Pravda, Mar 23, 1937, page 2

Министар просвете г. Стошовић о догађајима иа Универзитету Г. Стошовић демонтуЈе да су ректор и универзишске власти ..пактнрали са комунистииа о томе да ли ће се Светосавска прослава одржати или не"

Јутрос, нешто после 9 часова Се нат је наставио рад под претседниш*' само поштукм н ништа више. Алн, твом г. др. Желимира Мажураннћа. ј господо сенатори, ако ви сматрате, Записник, ко|и је прочитао секретар |*ао што сач јуче нагласио, да се г. др. Ђура Котур примљен је бе^ неко огрешио о аутономију н да је

примедбе. Одмах затим наставл>ен је претрес у п Јједнностима буџета Министарспва просвете. Први говорник био )е бивши министар г. Иван Пуцел>. Своја излагања г. Пуцел» је започео цитатима из |едног говора пок.

н то је Закон о уннверзнтету, јз га г (Иван Пуцел>: И то Вам сви веруЈу!) н»јих режнма, господине Мннистре Молнм вас™ | ПуЦељу! (Иваи Пуцељ: Ја Вас иећу Претседкнк др. Желнмнр Мажура* коригосати, ја Ку нспричати један | нић: Молим, господу сснаторе, да не с.-п-чај!) прекизају господина министра. (Јо- Кад каж>ем, да има 3000 таквих па еан Бањашгн: То се не уводи у спи- рова. може бнтн да има случајевл. сак!). I ко : и још нису испразљени. али теж ПРЕМЕШТАЈИ | ња је и тенденчија Краљевске владе. I Министар прос^ете ДобрнвоЈе Сто да све те учигелу? споји. јер то за\ лове

погрешно тумачи, онда се поставља н питање прецизнрања те аутономије изменама и допунама Закона о универзитетима. Министар просвете г СтошовпЂ

Случај г. Ћоровнћа | шовкћ (наставља): Али, има. госпо- ј теса и интерес школе, и интерес поШто се тиче ректора г. Ћоровића, до. још једна ствар. коју нисам спп-|родице. и интерес дец«. Стјепана Радића: „Просвећивање на могу да изјзвим ово. По моме до- ј менуо у Финансиском одбору. а ко-ј Мигнистар г Стошозић одговорио рода је наЈузвишенији задатак сва-|ласку на положај Министра просвете , ЈУ ћу овде споменутн. Од свих тих Је на примедбе у погледу уџбен .1кога појединца, који има за ове свр-јја сам затекао на универзитегу рек- учитеља, којн су премештени, тиче ка. че ма какве особине. Пре свега по.-јтора г. Ћоровића, н могу да вас уве- | се Дравске бановине, ниједан, илиј После тога. рази лнчног објашњ«*. звани су за ова| цнљ оспособљени рим, што ће аас и он лично уверити, I може бнти један ма.ти проиенат. је н.а, добно је реч ог-натор г. Милан учитељи и професори. па онда до-1 да |е за све време док је бно ректор отишго ван Дравске бановиие. Мо-, Попозић. Он се ни;е задоеољио одбрн свештеници, лекари, агрономи и универзитета са мном у пуној хармо ' же бити, ако је било 203 премешта-1 гпг.ором г. Стошовића. Оста?е

правници, а у новије доба и гехнича" > нији сараћивао. ри. Просветни радници народа јесу Што је он у своме раду нашао раз добри и поштиЈН политичари који лога да да оставку на ректорски пјтај задатак схватају као службу на- ложај, то је свакако његова ствар и род>". ника«о се не може казати, господине Г. ДАКА ПОПОВИЋ I сенаторе, да га ја нисам подупирап у Следећи говорник г. Дака Поповнћ њеГовом тешком послу, а који су задржава се поглавито на кредитнмл | његови интимлн разлози били ту за за културне потребе Каже да креди ти, којн су недовољни, нису правично распорећени. Овим је дискусија по буџету Миннстарства просвете била завршена. На све примедбе пале у дебати одгозорио је министар просвете г. Добривоје Стошовић.

ја, да је отишло два или Дравске бгковине. Сва та госпола ко)а с> премештена била по молби и.ти по потреби службе. онл су остз ли у Дравској бановини. (Иван Пуцељ: Има их №Јше). — Ргдочај и Ку ла! Према тоа-е, не може бити гово-

пои три ван|сво'им наводтгма да је ректор Ун^ верзитета преговарао са сг> - ден»ским удчужењима. Поводом овога понооа је узго реч министар г. Сто шовић Он кчже: — Информацн.1е се«атора г. Поп - ). вића апсо.тугно су у супротности сч

давање оставке то ја не знам. Могу да кажем само то да је он у своме тешком послу неколико пута малаксавао под теретом крупних, великих проблема и да сам га ја неколико пута одвраћао да не поднесе оставку и давао сам му, ако могу тако да кажем. моралну потпору да у своме тешком послу издржи. III IV нска ГОСНЈЈЗ Д Ципло иолп|Ч »IV Што се тнче остме господе ко|И Ј п0 3;|кону „ прави . лу нису би .и на ПОЛОЖ31У ректора Увнвер ј иуала пра80 ( ц ва11 П уиељ: И сјзнтета пре г. Ћоровића, туразуме -е ) да \ д ЕИ сада критикујете мене з*не могу дати ннкаква обссештења. што сам ј а ИЗВ есне учитеље преме)ер Је то било пре доласка владе г. стио са оних места, на која они нидр. Милана Стојадиновића. | су има ла право и довео на та места I СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА ! оне учнтеље, кОјима та места потпу 1 У погледу Светосавске прославе и- мо О дговарају и који на њих имају мам да из.авим да смо ове годш«е | П р ЗВ0 . То се не да критиковати. го-

ОДГОВОР Г. СТОШОВИЋА Мпнистар просвете г. ДобрнвоЈе Стошовнћ: — Господо сенаторн. ја сам веома захвалан господи сенатори ма којн су дали своје критике на буоет н на просветну политнку Краљев ске владе. Ја сам био доста опширан у своме експозеу овде, као и у експозеу који сам дао пред Народном . скупштином по питању пр-светне по | првл пут после толико година одр-I сподине сенаторе. Ствар не стоји та литнке и просветних прилика у на- жали Светосавску прославу на Бе>- К0 . шој земљи. Не бих имао ништа томе градском Универзитету врло досто- ( д Л и ипг-к, господо сенатори, да не да додам, само бих морао ипак да јанствено и врло свечано и ја сам се бксте билн' под импресијом сенато-

ра да су то била нека прогањања/ итеформацијама ко;е ја имам. Не Друга бн била ствар да сам ја не-, С тоји да је ректор преговарао са кога из Драаске бановине преме- студентима и правио неке нагодбе. стио у Стругу код г. сенатора, (по- Стош то. да >е ретстор заЈедно са у казује р>"ком на једног сеиатора). ј ннверзнтстским сенатом и професор Или негде на Кајмакчалан. Мождл ским пећгм пдлучно ла се Светосаа је било таквих померања. али све У С ка прослава одржи. Поводом те од границама Дравске бановине. | дуке тражио је од студентских удо\* И морал захтева, господине Пуце- Ж ен>а та доприигсу са сво;е стране љу, да се ти премештаји нзврше јер све а П рослава буде што доао су нека госпзда добила раније ме- ј ансг , РНИ ; а< — То је исто, добацује г. Милвн Поповић. — НиЈе исто. одговара г. Стош^-

исправим извесне ствари, коЈе нису том прославом као и сви учесници Осваћене у потпуности онако како.био потпуно задовољан, јер смо висам их ја изложио и овде и у Народ- дели да се враћа стара традиција коаој скупштини. ја је важила на нашем Универзитету ОСНИВАЊЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА већ толико година и деценнја, а коУ ЉУБЉАНИ |;а је, као што знате, пре неколико Пре тога желео бих да кажем го- ( година бнла прекинута оним нередиеподину сенатору Хрибару да његов ; ма и демонстрацијама на Укиверзиапел за оснивање Академије наука ујтету. Љубљани сам примио к срцу и да ј Ја мнслим да су г. ректор и Унићу тај проблем проучити. | верзитетске власти демантовалн ве. Што се тиче господина сенатора сти, ко;е су пуштене пред СветосазНемеца, који је такође упутио апел на решење питања препарандије у Петрињи, ја сам нмао прилике да му

пуно обавештење у Финансиском одбору и ја мислим да је он са тим Обавештењем задовољан. 0 ДОГАЂАЈИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ Прелазим на замерке сенатора г. Поповића. Он је у главном третирао питање комупнзма на нашем универзитету; даље питање непоштовања аутономије од самих професора унизерзитета у том смеру што се често пута на нашем универзитету дозвољавају предавања и састанци који са универзитетом и науком немају ни* кахве везе Дозвољавају се предавања која су често пута веома левичарска, ако хоћете комунистичка, како он ка же, и која имаЈу у својој основици ле вичарскн или комунистички карактер. Даље је напоменуо и то да Краљевска влада, односно ја као ресорни Министар просвете нисам подупирао довољно г. ректора г. Ћоровића у ње говим настојањима да се успостави један нови дух на универзитету у националном смислу. И четврто сматрао је да је велчка бламажа за данашњег ректора и универзитетске власти које су приликом Светосавске просла ве по, разуме се, тврђењу г. Поповнћа, били принуђеии да преговараЈУ са комунистима о томе да ли ће се Светосавска прослава одржати на у• ниверзитету или не. То су у главном, ако сам добро забележио, замерке г. Поповића. Тим поводом имам да изјавнм ово. Ја сам јуче опширно изнео овде како Краљевска влада гледа на аутономију универзитета, и ту не бих имао ништа да додам. И ако сенатор г. Поповић у тој светлости прегледа рад Краљевске владе, односно Универзитета, ја мислим да ћесе сложити са ином да се V т&1 погледу не може Краљевској влади ништа замерити. Како су међутим универзитетске власти схватиле аутономију и као су ту аутономију изводиле у пкракси, то је друго питање. Ја мислим да се и они нису тако и у толикој мери огрешили о прннцип ауто* номнје као шго је г. сенатор изнео. Можда сенатор г. Поповић има право кад каже да су на Универзитет позивани људи да држе омладини предавања, људи који са Универзитетом немају никакве везе, људи који су често пута уносили узрујаност и узбуђење у студентске редове. То донекле г. Поповић има права. Али :шак не може се замерити Министру просвете што је та предавања дозво лио, јер је то чисто ствар универзитетских власти кога ће позвати и коме ће дозволити да предавања на универзитету држи. Они су ти који компетентно могу ценити да ли један предавач који се позива, одговара по својим квалификацијама да може одржати једно предавање са чисто научног гледишта. То је од прилике критеријум који универзитетске власти имају кад те предаваче позивају. У том погледу не. То је аутономија

ску прославу. дз би се унгла забунз, нанме демантовали су вести, да су . ректор и Уш+зерзитетске 4ласти пак- I лрема целокупном бро)у учитељства, тз онда ћсте констатовати, да )е по

ра г. Пуцеља. као да је то бнла нека сеоба Срба или сеоба Југослоаена, ја ћу вам изнети статистику премештаја у току прошле године. укупно је било премештаја 2573. (Једгн сенатср пита: — А од колико 1 * броја?) Од 31.000 учитеља. Од тога броја премештеко је по молби 2091 учнтеља. (Исап Пуцељ: По оваквим молбама!) Молим, доћи ћемо и на то. Дахле. 2094 по молбн. а по потре би службе у иелој земљи *72 и 7 по казкн. што укупко чинн 2573. Ако уз мете, господо. те бројеве у односу

тнрали^еднооно епораЈу»№ли'секомунистима о томе да ли ће се Све тосавска прослава одржати и.ги не. То, господо, не стоји. Ја сам о томе добио обавештења да нити је ректор нити су Ушиверзитетске влагти ма с киме пактирале, али су оне радиле све оно што је била њиховз дужност, т. ј. предузеле су све мере да се та прослава одржи онако как » достојанство самог момента то захте ва. То су моја обавештења, Господине сенаторе, и ја мислим да су тачна. ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ У СЛОВЕНАЧКОЈ „ , _ Долазим на примедбе мога пријате мештони, да су и те молбе фиигираља г. Министра Пуцеља. Ми смо имз- не и.ти изнуђене. Господо. и то не ли, господо, исти двобој, ако могу сго;и! Сса она господа учитељн, котако да кажем, и прииком прошлого- ји су премештени по молби, ако км дишње буџетске дебате, по истим о- је молба изнуђена, или ако ;е учивим питањима (Ивал Путељ: Без кр- њен фалсифквсат у погледу молбе,

колби премештено 7.78, а по потреби службе свега 1.7Ј"/в. (Иваи Пуцељ: Колто отпада нл Дразску бановину?) И то ћу сам ка зати господине сенаторе! На Дравску банови,ну отпада 83. (Изан 11уцељ: 174). вЗ у тоасу школске године. (Иван Пуц:љ: То ;е у тсжу озе године, али од како сте ви тар и-ма 174) — 174 на укупзн бро) учитеља у Дрзвској бановнни од 4673 за дзе године. (Ива*1 Пуцељ: То ј је мало?!) I Господин Мкнистар каже. да су и молбе оних, К0|И су по мо.тбама пре

вић. Овле је реч о томе да сви до« прингсу да прослара буде што л»"1ша. Нема гг>вора о каквој нагодби,

неприсуствовању званични« изасланика и го не стоји. Завршну ооч у Јсбати имао Је известилац г. Фран Смоде). Он је у де таљима одговорио на све примедбе. коЈе су пале у Сенату. Нарочито се .задржао на наволима г. Милаца Попорића. Каже да к овај потрешио када је бољшевичку опасно:? приказао тако као да 1е она почела од доласка ове владе. То не стоји. Зна се, напротив. да је најбољи расадник комунизму насилнички режими. као што Је био режим Ј. н. За ср^ме Ј н. с. режима бољшеви.ш зирали су се једним делом и Универ зитети. Кад је дошла влада г. др. Стојадиновића она је приступнла постугжом провођењу политичккх слобода. У сллболном ваздуху онн ,су постали мало слободлији. али су их власти пронашле. пронаште њихо се централе. Г СмоЈеј се затим освће и на наводе даје национална .«• деологи*а најбољи лек против ко.иу ннзма. По његогом мишљ»ењу тај лек н»г> ефикасан. Он не може нагтра#и ти баријеру против комуннзма. Гбво ри потом опширно о узропима рево луциЈе у Русији. чиЈа 1'е интелиге-ч. ци'а несумн.иво била национална. По сле говора г Смозеја приступило ?е пасању и већина је усвошла буџет

Што се тиче питата да је Акнионч • Министарства просвете онако какс одбор студената постављао неке ус- је предложен.

ви!), двобој без крви. Господо сенатори, кад имате у виду да ресор Про свете има око 40.000 просветнмх радника, учитеља и наставника и кадз меии г. сенатор Путељ може да и:стакне свега једног јединог (Иван Пуцељ: Ја могу да истакнем и свчх 800, али сам узео само овај случај. Франц СмодеЈ: Ни тај није тачан!), само Једног и јединог просветног наставннка који није на своме месЈу, онда је ипак статистика врло повољна по просветну политику Краљевске владе. То је једна ствар. Друга ствар, господо, када би овај господнн, који ;е толико критикован, бно заиста овакво чудовиште ка«о га г. сенатор претставља... (Иван Пуцељ: Који сенатор? Крамср или Ја?). Ви га прегстављате као нсшто што се не можтрпети, као чудовиште. Ипак питам вас. господо сенаторн. да ли )е могуће да једа« човек 01 4 ит 5000 просветних радника којп раде у Дравској бановини, да тај једа1Н човек хоће нмати пу«у власт и све те могућности па ла рачи овз чуда које нам је г сснатор Пуцељ овде игмео. Дакле то не стоји. г »• сподо. Ја не знам. који су то интнмнн разлози г. сотатора Пуцеља дз се о« овахо жустро бори против овог господина. Ево. то се већ понјв ља две године. Ја могу да га уверим да ћу тај случај сцепијалмо и:ггитати, и а«о буде тачно осо, што г. сенатср каже. имамо могућности и начина да то питање реигимо онако како то интереси просвете, Дравске бановине и целе наше земље тра же. Прелазимо на другу његову замер «у. у погледу премештаја. Ја сам го сподину сенатору Пуцељу дао одго вор о премештајима. (Иван Пуцељ: Дали су их и други). Не знам. што су дали други. а.ти ја вам дајем оно што је званичко и зашто ја као министар просвете одговарем. Не стоји да су премештаји вршени так

мз'|у право да се жале Државном са вету. (Јово Бањанин: Ко сме?) Заш то? Свах сме. и сваж има право да поднесе ту жалбу Државном савету. Толико 1е путз било, да људи доне су мо/в5> Министру просвете и ка жу; Овај господнн м-о.ти за премеш тај.' И Министар просвете изађе тој молби у сусрет, али се после покажо да таЈ ни;е поднео молбу, и Држ.и. ни савет поништи то решење о премештају... (Иван Пуцељ: Ја сам овк поднео два доказа из којих се вили да су они били принуђени да подне су молбе.) Можда се може критиковати, штг! Је оволикн број 2094 учнтеља бил<» премештено по молбама. Ту су билн разлози породични и здравственн. а често пута био је и разлог спајања бракова итд. По потреби службе било је преме штено 472 учитеља. и као разлог на. водим то. што су често пута млађи учитељи морали да ^ступе место стлријнм учнте:м?ма. Често пута су мла ђи учитељи били на местима, на к >■ јима по захону немају право. Али ја сам такпе учитеље не само у Д"»ан ској бановини него и одавде из Бсограда. Кад сам дошао на положаМннистра просвете. вндео сам, да и. ма мзса младих учитељица. ко'е сч добиле Београд одмах по свршено.. учител»ској школи или после д»е три готине уч-ител»скаг рада. Ја сам сматрао да то ниЈе право и да то није иа захону основано и св\ сам те младе учитеље уклонио из Б«г ограда. Љубљане и Загргба, из свих бановинских седишта и дссодио ста риЈе људе са «ише искгсгва. са већим породични-м потребама за школо^ање своје депе итд. Даље. један из^гсан бро! учитеља био Је пргмештен из разлога шт . сам наследио врло вели«и број учн тељпсих парова. гд»» су били раздво!ени муж и жена. Таквих паропа :е било око ЗоОО. Ја сам V току оз-е го дине учлтео. да поеко 10оо учитељ.

Бивши бчгарски министор и претсепник Јуноко г. Рошко Дтинасов из]ављу]е да СМО ЈБДН) и по Језику и по крви И П9 МБНтвлитету и по карактерним особинама и по обичајима" Бугзрски Јунаци долазе у јуну у Београд . да нрате посету нашим соколима СофиЈа, 22 март | нарвла, потврђено ол наштс влалара. по У стдрој бтгарско) престоницн Велн- I којног Кра^а Александра н Кра.*>а Бако Трново ро!)ен )е 1884 прегседннк риса, иде брзнм корацима ка свом потбугарских Јунака бивши Министар у- . пуном остварењу и ниЈе потреоно ла се нутрашљн* дела резервни генерад г. темпо убрзава. Греба радити само да Рашко Атаиагов. Г Атанасов је учест- ( се оно удубн и учврсги у низинама на„р. возао у [авном мивоту Бугарске 1вш , р0 да Бугарски Јунаци нарочито су Миннс- као мла Д" офнцир. Нарочнто видну уло срећнн и задовоЋни што су нх Југословенскн соколн удосто)илн својом посетом. Али мн 6н се још више радовали ако се те посете у будуће не би вршнле само нзмеђу Београда н Софнје всћ између бугарских и југословенских села н па\анки. јер ннтн је Софи-а Бугарска, ннтн је Београд Југославнја. Народнсе мора)у упознатн н заволети. Го |е најснгурнија гарантиЈа за правилнн развој наших односа и победу ндеје вб\ижеч>а. С тнм узаимнич посетама народа с ове н с оне сгране Тнмока створиКе се она потребна братска веза и омладннцн нз обе »емље приступиКе један другоме у братском аагрл>а)у. Тада ке се створитн она брагска атмосфера у којо) се нма решнти све оно што Је нас у прошлоств раздва)ало Та пнтања. по мом дубоком уверењу, трсба да буду баш оне везе, које Ке нас у будуКностн спа-'атн ТаДа Ке се два братска народа. нспун>ена осо Кан >им» благородства и достојанства. ослободитн свнх предубеКења н сумн >с ■ пружити Један другоме руку као, како то доликује. брат брату. п игрлв г р.дт . «».отт позиате ~ |тг ° сл0 '""" 5 „Капгтанск. л.ге" Посл, огта .ке .д.- , """ у "° гл "'' Н * - п -а л рочито сач усхиКен »нховим техинчкзм

Г. Рашко Атанасов

,.1\.апстанскг лигс 1 шслс остааке вла- . . « де гекер... Пеи П . 3>атеза г Ат.и.со. ' С '* Ј.""«" те.иич.ач - нзиоКен>ем. Мн, бугарсш Јунацн. нмалн смо прнлнке ааиста шта да внднмо ш чгга да научимо од н>нх. — Управа југословенских сокола поввала нас )е да им вратимо посету н му Кемо то учинити још у току месеца Јуна Ннгмо решнлн кишта још коТјкретно. алн по сво:ој прнлнцн отиКн Ке мо у многс &еКем броју. него што суто они учинигн ономад, завршно Је своју изјаву г. Рагпко Атанасов.

,ан мас". а још мање да су вршени I скнх парова спо)нм. ча они буду нз нехнх партнзанских разлога. једној истој школи. То је било ра-

улазн у кабинет г. А. Тошева и ааузима положај Мннисгра унутрашн>нх деча као претставннк „Капетанске лнге" По доласку владе г Кјосенванова г. Атанасов је пензночнсан. Сада се посветно раду н реорганиз\цн|и Савеза бугарских Ј у н * к а чнјн је претседннк всК не колико годнна По одласку сокола за Београд г А(анлсов је био лубазан да ми за чнтаоце -Правде" каже своЈе утнске о к>иховом гостовању. — Као што сте и сами вндели. рекао је г. Атанасов бугарскн Јунаци н цела бугарска пресгоница примнли су сво.у браКу југословенске соколе отвореним загр .Ђајима Ово одушев/вење н спонтане манифестацнје бугарских Јунака и пресгоничких грађана на)бол>и су докаа љубави, коју ми, Бугари. гајимо према својој браКи југословенским соколима н према Југогловенском народу. Ове узајамне посете доприносе вр\о много упознавању и изграНнвању новог духа, духа" љибари н узајамно! поверења« духа брагске и искрене сарлдње. Крв ни;е вода, каже наш народ. Наше аближење иије случајно. )ер та идеја налазн дубоко оправдање о неминовном развоЈу исторнских догаКаЈа, јер се налази дубоко V душача наших народа. Ми смо јсдно н по јеанку н по крви и по менталитету и по карактерннм особииама н по обнчдјнма и мн хоКемо јед но да останемо. — Зближесм нашнх двају братсжжх

„Морникг Пост" о реконструкцији бечке впаде Лондон, 22 март Јутрошњи „Морнннг Пост" на веома вкдном месту објављује кзвештај свог бечког допнсннка о с»туацк;н створоноЈ наЈновијом реконструкцкјом аустријске владе. Допнснкк претпоставља да Ке аустријска влада пос ге ове реконструкцнје према аустријским национал-соиичлиср*ма приказати више строгостн но што је показнва \а у последње време. У)едно дописннк мислн да Ке дсКи и До преокрета у аустрнјској спољној поаитнцн . Сматра да се г. др. Шушшг уверио да треба да се одрекне извесчог свог плана који је наилазио на отпор код других држава н да на протнв треба да трЈЖИ сарадњу са оста\нм подунавскнм државама ако стварно жели да одбравл нсзавнсност Аустрије.