремево развежава в засмејава гледаоие. Као снроче. она хи ва у једном снроткпггу. алн веома је весташла. чск стзнше. Наругала се п строго* ннспехтору др. Влајкову в овај

»е изба^и вз снротлшта. Сажа

Фили „Днтонно Ддверсо" у цифрама Славвв амервчха ханжевнах Хервеј Алев пнсао је пуве четврв годвне ромав -Антонпо Адвеосо". којн в *а 405 000 реча. одвосво 1 Ј.24 страннд*. Тај роман је до сада прочитало 7 малиова лула. а преведеа је већ на девет јсааха Радаа се одаграва ва свах пет хонтивеаата. ОваЈ оомав превела је вомпаннја Варвер Брос ва Филм. чнја пројехдаја траје два сата ■ 15 мнатта, дахле ду же н«го Рајнхвртов _Сан лета>е ноки", која такоће припада озој кочпаваја. Трв годаве трајале су првпреме аа сна мање очог фнлма. у коме вма 412 при зора. У фвлмт игра ухупво 98 ста рова кој'в имају улогу са текстом. а суделтје још 2.648 глума^а в статнста. За свамлн>е оеог фвлма утрошево је око 1.500.000 долара и тврдн се да је то једав од вајве&вх фвлмова до данас.

Шнрлн Теипл

Новн Љнпм Дне Стен Усамљена жена"

!• Чузенн русхи режисер Федор Оцеп, коЈи је режкрао познати филн „Живи леш" са Пудовкином у главно} улози, завршио је пре кратког времеиа снимање фнлма „Усауљенз жсна" са Аном Стен у главно) улози. Филм |е скооо пео рускн. Анз Стен. и сама Рускиња. позната изј фнлмова .Жутз књнжица" (такоћс режнрао Опеп). затнм п Нана" итд. игра у овом филму руске игре н пева ругке песме. По сижеу _Усамл>ена жена" 1е |ака пснхолошки продубљена драма и спзда у рсд мајсторскн играннх и режираннх Лллмогз.

лно се ва ову а>упху девојчнпу један младн мн.и1овер, (Џов Бол), којв ујед но волв нлну старвју сестру Мерн (Рочел Хадзов). Настаје лубавна заплет взмеђу млг дог квлвовара в Мерв. заалет у коме мала Ширлв ва оовгввалаи начнн нгра пресудну улогу. Ова усрећује ве срекве лу5авннке_ Пред занимЈоавог садраија в учеш ћа Џон Бола. хојв је звсзда првог рач га. Ширлн Темпл је овде ваах главва атрахавја. Ова вгра. пева (нгра чах в хавајсхе вгре). взводв тахзе продухцнје да буквалво заднвљује. Чудо од детета ј'ош једвом је дош.\о до изража ја. .Златиа увојдв" је једва лспа н ве ома успе.\а атрахдвја. „Хохпггаплера" Једну необнчну игру на платну дао је под овим именом популзрни Хари Бор. То је успела мешавина комедије и драме, у којој се Хари Бор јоц» једном показао ненадмашан. Сиже је веома занимл>нв н орнгиналан (замолилн су да га не објазљу јемо). Једннм делом потсећа на познати фн.тм _Милион", а истозремено на познате Хари Борозе филмове ^Пзвид Голдер а , „Самсон" итд. Од једног скитнице постаје велнхн банкзр, веома спретан и опасан као берзански спекулант, да му се најзад огади богатство и сва људска изопаченост у вези са богатством. Он се неј устручаза да то свнма отворено V лице кате и да им коначно окрене лећа. Разочзран је чак и у л>убази.„ Прзи п\т Хари Бор игра у луету. тј. има друга (Флип). чигу улогу иосн реномирани Паскали трудећи се да буде дорастао партнер Хари Бору. У основи филм „Хохштаплери" је једнз успела доуштвена сатира, у којој је Хари Бор дошао до пуног изоажаја. У осталим улогама су Полеј и К.тоди Клев. Филм је добро режиран. Радња се развијз у раскошном декору и допуњена »е лепом му знког

Дориеоње Устова и постанак политичких странака у Црној Гори

Као што ј с познато, у Црној Гори до даризања устава није посто^ало никаквих политнчких групица ни .чранака. Истина било је поједнних 11рногораца. о којнма сам напред го ворио. који су напуштали Црну Гору л то већином због каквог личиог незадовољства, личних интсреса, због каквнх прл.авих или злочииачких ствари, па су се изван. свету који их није познавао, представл>али као жртве тираније књазз Никоас, мученици и борци за народна права и стободе, праи олозицнонари н покретачи уставног питања. осни вачи демократсхих странакз итх У стварн ништа од света тога није било. Све су то само нзбегличке песме споменутих „мученика и народних бораца" пре и после устазног доба у Црној Гори. О уставним празима и слободама Црногораца. о демократизму и о де мократсхим странкама у Црној Гори се није говорило и није се ни мо гло говорити, све до даривања устз за 1906 тозине. У осталом Црногорци су задовол>ни били и тим доустаз ним слободама. коЈ 'е су имали, па стога друге слободе и нису ни трзжили. Тек после даривања устава н пошто се изабрата Народна скупшти на по том устазу састала 18 окгобра 19цб године иа Цетињу, могло се гп ворити о формирању политичхих странака. па су се тада н г.очеле стзз ратн фракциЈе, групе и групнце. али без нкаквог реда, без плана. по личном познапству. по пријател»схим и родбннским везама. по личним интересима. Пран покушај за стварање идејне. пачслне демократске странке учинила је омладина. коју је народ иззбрао и послао у Нзродну Скуиштину, а која се школовала. као што сам напред истакао. у Србији и другнм српскнм покрајинама. као и Русији. Аустрији, Француској. Немачкој и другим држазама. Али. нажалост. ни она се целокупна аи!е могла наћи на једном заједничком принципијелном фронту. И њу су растрзале тек што споменуте пријателигке и сродничке везе а познзства. С друге стране. мећу омлздином, како оном. која се учила н шхоловала на стрзнн, тако и јном . која се у земл>и нашла. ни';е бнло поверења, јер пре није долазилз у мећусобнн додир. ближе познанство, пошто је била раштркана пј разним државама и налазилз се под разним тућинсхим утмцајима и ндејзма, па ни стога она ниЈе могла за|едничхм нступити. Али ипах |едан дао ове омладине брзо се снашао, групнсао се и почео размишл»зтн. прегозаратн и радити на образовању |едне народне, начелне демократске странке. Другу политнчку групу сачињавзлп су Петровићи, њихови сродницн, пријзтељв и познаници. пензионисани ми чнстри б децембра 1905 гох и миниггри из кабинета Лазарз АЛнЈушкозића и њиховн. такоће, сродннци и при јателн. Уопште тахоззанз дворсха ха марила, нзјревносннјн ч-тзи које је бно Андрнја Радовић, којн се уби сада доказујући. да је он уједннио Црну Гору са Србијом и која је водила рачуна Ј'еднно о својим личним интересимз и о повраћању нзгублених позицнјз. Билз је и |една групица народних посланика, нарочито нз унутрашњости, којн нису умели у овом вртлогу да се снаћУ. па у почетку нису прилззнли ни једној групи, а тзко и неколико „неозбн.гних", просто шпекуланзта, којн су вешто мотрили, да приђу оној групи, помоћу које ће иај пре и нзјлгхше постићн сзоје цил>еве н личне ивтересе. Таква је прнближно била ситуацнја у Народно| Скупштинн, када је Марко Рздуловић образовао своју владу и он се морао ослањзти на већину, која је из озих разноликих и непоуздзннх групнца састав-*>ена. Према овоме јасно је било, да се са оваквом већином није могло дуго владати. Требало је тражити начина н створити могућност, да се образује једна солиднија и поузданија већина, у коју би ушло сзе оно што је спремније. поштеније и, главно |е. сз чистом прошлошћу. како из садањс Народне скуппггине. тако н из унутрашњости земл>е; основати одборе у свима нзборним срезознма — капетапнјама у пелој држази н етвоочти једну пзртжју. па и ако у почетку оза не би била многобројна, партнју реда н мира. која би сзој рзд ззсноззла на строго законским н устзвним поопискма и на чнсто демократским принципима. У овом смиелу чннио сам предлоге сво|им најближим дргуовима ■ нз Народне скупштине н из владе н са ветовао се с њима. Они су се сложнли са мном и 17 депембоа 19Пв го дине састали смо се v кућн претседкика владе Маока Радуловићл сам претс^тник Маочо Рздулознћ. Мчха нло Ивачовић. Мнтар Ђуоовић (који на|е био кародни посланик. Милосав Ранчевић и ја. И ако смо на овом састанку би.тн само нзс псторипа дуго смо већзлн н днскутовали. кзко да оснујсио странку и. нарочкто. какво име да јој дамо. Пзсдлогано је. да се тој нашсј стрзнпн дадае име. Раднкалза странха, Напред

за страака. Либст>ална странха итл. — како су се назнаале странкс у Ср бији. Ја сам у дискусији рекао. да ни једно од споменутих имена ветреба да даднемо нашој будућој странци. него да »ој дамо |едно ДРУго нме. које ће за наш народ иајразумливије бити и које ће он на|радије прии.гти. да јој дамо име: Народна странка. Присутни су честиталн и јсдногласно оззј предлог примили и сад се прешло на дзл>у дискусију и озлучено је. да ја напишем статуте за нашу Народну сгран ку. а Митар Ђуровнћ програм. На нстој седници сзчнњен је и записпик са неколико тачака о нашем бу_^,вем раду, док буде готов статуг и програм страаке који су сви прнсутни потписали. Тај записник остао је код Мнтра Ђгровића и он мн је 1916 године у Паризу рекао. да га је уништио са маогим другим њог "?* вим списима. када се открила 1907 год. позната злогласна бомбашка афера на Цетињу. Тако је постала Народна странка, прва формална начелна странка 5 Цраој Гори. Али није било сућено да се напншу статути и програм странке а спрозеде њена организација у Скуа штини и у земљи. онахо како су то замишл>али њени оснизачи. Догађајн који су одмах настунили омелн су ова1 посао и били су врло кобнн како за Народну странху тахо и за саму владу Радулозићеву и за земл»у уопште. Књаз Нихола. изгледало 1е у почетку, да је доста добро био расположен према влади Радуловићевој н Скупштинској већини. па 101 је повлзћивао и нзлазио у сусрет ње ним захтевима и предлозима. Као хтео је да се покаже. као потпуно парламентаран влздалац. Он је често пута гозорио влади. да ће сва« хи њен захтев. сваки предлог одобрити и нотписати. а само један предлог не би ни одобрио ни потписао. а то Је. кад би му вдздзпредложила. да се престолонаследник Да« нилс одрече престола. Он би у оаа« кзим сдучзЈевима често пута а потписао какаа указ или акт и ве прочнтав га. На Нихо*-дан 1906 године. као свој имен дан. књаз Никола чак |е наздрззио нарохчим послзницима за воеме ручка и измећу остзлог рскао: I ,На данашњн дан родио се ус1ав ј мудра и света ограда свакога срећно! владаооа. Оноие часу; у коме ме прови>ге»е надзхну. дв наооду уставом даднсм сласт. а себе ставим у срећну иоггћ ност. да и нохотично не чкннм ништа осим добро. оаоме часу. кад не подлегох кобним саветима. (камаонле разуме се) да земљи дад»ем упза ву противу моме уроћеноме убеђењу. мзме демократском веровању олзћемо ззс.тужно сећање_. Устав је моје чедо, оно ће бчтн као што црногорскн з-г."раджтаи још сада наговештавају. повод унутрашњим нсмирима. снтном личном трзењу и острањењу од идеала. која су наше прстке V озим горама ве село одушезљлзгли"Али озо устазно. демократско одушевљење брзо је почсло нлпуштати књаза Николу и он је почео владати по староме. мзло се обазнрући на уставне одредбе. За овакво поступање хњаза Николе у многоме је крива скупштчцска всћина и сама влада Марка Радулозића. па доцније за овом и влада Ан. Радовића. После озахзих демократскнх изјд за чњаза Николе. Склуштинсха већпаа уобразила је била. да 1е она свсмоћна; да онз може чиннтн сзе што хоће па и ствари противне постојећим законима н самим устазнчм одредбама. Да може терориса« тн мањину у Скупштини и терозчсзлз ју је. Блзда Радулозића је. рзт.-ме се. позлзћивала вољи скуппгг'« схе већине. јер се на њу наслзњала. па 1е и она. као и злада Л Мијутковића, почела отпуштати ччнозништво. за ко|е мислилз. да је према њој нерасположено и постављатн но во из редова њених пристзлица Ччнила је и дргуих грешака. ко;е су је довеле у сукоб са књазем Николом. Остале групнце посланич*е. о којима сам напред говорио. такоће су устале против скупштинске већиве и владе Радуловића. Ја сам лично такоће дошао у сукоб сз мо!ИМ друговнма у влади и са скутдтинском већином. а*« иисам приступао ни једној скупштннској групи нити опозицији. К01а се мз.?о по мало стварала. и никахо нисам кидао в^зе са сзојим друговима у злади н ван владе. пз и ако се нисам с њама у многим пнтањима слагао. Јанхо СпзсоЈевшћ

ЗА ГЛУМАЧНУ ШК0ЛУ ПРИЈАВИЛО СЕ 100 КАНДИДАТА Упрзва Глумачке школе расттисалз I- конкурс за пријем нових слушала цз за ову годину. Интересовзње је н ове године било велика Прнјзвило се охо 100 кандидзта. Мећ>"тнм, већ при упису отпало је доста њнх с обзиром на услове конкурса Нз прн јемни нспит, који ће се обааити сутра пре подне, бнће пјштсно триде сет кандчдата.