Pravda, Jun 08, 1937, page 11

Јутро, дан и ноћ ш

Јутарњи кзлет

,, Охрид, Јуна | љивали су врло интересантне подат Мало !е туристичких места ко ; а. ке са Балкана. су толико напредовала л

. као Охрид .ј Од пре неколико година до данасу Охриду се много штошта изменилз. Нестало је многих старих турских страћара чије су место данас заузе ле виле и палате израђене у модер. ном стилу. Нарочито се опажа лепо уређење обале. Претседник Охридске општине г. Анастас ЧорбевиН са осталнм чланознма управе труди се да поправи све оно што су старе оп штинске управе пропустиле да учине. — Ја се надам, — каже г. Чорбевић, — да ће Охрид до 1 јула ове године имати електрично осветље. ње. У ту сврху Општина је закључн ла и један зајам. Ускоро ће се почети с калдрмисањем разривеннјих улица. Исто тако плажа ће се проширити и мислим да ће бити страици задовољни с њом. Охрид је ту. ристичко место. Њега чека лепа бу дућност. Ја сам претседник Туристичког одбора чији чланови често држе седнице на којима се доносе одлуке о унапређењу Охрида. Нехи су тврдили да је Охрид маларично место. Као претседник општнне то демантујем и твдрим да у Охриду никада није било маларије. У даљем рањговору г. Чорбевић износн детаљно план о уређењу 0хрида и пропаганди код странаца. Иако је сада почетак сезоне у Ох риду се, нпак, налази приличан броЈ ■тбСгтију Међу њима примећује се и онелолико Енглеза. Сви они проводе време од раног јутра до мрака у најлепшем расположењу. Тако сваке године преко пет хиљада стра. наца. који посете Охрид, носе најлепше успомене из овог краја. Ни Једном странцу није посребан ујутру будилник. Пробуди га рзздрагана песма у рану зору неког ве селог рибара. Скоро сви посетиоци у малом размаку времена устају из својих постеља. Многи устају нешто пре 3 часа ујутру и с малим чамцима или заједно у великим баркама иду с рибарима да посматрају лов љење риба. Највеће је задовољство, нарочито за странце, да посматрају лов на рибе. Они врло често с рибарским лађа. ма одлазе у рано јутро с најевићм задовољством и уживају кад рибари у мрежи извуку из језера неку пастрмку или другу рибу. Они леш карећи одмарају своје погледе на плаветнилу језера, опкољеном непрегледним стенама, које се недо« гледно уздижу изнад језера. Кад избију први сунчани зраци у даљини језера брује у сложном и топлом напеву песме. које овде има ју посебно и необично звучање. па се расипају по језеру и мешају с његовом сзечаном мирноћом. Ове песме мештани. возећи се у чамцу. певају врло складно и лепо. Нарочито је задовољство слушати у рано јутро кад избијају први сун чани зраии, јер се разносе и одЈеку ју мелодично кроз крш, мале доли. не и непрегледно стење. Кад сунце мало припече из среди не језера приближују се чамци према обали После доручка поново на стају веслање, купање и песме Ускоро после тога странце чека ручак у појединим пансионима, а затим поново купање и веслање. На Охридском Језеру нарочито Је лепо у предвечерје. Кад сунчани зра ци заћу пружа се с брда на Охридско Језеро призор какав се ретко може негле наћи. Језеро је мирно, а плаво језеро уноси у душу неку питомину, топлину и освежење. После тог, у мрклу ноћ, на Језеру се чују звуци гитара и мандолина. Весели веслачи с песмсм и музичким инструментима проводе времс у најлепшем расположењу. А затим иду У град и тамо уз зву ке музике играју фокстрот и тан. го. Тако из дана у дан. Охрид. поред својих природних лепота, обилује и другим историским знлмеиитостимз. Саака куКа у Охриду има свО)У прошлост " НаЈоч^о у Охриду има велики 6роГрадн ,и у којима се прода,у раз ^ драгоиености од пре стотнну и внше година. У радњи Хаки Иса на лазе се два комплета турскјјх новнна од пре неколико деиени^а. Г. XI кн има један комплет т ^ ског ЛИ у ста Хакаикил Векали и Бесирет. у листовима њихови дописници |0Ш

нарочито из Срби. је и Црне Горе. По разним извешта јима, који се налазе у овим листовч ма. внди се колико се тада отоман ска царевина трудила да задржп своју власт у Србијн. Писано је мнз го о династнји Обреновића, а нарочито о Милану Обренозићу кога је у то време турска влада осуђивала

Г. Чорбевић, претседник Охридске оппггине што ј *е хтео да се приближи Бечу. Исто тако ови листови често пута доносили су и критике опозиционих посланика у Србијанском и црногорском парламенту против тада. њих режима. Стеван Грковић

Народно позориште у Осјеку завршипо сезону са вишком од дванаест хиљада динара Осјек, 6 јун Осјечко Народно позорнште завршп ао је своју јубиларну трндесетогоднш њу сезону са успехом. Позориптна сезона отворсна Је фестнвалском претста вом „Једерман" („Човек"), која је при. казана под ведрим небом пред жупном црквом Св. Миховила у Тврђи и месецу септембру прошле године, а завршена крајем прошлог месеуа комсдијом »Др." За ових девет мссеци приказано Је укупно 234 претсгаве. док је других претстава било 22. Позорипгге је д 26 премијера и то: драмских 19. оперетних 5 и очерних 2. Домаћих драмских прсмијера било је 14. са 82 претставе Музичких преми'ера бнло је 7 са 70 претстава, од којих 14 оперских и 65 оперетних. Највсћи број пргтстава од домаНнх драмскнх дела имала је ко медија „Др". од Нушића а од страних драмскнх дела „Људн на санти". Највсћи број претстава из музичког репертоара нмала је оперета „Светн Анто: Бруто приход од претстаза износн 850.000 Јинара, односно преко 100.000 динара више него претходне сезоне, што је заиста реткост у Осјеку. Доамске претставе донеле су око 40.000 динара прихода. а музичке око 361.000 динара прихода. Издатак музички репертоар износи око 350.000 динара. После свих издатака, позоришна сезона у ОсЈеку завргаена је са виш ком од неких 10—12.000 динара. Позо риште је посетило око 80.000 соба. Одмах по завршетку сезоне, Осјечко позориште пошло је на једномесечно го стован>е у Варажднн. Следеће сезоне биће у чланству Осјечког позоришта великих промсна. Многи су чланови тражили ангажмане у другим местима. Тако из Осјека одлазе г-ђа и г. Миљуш, који су својим наступима на позорници стекли симпатије целе позоришне публике. Они одлазе у Нови Сад. где су добнлн ангажман под далеко бо.тзим условима. Њихо внм одчаском осјечко позориште изгубило је веома много. Исто тако одлазе г-ђице Перенчевић и Гргановнћ. Г. Фуријан склопио !е уговор са Народннм позориштем у Скопљу. Много се говори и о одласку г. Славка Лајтнера. Управа ОсЈ *ечког позорипгга ангажовала је некплико нових чланова за иду Ку сезону. За драмске улоге ангажозана је г-ђица Злата Томић. досадан»а чланица Новосадског позоришта, а за мла далачке улоге г. Иво Лајтнер, којн се после годину дана рада у Сарајевском позоришту опет враћа у ОсЈ - ек. У свој ству субрете ангажована је г-ђнца Аст рова, досадашља чланица Бановинско! позоришта у Бан>а Луци. А. К.

ПРАВДА

8-У1-1937

Вре нехолико десетина година објав тн? Не могу од себе одбнти утисак да

Полемика око бројања код Словенаца Један део словеначке јавностн тражн чишћење језика од туђих речи и кованица Љубљана, 7 јун Поред свега тога што је словеначки књижевни трг у последн>е време претрпан разним научним расправама о правилном писању и изговарању словеначког језика и правописа, Словенци још нису начисто са многим лингвистичким стварима у своме језику Мало је оних среКника, који знају беспрекорно писати чисту „словеншчину", јер сва правописна упуства, која свакодневно ничу од позваних и непозваних, место расчишћавања уносе све веКу пометн>у. А Словенци се на све могуКе начине труде да свој језик очисте од страних примеса, нарочито разних германизама и кованица. У тој језичној и правописноЈ* помет- то ново увођење има само намеру да нји св нарочиго истиче пометња у начину словенског усменог бројања, око чега се у последље време ломе копља у словеначкој јавностн. Наиме, Словенци су, једини од словенских племена, прихватили немачки начин изговаран>а броЈева и тако, рецимо, број 25 они изговарају „петиндвајест", 98 осеминдеведесет, 247 „двестоседаминштриридесет" итд. Разуме се да је тај начин бројаља јако компликован и отежава брзину, како у школи тако и у администрацији. Зато се одавно јавила тенденција у напредној словеначкој јавности, оној која ради на пгго јачем зблнжењу са Србима и Хрватима, да се овај комплнковани начин бројеља, који, поред своје компликованости, још потсеКа на аустриско господство, замени начином бројаља код осталнх Словена и других европских народа. Међутим, она штампа која отворено ради на пгго вишем индивидуализовању Словенаца енергично устаје про !им тога и тражи да се садашњи начин бројења задржи и даље, „јер је он словеначки и одликује словеначку индивидуалност". Поводом тога ј? настала у последње време жнва полемика у словеначкој штаипи. Љубљанско „Јутро" Ј *е објавило један веома документовани и стручно написан чланак. у којем се пледира да се стари „германски" начнн бројења замени новим, каквим се служе Срби и Хрвати, као и остали Словени. У чланку се. између осталога, каже: „Ако опет уведемо (реч је о школама где је раније био уведен нови начин бројања. па сада опет истиснут старим. оп. наша). стари начин бројања, не удаљујемо се само од других Словена, него и од начина броЈ *ања висококултурних романских народа. Колико ми ј *е познато, само ј'ош Немци броје „петинштиридесет" итд. Зашто да их само ми подржавамо? Ваљда зато да се опет приближимо немачком упливу, од ког смо се по ослобођењу надали ослободи

нас удаљи од Срба и Хрвата. Ваљда због тога треба, увести опет „старо' бројање, назнв „људска школа" (фолксшуле), употребљазати чисти германизам „отрошкн вртеч" који у словеначком језику веома смешно звони и под њим прави словеначки сељак не може разумети друго него мали врт за децу, и одбацити израз „дете", нако је та реч код панонских Словенаца једино употребљавана, док „отрок" уопште не познају Место да користнмо политичку везу са Србима и Хрватима и у томе смеру да се отресемо германизациЈ *е у језику, ношњи, песми итд., ми уводимо старе изразе, коЈ *е нам је наметнула Ау стрија, односно који су настали под утицајем германизације." Затим писац напомиње како данашња словеначка школска омладина кроз школу не научи нн толико српскохрватски језик да би могла њиме написаги један школски задатак, док су старије генерације, које су учнле у немачкнм школама, научиле сасвим добро српско хрватски језик, читајуКи „Смаилагу Ченгића", „Горски вијенац", српске народне песме итд. М. Р.

ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ 0ПТИЦАЈА ЧЕХ0СЛ0ВАЧКИХ НОВЧАНИЦА ОД ХИЉАДУ КРУНА Чехословачка повлачи из оптицаја новчанице од по 1000 круна, које но се датум од 15 априла 1919 годин?, серија 1. Те новчанице престају бичи законско плативо средство 30 јуна о ве годнне. Од 1 јула ове годиие д>> 30 јуна идуће године те новчанице ће се замењивати на свим благајнама чехословачке народне банке, а од 30 јуна 1938 године до 30 јуна 1942 го днне само на глгвној благајни чехословачке на<?одне банке у Прагу. После тога датума замена тих новчаница није могућна.

У Прилепу ситнн трговци „улове" цео дан десет динара, а стари занати нестају сп стогим навикама и људима

Прилеп, 7 јун Многи градови у Јужној Србији, после рата, забележили су знатан напредак у свима правцима. Међутим, с Прилепом стоји обратно. Овај град остао је, рекло би се, исти онакав какав |е био пре педесет година и скоро се ни у чему није изменио. Старе беговске куће данас зврје празне, а њихови власници су се всћ давно иселили у Турску. Многе од ових кућа данас су склоне паду и неупотребљиве. За време хурске владавине Прилеп је бно важан трговачки центар. Мећутим. данас важн као неко обично село. У Прилеп и његову околину уносе извесну живост неки мештани и колонисти. Нарочито пре рата Прилеп је био једно од оних места у којима је цветало занатство. Најразгранати ( и занати били су кантарџиски, ковачки, казачџиски и други, данас већ ређи. И данас у Прилепу скоро половина радњи су кантарџиске и њима сличне. Кад ступите у разговор с неким од ових занатлија рећи ће вам да су послови пали на минимум и да је раније било боље у погледу запослености.

свештеник г. јован грдановић — Модерна техника нас је много уназадила, — веле они. Најстарији занатлије, који су на својим леђима запамтили турски терор и више година провели у роп ству, веле вам: — Данас је најбоље, јер имамо слободу. Најимтересантнији од свих ових занатлија је бесумње, бивши учитељ и студент Коста Ђукевић. Овај бивши учитељ у центру Прилепа има данас своју кантарџијску радњу. Он је увек предмет пажње свих оних који посете Прилсп, јер је малс свима чудно да се један бивши учитељ и студент посветио занату од којега су вечито руке црне. Ђукевић је ову радњу наследио од свога оца. За време турске владавине он је побегао из Прилепа у Бугарску, јер је био присиљен на то од самих тадањих властодржа-

ца, којн су га терорисали. Он је још 1910 године нобегао у Б.марску где је био учитељ, а затим се уписао н на универзитет. После рата он се вратио у свој родни крај Прилеп и ту наследио радњу од свога оца, коју и даиас држн. Оч влада прилично францускнм и немачким језиком Поред ових радњи у Прилепу на сваком кораку наилазите на мале ниске радње и обично на тим радњама можете прочитати натпис: Н. Н., сигничар. То су радње које. заједно с кућом у којој су смештене и целом робом не вреде више од неколико хиљада динара. Дневни пазар у тим радњама често пута не може да изнесе ни десет динара. Мећутим, ни |едан од њих не жели да затвори радњу, иако је води на штету. Он је навикао да у њој седи по цео дан и да чека муштерију. Многи од прилепских занатлија и од тих малих трговаца, чим дође време за пољске радов^, затварају своје радње а поново се враћају натраг и отварају радњу чим саберу летину. Ни једзн странац не заборави да обиће и ханове којих има неколико у граду То су сеоски ханови у којима зачоће сељаци. Они су обично смештени у нале приземне кућице, које су већ склоне паду. У овим хановима уопште нема патоса, него су само на земљи разастрте асуре на којима сељаци у свако доба године спавају. Кад се уђе у овај хан, до којега је смештена и штала за стоку, преграђена само једном дрвеном оградом, зачахњује јак и непријатан задах. У хановима се продају сва алкохолна пића, кава и остало. Алч у рафовима овога хана не може се наћи више од два до три литра ракије, пола килограма каве и килограм шећера. Често пута власницн не пазаре дневно ни пет динара. У Прилепу, који је за време отоманске владавине био жариште националне свести, живи и дгнас неколико истакнутих националних првака из тог времена. У Прилепу живи познати национални радник Јован Грдановић, свештеник у пензији, који је иначе родом из Охрида. Г. Грдановић је дошао у Прилеп пре двадесет четирн године. Он се убраја данас међу чајстарије српске комите. Једно време служио је као свештени* под Турцима, а чим су Бугари освојили ове крајеве 1915 године побегао је из Прилепа и отишао на солунски фронт. Грдановић је 1904 године, такође као свештеннк, побегао из Прилепа и отишао у комите. Пријавио се тада комитском војводи у село Дринково код Струге. Г. Грдановић је у то време морао да иде у комите, јер су га турске власти у Прилепу терорисале, а, с друге стане, и Бугари су његову породицу кињили и мучили. Кзда је чуо да му је убијен од стране Бугара отац Димитрије, такође познат по својим националним подухватима г. Грдановић је напустио Прилеп и у околнни Струге комитовао и бранио српски живаљ од непријатељског терора. Овај заслужни национални радник пензионисан је 1923 године. Његова пензија је врло мала да би могао од ње живетц

Заборављеви град Ио рушевмшмп некод богатог и словног Иовог Брдо

Гњилане, 7 јун Недалеко од Гњилана налазе се рушевине, последњи остаци некад богатог н сјајног града Историја тог града дуга је н кнтересантна. Ново Брдо у четрнаестом веку бнла је највећа варош у унутрашњости Балканског полуострва Турци су га тада звалн „мајком свих градова". За Дубровчане Но во Брдо претстављало Је велико и значајно тржнште. Било је међу њнма и трговаца којн су новобрдски трг царински закупљивалн У Новом Брду по стојала је н једна колонија Дубровчана који су имали свог конзула и судију. Ита\ијански трговци нсто тако показивали су велико интересовање за Ново Брдо. V томе су се највише нстицали Млечићн. У петнаестом веку Ново Брдо личило је на уточиште властеле. Ондашњн наши владарн и господарн радо су га посеКивалч. Цар Душан често је из сво је престонице Скопља долааио у Ново Брдо. Царица Милпуа и њен сии Деспот Стеван ЛазаревиК исто тако. Шга вншс, царица Мнлиуа про»ва*а се књегињом од Новог Брда. а њен син госпо дарем Новог Брда. Рудннци злата и сребра доносили су Новом Брду славу н богатство. У њему Ј *е ковлн новац. Главни рудари у Новом Брду били су чувенн Саси. У нашој исторнЈн шеснаестог н седамнае-

стог века Ново Брдо чешће се помиње, али у другој половини седамнаестог столеКа његов значај почиње да опада. И после извесног времена Ново Брдо свело се на осамнаест домова н седамдесет душа. У осамнаестом веку новобрдски рудници једва се и помињу. Пред крај деветнаестог века било Ј *ета мо само пет арнаутскнх куКа. А данас? У развалинама новобрдскнм још пркосе времену велике „бомбе од камена"' које су се V своЈе време употребљавале за одбрану од Турака. У околинн лепо се распознају рупе, из којнх се некада вадно хлеб. Заборављено је Ново Брдо. Само једно енглеско друштзо отворн ло је прошле годнне на Новом Брду оквир н полако нокоришКава племеннте метале. в. и.

Спољна трговина Фннске почстком ове године била је много живља него почетком прошле. За проа четири месеца 1937 године извезено је из Финске за 1.831 милион финскич круна, а увезено за 2 344 милиона. Прошле годнне у истим ме« сецима извезено је за 1.502 милиона а увезено за 1,630 мнлнона финскнх крун»