Pravda, Mar 23, 1937, page 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. - МЕСЕЧНА ПРЕТЛЛАТА: за нашу зем љу 20 дин., за иностранство 50 дин. - РУКОПИСИ СЕ Е ВРАЋАЈУ. Чен. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553. 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51

Врој II 645 Голпна XXXIII

Београд, уторнпк 23 март 1037 голппе. Нлајвоипћева В

ПРИМКРАК I лнвар

Говор претседника владе и министра иностраних послова г. др. Стојадиновића о унутрашњој и спољној политици „пеки сс чини до ]с доиос ииого вожннје до сои Хрвотн буд) зодовољни у ово! држаои,

да учинимо све што до нас стоЈи, да се и Хрвати осећају равноправни са другом својом ораћом, да и они искрено и предано и топло воле ову нашу државу, као што је воле Срби и Словенци"

Претседник владе в министар иносгранпх пос^ова г. др. Стојздиновић да?е експозе у СенатЈОко десет и по часова у дворану Сената дошли су претседник владе н министар иностраних послова г. др. Милан Сгојадиноснћ са министрима г. г. Корошием, Спахом и осталима. Кад је завршено гласан*г о бУиетч- Маннстарстаа просвете, претсе давзјућн г. др. Мажуранић обавестио је се«аторе да се прелазн на пргтрес буџета Мннистарства иностраних послова. Претседник Сената да ј је реч претседннку владе г. др. Стијалнновићу, који је дао пред Сена. том опшнран експозе, живо поздравл>ен. Г. др. СтОЈадкновић је рекао:

Експвзе претседника владе н мнннстра иностраних послвва г. Стојадннооића

„Гогподо сенатор-и, У то«у прошле године Краљевска влада је продужила у потпуности нз зршење свога програма, који је била нз>нела још у својој првој декларацији, када се претставила овоме високоме Дому 4 јула 1935 г. Како у унутрашњој, тако исто и у спољној по.тнтицн, Краљевска влада је остала всрна тој декларацн|и. Прининп државног н народног јеДин ства био је довољно истакнут, алн смо ми тсме додали још и извесне друге принципе, без којих би онн први бнли само речи без садржине. Зато је у декларацији бнла истакнута пуна примена и поштовање начела једнакости и равноправности свиЈу грађана. Зато смо још онда били обећали да ћемо не само нову израду.него и причену постојећих политичких закона прилагоднти тежњама и жељама народним. Зато смо још 4 Јула 1С35 били нстаклн жељу, да се омогући истинско учешће најширим сло

јевима народа у управи државној, бановинскоЈ н општинскоЈ. У том правцу ми смо развијали сву нашу активност. И ако хоћете, господо сенатори, да будете непрнстрасни, ако хоћете да одбаците копрену партизанске нетрпељивости. ако метнете правично руку на срце. онда ћете не само Ви са деснице, не го исто тако и Ви са левице пред са мима собом морати да признате, да је Краљевска влада своју реч одржа ла, да је остала верна своме програму и да је у његовом извршењу имала великих и несумњивих успеха. успеха у свима правцима и на свима странама. Ко год је са стране објективно пратио тох ове буџетске дебате, морао је доћи до закључка, да неких тежих приговора владином раду уопште није било. Већ сам тај факт да је највећи део времена утрошен на дискусију о томе: јесу ли Срби и Хрвати један народ или нису, то нзј боље доказује.

ника и пстпретседника, почаоних и актконих, оне господе из ЈНС. Уз услехе ка пољу унутрашњс по литике, дсшли су, гссподо сенатори, сиднн услеси и на пољу спољне полктике. Ос«овне л»није наше спољне поли гике, дате у деклграциЈи Кргљевгке владе 4 јула 1935„ са успехом су би. ле примсњене у току прошле године Одгни иДеЈн мкра међу народима, оданп Пакту Друштва народа, ми смо ргзЕнјалн наше односе са свкма државгма, са којнма нмамо Дипломатске односе, у Једном пријатељ. сксм духу." Претседник Министарског савета и Министар иностраних послова г. лр. Стојадиновић говорио је даље о односима Југославије са другим државама. У погледу тих односа са Малом Антантом, Балканским Споразумом, Француском, Енглеском, Игалијом, Немачком, Бугарском и другим силама Претседник г. др. Стојадиновић поновио је оно што је кззао и приликом свога експозеа у Нзродној ОКУПШТИНИ. Г. ДР. ГРГА АНЂЕЛИНОВИЋ Пошто је претседншс владе и мини стар спољних послова г. др. Ми.тан Стојадиновић завршио свој експозе о спољној политици, претседннк Сената г. др. Мажуранић дао је реч г. др. Грги Анћелиновићу. — Увек сам се старао да будем об јективан, каже у почетку своје речи г. др. Анћелиновић. Скоро увек моје се мншљење подударало са званичном политиком коју је водила наша

Циткрсне су овде речи пок. СтЈопана Радића, да су Срби и Хрвати Један народ. Цитиране су последње речи наслСдника и следбеннка тог истог Стјепока Раднћа, да Срби и Хрвати нису Једа ннарсд. Јесмо Јсдан народ, ни-мо Јсдан наоод? Одговор на ово питање дг.ван Јс у разиа времена на различити начин. Ви сте наЈзад чули пре нСки дан Једног н;:шгг сенаторсгсг друга, коЈи Је са много оштроумнссти и талснта докззиег.о да и Јссмо Један народ и да н нисмо Један народ. Глсдиште Краљевскс владе, ко'а се у кароду сслсња на Југосло пенску Радикглну ЗаЈсдницуг у односу на ово питг.њс, псзнато Јс из програмл те странкс. Али без обзира на то мсни сг чи::и да Је данас много важнијс да свн Хрвати буду задовсљчи у осоЈ дриави, да учинимо сг/е што до нсс стоји, да сс и Хрвати осећгју рапноправни <а другом своЈом б.-аћсм, лп и сни искргно и прг да::о и толло поле нашу држзву, као ипо Јс волс Срби н Словетои. То има да буде циљ наше политике. Ја ћу остгвити моме поштовг«оме I а да не констату.јем факт, да су уну и прЈо гтсљу из владе, г. ми ' тоашње прилкке у нашој земљи да« Ј -тпу до Корошцу, дз Вам детаљ. 1 нгс дглеко боље, него у моменту, ка ««,> говори о пиггњима унутрашле | да смо примили држазну упрзву из пс титик" «ЛИ не могу да пропустим. руху шефова и потшефова, претсед

гземља, без обзира да ли је на челу био г. Нинчић или др. Воја Марннко вић. То је политика коју смо наследили од прератне Србије. Међутим, говор прегседника владе и миннстра спољних послова искрено ме је разочарао, јер смо променили основицу спољне полигике, као што смо променили и унутрашњу политику. Затим г. др. Анћелиновић вели да се цела прератна континентална политика окретала према Немачкој. У вези с тим г. др. Анђелиновић помиње две садање групације: Немачке и Италије на једној страни и Француске и Енглеске на другој страни. — У великом Светском рату сукобиле су се идеЈе старог и новог народа. Принцип народних држава победио је у Светском рату и такб су створене народне државе Југославнја, Чехословачка .Пољска и Румуни)а. Према томе, национални принцип никада није имао бољег ефекта. Г. др. Анћелиновић вели да никадасвет због тога није имао благословенијег рата него што је био Светски рат. — Немачха је, »сђутим. прекинула сарадњУ у.Есропи. Итали;а се та 'коће измниала нз обавеза Локарнског уговора. Зграда Друштва наро да пољуљзна је освајачЈсим ратом > Абисинијк«. Нико не пориче немачком народу средност, јер је он и су више бро;но и д>'ховно јак, да би ег могло преко њ>га прећи. Али, њего ои погледи на Русију, Белгију и т ако даље, тгкзи су да се преко тога не може да преће. Затнм ое г. др. Анђелннозић осврће «а Аустрију, Немачку и Италију н велн да се њнхоои прератни савеги понова остварују за ревизију угосора о миру. Постоје сада два фронта. Не може се, међутим, оптуживати Ен глеока и Француска да сто;-г на стра ни бољшевика. Води се стварна бор ба измећу прератног и поратног схвј тања организације. С једне стра^е су државе које чувају миротае уго. воре, па пр«:ма томе, интересе малкч народа. — На коју сррану да се одлучн Ју гославија? — За Анђе.Ћшовића, — добацује г. др. Франгеш. — У осталом, дворсжи саветниче Фраигешу, ми у овим стварима и м« жемо да се разликујемо, — одговзра му г. др. Анђелиновић. Сснатбр г. др. Анђелкновић настав љујући свој сссор сели да Аустрија спада у сферу Немачке и Итали|е, према томе у сферу ревизионистичкнх држава. Говорн затим о односима Југосла вије и Маџарске и истич^. да је и Маџарска ревизионисгичка земља. Са радња са Мзџарском може да буде, према томе, само на широј бази, на бази сарадње свих наследних држава. — Влада. г. др. Стојадиновнћа, ка же г. др. Анђелнновић, одржала је основе Мале антанте, али се није старала да нх прошири.

Ј У наставку свога говора г. др. Аи ђелиновић се осврће на*нашу полнтику према ФранцускоЈ и захваљује влади г Б.тума која показује ино го »»нтереса за нас. — Са највећим задовол>ством поздрављам речи миннстра спољних по слова о Б>тзрсчој. У Бугарима гледам најближу и најдражу словенску Ораћу. • Пакт без садржине не значи ништа Сенатор г. Анђелиновић поново се потом враћа на односе са Францус. ком и каже да они данас нису довођно јахи. На крају свога говора г. Анђелиновић изјављује да ће због тога гла сати против буџета. После говора г. др. Грге Анђелнновића добио је реч сенатор г. др, Отон Фрзнгеш.

Бивши краљ Едвард Осми службено је добио титулу Војводе од Викдзора Лондон, 22 март* Д. Н. Б. јавља да је ових дана комч ночно ступнла на снагу повел>а ко|ом се Онвшем крат>у Едвард? УШ дај« достојааство војводе од Вкндзора. Протнвно брнтанској исторнјској пр>ак си. ова војводска титула није скопчана нн са којим другим титулама. Евеетуална деца војводе од Виндзора имаће право на титуле принчева односно принцеза од Внндзора. Евентуални унуци имаће титуле лорда односно леди којр ћ; се титуле сматра ги чисто почасним (без праза чланства у Горн>ем дому), уколико у међувремену владагуКи Крал> тим унуцима не би дао више тигуле односно већа достојдр ства.

Крвави сукоби између нгционаписта и опозиционара Њу Јорк, 22 март Авас |авл>а: „Асошнетед Прес" јав.т>а из Понса да је тамо дошло до жестоког сукоба кзмеђу националиста и опозиционара. Том приликом погинуло је 7 лнцл, док је ран>ено 125 освТТа. Националисти су, и поред забране по лицисче в \асти, прпредили поворку. У току поворке неко је испално један револверски метак на полицију. Настао )е страховит сукоб. те је полиција морала да употреби не само карабине, већ и митраљезе. КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО СУКОБА Њу Јорк, 22 март Рајтер јав.т>а из Понса (Пуерто Рико) да је ^ врзн са крвавим сукобом који се тамо одиграо. а о коме је већ јав.т>ено. до сад ухагтшено 46 лнца, међу којнма 22 жене. Од 7 погинулих, шесторица су грађа ни. а један је полнцајац. Управчнк полицје г. Фелипе Бланхо био је вабранио нацноналнстичку повор ку, очекујућн унапред да ће она нзјзвати сукобе. Са службене стране кзЈавл>ују да је прво пуцано из редова нацноналиста.

У салн Сената за време говора г. др. СтоЈадиновића

ДЕФИЦИТ У ТРГОВИНСКОМ БИЛАНСУ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ Спољна трговина Велике Британије забележила Је дефицит и у фебруару. Упоређујући спољну трговину. Велике Британије у фебруару ове године и у фебруару прошле године види се да је "ове године № извоз и \'воз у порасту, алн је увоз много већи од извоза. У фебруару прошле године увезеос«1лДо ^ 2 -? 68 .- 676 . а извезено за Ј5,П 0.573.- Дефицит износи 27,158.103.