Pravda, Jun 08, 1937, page 13

ЈУГОСЛОВЕНСКИ „ТРИАЛ СТЕКС" ДОБИЛА ЈЕ АНТИКА Тркалнште Дунавског чола јахач« .Кнез .Миханло" јуче је аобило једну новину гласиоговорнике поставл>еие на неколико' места. Публика је овим путем била лепо обавештавана о свему. Резултат овога било је бозо влађеље. Прву трку —Хепдикеп м сеоска грл« лобила је Грета. Трчали су: Грета. Колумбо, Антоанета, Бета, Хнпелнон и Звезла. Стаа*. 1800. Трку „МервеЈс" (900) добила Је Љил>а а учествовали су: Бане, Балалајка, Негро, Р>вилер и Љил>а Велтер — Хеадикеп (1200) трчали су Сомир, Младнћ, Гордонка, Лукулус, Бабилас, Карапампула, Јава н Мнњан. Ба*билас Је по-

вео трку. алн Је добила Горланка. Југословенскн .Триал Стекс" (1600) трча лн су: Војвола, Цер. Глориета. Херкулес, Моја Беба, ПетуииЈа, Антика. Парашмнца. Болеро и Веји Хоуп Трка Је била веома ле па и жива. Повела је Парашница, али после н>еног пада воћство узнма Херкулес, а за тич Болеро. Трку Је добила Антика г-ђице Д. Марковић; другн Вејн Хоуп; трећи Цер. Хенднкеп (1800) добила је Клара. Трчали су: Горски Жубор, Клара, Струја. Хаздрубал, Дамоклес, Езоп, Титуш н Глиперии. За све време воднла је Клара. Општу трку трчалн су: Грлица, Пробисвет, Вренели, Геша, Дидо, Шипарица, Вндерзеен н Фрам. Трку је добио Вндерзеен. Стаза 1800. Клађење у „Триалу" донело је 2732 динаро за 20. Везано клаћење на трећу и пету тр

После скупштине Голф нлуоп одржлне су нлгрлдне утлнинце ЗА ПРЕТСЕДНИКА Г0ЛФ КЛУБА ИЗАБРАН ЈЕ ЈЕ ДНОГЛАСНО Г. ДР. МИ ЛАН СТОЈАДИНОВИЋ, А ЗА ПОТПРЕТСЕДН ИКА Г. ВЛАДА ИЛИЂ

Зграда Голф в.туба

Београдски Голф клуб одржао је Јуче сво ј у скупштиму којој је прнсуствовао велики број чланова. Скупштнну је отвојјио потпретседник к.ту ба г. Влада Илић, претседник Београдске оп

Бугарски посланик г. Попов, по бедник на иаградним такмичењима

штине, коЈи је у своме говору поздравио присутне, а затим евоцирао успомену на почившег претседника и оснивача клуба др Славка Грујића Пссле говора г. Владе Или ћа прочитани су извештаји о раду управног и надзорног одбора, који су примл>ени једногласно, а затим је дата разрешнипа старој управи. У исто време изражеиа је ве.тикз захвалиост секретару клуба г. Жики Илићу на његовом истрајиом и пожртвованом раду за клуб. ЗА ПРЕТСЕДНИКА КЛУБА ЈЕДНОГЛАСНО ИЗАБРАН Г. ДР. МИЛАН СТОЈАДИНОВИЋ После прочитаног извештаја и давања раз решинпе старој управи, прешло се иа избор нових чланова. За претседника изабран је једногласчо г. др Милан Стојадиновић, прет седник владе и министар иностраних посло ва, а за потпретседника г. Влада Илић, прет седник Београдске општине; за секретара г

Жика Илнћ. рентиер. а зј благајника г. Кне жевнћ. У управни одбор ушли су г. др. Милаа Радосављевић, гувернер Народне банке. као прегседник, а за чланове: г. г. Антоич" јевић, бивши минилар на страни, Тнка Па нић, н Богдановић. У надзорни одбор за претседника Је изабраи г. Бошко Чолак-Антић. маршал Двора. чланови су г. г. Војин Ђуричић, управник Хипотекарне банке, и ин жењер Константнн Станковић. Са скупштине су послати поздравни телеграми Њ. В. Крал>у и Њ. Кр. Внс. Кнезу Намесиику Павлу. После тога одигране с> утакмице. Утакмице су одигране у две гру пе. У првоЈ групи прва награда, пехар Голф клуб, додел>ена Је г. Чарлсу Риду, секрегару Америчког послаиства, а друга награ.та. сребрна табакера, енглеском посланику г Кемпбелу. Трећа награда није доделена, пошто су оба играча имала подједнаки брОЈ па ће се утакмица одиграти поново. У другој групи прву награду. сребрну ку тију за цнгарете, поклоа г-ђе Августе Сго. Јадиновић, добио Је бугарски посланнк г. По пов, другу награду г-ђа Жике ИлиКа, секре тара клуба, сребрн тањир и пехар, дар Голф клуба, док Је трс\1 награда припала г -ћи Августи Стојадиновић, кутија са голф-лоп тама. После завршених утакмица гостима и чла новима сервиран Је чај у клупским просторнЈама. Судија г. Владиспав Баиић на дужности у Управиом СУДУ Пре краћег времена унапреНен је и премештен г. Владислав Банић, је. дан од најстаријих судија Трговачког суда у Београду, за судију Управног суда. Данас пре подне судија г. Влади. слав Банић јавио се *на нову своју дужност, пре-гседнику Управног суда г. Радовану Јевтићу.

Г-ђа Дара Милетић није потписала ангажман Потписивање ангажмана у Народном поаооишту иаставља се и дал>е. Сви чланови. ме Нутим, нарочито у Опери, неће осгатн иа сво јим местима. Тако, на пример, г-ћа Дара Ми летић, колоратурна певачица. одбнла је да потпише уговор с обзиром на веома ниски хо норар. који ЈоЈ је понуђен. На њено место, ако не дође до споразума, мораће да се уаме нека друга уметница иакако са већим уоиораром.

С1о1пн дупли прогром „МЕТРОПОЛ" 1) КРАЉИЦА ВЕКОВА

Рандолф СКОТ Хелен ГАХАГАН

2) БУК ЏОНЕС О-ВЕТА иа ГРАНИЦИ Песнииа, револвер н коњ јеаини аргумеити дивл>ег запааи 3) Фокс новости крунидбене сеечаности.

Мале белешке

Убио своју жену вато [9 је Ш 03 II!

Бочар, 7 јун У опшгини Драгутиново. код Бо. чара, десио се један крвав злочину једној гостионици. Стеван Га|ин, му зикант, целе ноћи се налазио у гостноници. Ујутру је дошла његова жена да га зове да доће кући, јер се бојала да ће потрошити целу зараду. То је Стевана толико разбеснело да је с једног стола дохватио нож и њим ударио своју жену у трбух. Жена је одмах превезена у болницу, али је убрзо умрла. Га. јић је ухапшен. Ф. Г. ф Поила у Ђакову прославнла је на скроман начин стопедесетогодишњицу свога рада. Од 1787 године пошта је непрестано радила.

нако |е кроз то време променила много господара. Прелазила је нзколико пута из руку једне државе у руке друге лржавс. IЏ Бечкн студенти допутовали су у Котор. Студенти су допловили ла. ћом коју им је Бечки универзитет куп-ио за овакве прилике Студенти из Беча провешће на нашем Јадрану неколико дана. Из Котора иду за Ду бровник. ф Смотра сел>ачких певачких друштзва из околине Ђакова прире ђена је у Ђакову. У)едно, ово је би ла ревија народне ношње из Подградца, Пишкореваца, Потјана, Кгшннаца Горјана, Вуке и Тибарјанаца. која је веома шаролика.

Мотив из Далмапије

Зашто је помилован бивши чвхословачии народни посланик Тука који је пре осам година осуђен за тешко дело велеиздаје

Праг, 6 јун Пре осам година читава чехословачта јавност с великим узбу1)ен>ем пратила је сснзационални велеиздајннчки процес посланика В. Гуке. Он је био оптужен да је у Словачкој извршио неколико велеиздајничких дела. 1 аЈ процсс је издз вао велику сензаци)у и у иностранству, јер је Тука разви.ао велику политичку делатност међу словачким становништвом Чехословачке Републике, као један од вођа словачке Католичке народне странке. Пре рата је В Тука био професор универзитета у Братиславн н познати маџарскч правни пнсац. После рата vрсђивао је дневни лист „Словак", главни орган Словачке народне странке. Као претставник те странке изабран је за народног погланика. али је, н поред тога. радио конспиративно против чехословачке др.каве. Антидржавна делатност посланика Туке изазвала је све ве ћу и већу сумњу, док нарочито важна открића о Тукнној деструктивној акцаи није учинио познати словачки политичар, бившн народни посланик др. М. Иванка ко1И Је Туку јавно оптужио да стоји у маџарској служби и који је у јуну 1928 године поднео против љега крнвичну приЈаву у том смислу. Братиславска седрија затражила је од прашког парламента да Туку изда и тако је Тука почетком 1929 г јдине ухапшен н изведен пред суд, да одговара за злочин војне издаје н спремање конспирација против републике. 5 октобра 1929 године нзречена је пресуда, којом је Тука осуђен на петнаест година тешке робије. Тука је издржавао казну прво у Леополдову, у Словачкој, а касиие у Прагу, јер му је била потребпа нега очног лекара-специјалисте. Пре

Iизвесног времена је Тука преко свог адвоката поднео молбу да му се јстатак казне опрости. Ту молбу је допунио јавним признањем: „Кајући се, признајем моју заблуду. Хтео сам да покушам да насиљем реформишем устав. У заслепљености, нисал марио за опасност, у коју бнх евен туално могао довести мој народ » државу". У свом покајању је Тука детаљно изнео с којим је војним и политич' ким факторима страних држава одр жавао везе, с ким |е преговарао, од кога је примао упутства, наређења и планове н с киме је организовао оружан устанак. В. Тука је на основу те молбе добио милост с обзиром на то што :е радио искључиво из политичких мотива и што је издржао већ девет година казне. Међутим, и ванредно тежак карак тер његових кривичних дела захтеаз, да се указивање милости веже за услове, који ће му онемогућити да настави своју злочиначку делатност. Настаниће се у западном делу републике и биће под полициским надз<> ром. Ако не буде испуњавао услозг. под којима му је милост указана, мо раће издржати и остатак казне. Прашки листови коментаришу помиловање В. Туке од стране пр»тседника републике н упозоравају на то да су ту играли улогу чисто хумани разлози и Тукнна физичка 6јлест. Тука ће живети у Плзењу, сдакле се не сме удаљити. „Актом помиловања човека, који се тако тешко огрешио — пише „Че:ке Слово" — република доказује, да [е њена консолидација толико напредовала да може испољити великодушност". Необичан спор око шуме у Војнику код Никшића

ф Шездесотпетогодишњицу посто јања прославиће ускоро Добровољ. на ватрогасна чета у Ђакову. Узећс учешћа сва ватрогасна друштва из Славоније. Министар војске и морнарице похвалио потпоручника г. Душана Срећковића за храброст У своме последњем броју „Службе ни војни лист" доноси ову наредбу мииистра војскг и морнарице: „31 августа 1936 године приликом школских гађања дефанзивним бомбама — редов 19 пешаоиског пука „Војводе Мишића" Гор;анц Антун својом неспртношћу иопустио је бом бу запаљену међу старешине и војнике четг. Водник 2 митрзљеске чете 19 пешадиског пука „Војводе Мишића" пешадиски потпоручник Душан С. Срећковић, налазећи се у непосргд. ној близини и осећајућн опасност ко ју може да проузрокује запаљена дефанзивна бомба, притрчао је. дохватио запаљену бомбу и бацио је преко бгдема. Овим својим пожртво ваним пост>-пком предухитрио је екс плозију бомбе и тиме спасао присутне од снгурне смрти. За ово дело потпоручник Срећковић одликован је медаљом за војвнчке врлинг. Сматрам за потребно да и овим путем похвалим потпоручника Срећ ковића за његову присебност. хлаанокрвност и пожртвован рад и да га истакнем као пример. Наредбу саопштити пред строге*. Министар војске и морнарице, арми ски гетеграл ЈБуб. М. Марић. с. р.° Док су вадили у Шаинцима камене плоче у потоку земља затрпала два сељака од којих је један погинуо, а други тешко повређен Шаинци, 6 јун Овде се догодила тешка несрећа којом приликом је погинуо земљорадник Младен Јовановић. а теже поврећен СтаноЈе Цветановић из се ла Думбије. Стојко Јовановић са својим сином Младеном и повређеним Станојем критичног дана дошао је на леву обалу реке Пчнње. Они су хтели да на месту званом „Кућнште" ваде плоче. Радили су непрекидно^до подне. У подне је Стојко отишао кући да узме лувана. Кад се вратио натраг затекао |е сина Младенз затрпаног камењем. Поред њега такође лежао |е затрпан и Станоје. Прилихом вађењз плоча земља заједно с чзмењем почела је да се сурвава у поток у којему су Младен и Станоје вадили плоче. У тренугку кад су вадили плоче из потокз земља је обојицу затрпала заједно с камгњем. После несреће ускоро су стигли сељаци који с\* извукли обојицу. Ме ђутим. Младен је ускоро издахнуо, док су повреде Станојеве врло теш ке природе. Ј. Д.

Никшић, 7 јун Између села Страшеоине и Шипачна води се спор око власништва шуме у Војнику код Никшића који може имати немилих последица. Ову шуму, одмах после заузећа Никшића од Турака, кнез Никола је дао 1877 године селу Страшевини дз гу напаса стоку. Одмах после рата настао је спор око тога земљишта између та два села. Сада је фирма "Зета" затражила да купи те шуме. Сељаци села

Шипачна хтелн су да је продају, дск су се сељаии из Страшевине ус пр јтивил томе. Шипчани су почели да тамо подижу и куће, али је једнога дана око 300 Страшевљана по рушило сое те куће и поставило ме ђе око шуме. Затим су сељацн из Шипчана порушили те њихове мђе. Између ова два села настала је толика затегнутост да може доћи и до крвавог обрачуна, ако власти не предузму најенергичније мере.

Ловци Зетске бановине изабрапи су нову управу свог Савеза Цетиње, 7 јун Ловачки савез Зетске бановнне одржао је редовну годишњу скупштину. Скупштину ]е отворио дугогодишњи претседник Савеза г. Саво Милуновић, дирекгор филијале Народне банке који 1е прочитао поздравни телеграм Њ. В. Краљу и у кратким потезнма реферисао о приликама ловарства на територији Зетске бановине. Извештаји о раду управе примљени су без примедбе, а затим је скупштина опширно протискутовала о пројекту нових ловачкнх правила. саображених Закону о лову у нашој земљи. Нова управа Савеза гласи: претседннк г. Ђорђе Малишић, судија Окружног суда; потпретседник г. Милош Једличка, пуковник; чланови г. г. Влада Мартиновић. Илија Армушевић, Бранко Коморски, Данило Пајовић, Милорад Николић, Јоко Иванишевић, Петар Бо-ан, Радивоје Велашевић, Иван Марас, Ђуро Вукмировић, Нико И. Мартиновић Марио Стела, Јоко Ђурашковић, Марко Пејовић. У знак пажње према досадашњем дугогодишњем пргтседнику г. Саву Милуновићу, за његов неуморни и пожртвовани рад у Савезу. скупштина га је изабрала за доживотног почасног претседника. Н. Д. Парастос бискупу Учелиниу у Котору Котор, 7 јун У овдашњој саборној цркви Светог Трипуна одржан је парастос бискупу которском Учелнниу. Парастосу су присусгвовале најугледније личности из Котора и велики број грађана. Чинодејствовао је препозит которске бискупије г. Милошевић уз асистенцију целокупног като.тичког свештенства из Котора. О животу и раду покојног Учелиниа говорио је г. Нико Ликовић. А. В.