Pravda, Jun 08, 1937, page 7

ПРД

П11Н КАГ иНТЕПШУУШЕ

јј Н Г Д

ОДА РАк ИШсРВЈТПШС

СВАКОГ ЛАНА

КрагуЈевац, јуна пеооавештенн или злонамерни љу ди. можла агрнбутн нису тако тачни, стално кукају у нас да имамо сувише школованих љули. као ла лпжавз може имати штете ол тога. По том. узмнмо. наопаком гледишту. га тобожња хиперпродукинја интелектуалаиа долази отуда, што је сва о. младина нагрнула у школу умесго ла се ола другим занимањима. Ти разлози су. разуме се, неоправдани. пошто. због дуготрајне приврелне кризе. нн на другој страни нема и1гледа за неко боље упослење. Прн томе је каракгеристично да се н»јвнше напада на дипломиране правнике. којих стварпо има највишс. али који се махом регрутују из сре дњих и сиромашних друштвених сло јсва. Из разговора са г. Милованом Јовановнћем, адвокатским приправником и чланом управе Удружења адвокатских прнправника у Београду. видели смо колико је тежак положај дипломираних правннка. који гу успели да се упосле код адвокагЈ као адвокатсмн приправници: — Поред осталог, овај незавидан положа| адвокатских приппавник!. каже г. Јовановић. објашњава се и веома дугом. законом прописанок приправннчком вежбом. Заиста једу го пет 10дила вежбе, а нарочиго због тога што смо обавезни да годи ну дана проведемо на вежби код су да, и го најчешће бесплатно. То су недаће свих адвокатских приправнн ка. али крагујевачкн приправниии имају и своје специјалне недаће. Мали број прнправннка, свега нас тројииа, који стварно вршимо вежбу, код сразмерно великог броја адвоката, — њих осамнаест, долази огуда што су адвокатски приправниии врло слабо плаћени. Сем трга. адвокати, који нмају могућности да држ< приправнике, узимају за писаре подуписмене људе, који за бедну плату обављају уједно и послове обичних слугу. Отуда дипломирани правници настоје свим силама да ступе у државну службу, како би од те плате, макако била скромна, могли иоле да живе пристојни|е. Најзад, ми имамо још једну невољу. Ма да по Закону о осигурању радника морамо и ми бити осигуранн код Уреда, овдашња Експозитура не» ће да нас прими за осигуранике. Ш<з више, већ осигураним приправницимз препоручују да се одјаве. Али, и поред свих тих недаћа, управо бзш . .З0ог тих недаћа, ми верујемо да ће- - мо својнм радом и организовањем в!.уедети да поправимо свој положјј у сваком погледу. о

Г. МИЛОВАН ЈОВАНОВИЋ, «л приправпнк: — ...Алвокатн, којн нмаЈу могућности да држе прнправнике, узнмаЈу за пнсаре полуписмене људ*. ^ Приликом последњег учитељског ко«греса у Новом Саду „Правда" је одредила три награле за оне у« читеље, који буду научили писмености највећи број неписмених људи. Те награде даће још већег потстре. ка учитељима, који, поред обавез* ног рада у школи, добровољно раде и на ширењу просвете У народу. Мећ>тим, ј *сто толико , вко не и ви ше, за похоалу је и рад оних незапос*1ених учитеља, који, иако немају осигурану егзистенцију, потпуиз бесплатно и предано уче писменосгм много људи. У том погледу у Кра. гујевиу нарочито су активне жене, зачлањене у Женском пчжрету, ма* хом свршене ученице учитељске шко ле, које своје вишегодишње чекање на службу проведу у овом друштвено корисном раду. Гћа &сса Ђорђевић, претседнииа Женског покрета, који Је у Крагујеоцу основала алалфабетски течаЈ искључиво за жене, опширно нач гтрича о постигнутим резултатима: — У нас се обично мисли да !е женском покоету једини циљ изво. Јева»ћс политичке и граћанске рав. ноправности са мушкарцима. Мећутим, женски покрет има за циљ про свсћивање жене уопште, тако да смо, најпре. почеле са оснивањем тсчаја за неписмене. Течај је посећипало 13 женз и за три месеиа све су научиле потпуно да чита)у и пи. шу. — Дв ли се код тих Ваших ћака развила жеља за читањсм и сазна. њем? — Како да не!«. Због тога и от. варамо средњи гечај, који ће им пру жити најосновнијие појмове о свету, као и потребна знања из језика и рачуна — Мисличе ли да наставита с радом на ликвидирању неписмености? — Дабоме! Наш циљ је да анал. фабетски течај остане традиција на шег покрета У том смислу већ сс окупља друга партија жена. Главин наш рад за сада се састо. |и у Прирећивању популарних преда вањв. а касније ћемо почети и с држањсм предавања по околним селима. МИЛОВАН ПАНТОВИЋ. звани п Југословеп скн Ганди': — Напишнте нешто протнв шена, а Ја ћу сва потпнсатн .. • За време пазарног дана у Крагу Јевцу нашли смо се с г. Радомиром Тодоровићем. угледним земљора1ни ком и познатим сељачким песником из оближњег села Дивсчтина. Виде« ћи да се интересуцгмо за прилике на селу, г. Тодоровић, који је ујед* но и најбољи познавалац рационал* не земљорадњс У читавој околини. прнчз нам о тешкоћама њиховог сељачког живота. — Пољопривреда је племенит, али незахвалан посао који не зависи са мо од природе. не о за који ]е потребно много стручног знања и тру да Сем тога, у времену јако разв:«* јене технике, ми још радимо на при митиван начин. тако да је наш нап->. ран рад нерентабилан. Жалећи се на оскудицу кредита и обртног капигала, спекулацнју. зеле наштво и нестабилне цене. г. Тодо ровић сматра да је нашем сељзштву једини спас у здравом задругарству: — Данашње наше задругарство је као „луцериште", које је у најбољсм развоју заразнла Вилина Косица. Тре ба припремити ново семе и баиити га на боље поље, а првенствено васпитати омладнну у том новом духу. На ши производи иду у бесиење. а нч« дустриски проузводи продају се све скупље. Пре рата за килограм пше« ниие могли смо да набавимо три к^« тнје шибица, после рата четири, а данас само једну; за килограм соли требало је килограм пшениие, а дзнас је потребно трн; 1921 г. купчо сам плуг за 480 дин., — то је значило онда нешто више о'д 100 кгр. ПШ2-:

ннце, — а прошле године само за поправку тога плуга платио сам 300 дин., што износи 300 кгр. пшениие. Те фамозне „маказе цена" може исправно регулисати једино здраво задругарство. — Па да ли сте што почели да радите у том правцу? — Основали смо књижницу. Она !е лепо примљена од сељака, али немамо новаца да купимо већи број књлга, и то књига к.оје су приступачне нама сељацима. Поред тсга, наша књижница организује и бегпдатна предавања аа народ. Имамо и стрељачку дружину, која је врло активна. а затим н футбалски клуб Земл>орадничку аадругу имамо, такоНе, а*н Ке потпуно одговорити своМе аадатку тек када буде имала просвеКене н свесне задругаре. Пред радњом „Златна ружа". где се редновно виђа сваке вечери, с боуом у рупици 01 мпуп. полуиилиндром на глави и некоад медал »ом на прсима, налазимо се с г. Милованом Р. ПантовиКем, седларом и инвалидом. ПантовиК је познат уел «Ј Јавности као творац сен зација и „први човек на свету, који је тражио да се жнв сахрани". Пошто је провео V Кутању целу 1932 гоДину и гладовао пуних месец дана. ПантовиК је себе огласно за „Југословенског Гандн-а" тако да )*е по том иадимку постао опште познат. Као члан многих хуманих удоужења „Ганди" је био врло агнлан. али са женама никако није могао да се сложи. У женском друштву „Милосрђе*. чији је члан такође био. управа је видно окачила »егову слику о зид и нчшта јој није сметала његова штампана посвета „да се нуди на продају некој дами од 17—50 годнна" и „да је цена солндна и без конкуренцнје". Мећутим. чнм се уочи скупиггине друштва определно аа опозициону струју, управа је његову слику демонстративно скинула е* зида, а њега избацича из чланства. Због тога се „Ганди" смртно аавадио с тим женама. па су ј због тога и обе скупштине „Милосрђа" биле завршене у иереду. а њихов епилог био у два маха предмет судског спора — Како се сад слажете еа жеиама? — Море, никако! БиКе још нека сензаџиЈ 'а Напишите нешто против жсна, а ја Ку све потписати. Уосталом, ни мене нико не „бренује" И уместо сваког даљег разговора, ПантовнК нам је пружио један прнмерак оне његове фамозне фотографије, I због које се тако смртно завадио са женама. М. Јоваиовић

ПРАВДА

8-У1-1937

)е обележје даљег усавршавања Одола, а аитисептично дејсгво овог Одола |е у знатног мери повећаиа Бактерицидно деЈсгво доказано |е научно бак1ериолош* ким и клиничким испигивањем. 13487

Сто година прошло је од првог организовгња ватрогастоа у Руми

Е Ф Ш С Г. ЦВЕЗИЋА

Млади члановм нашег оперског ансамбла улазс у одговорни први фах под изванредно тешким прили г кама. Без довољно режиских и оркестарских проба, без стручног редитеља сз којим би детаљно изра. днли глумачки део сво|е креације, остављени сами себи, они пабирче около савете и са младићским поуздањем у свој уметнички инстинкт они тек на претстави у цслини доживе своју партију, тако да су њихове креације, по сили прилика, пре резултат моменталне импровизације. него дело детаљне претходне студије. Због тога уметничке вредности њих:оих креација треба процењивзти из перспектива тешких прилика под којима су стваране. Тако ће бн ти цењен и Мефисто г. Цвејића. После Сарастра у „МоцартовоЈ „Чаробно! фрули" и Кеиала у Сметаниној „Проданој невести," Мефи* сто је трећа велика партија коју I. Жарко Цвејић, један од истакнутих чланова из редсоа оперског подмла? ка, поставља ове сезоне. У уметнич кој личности г. Цвејића и у њего. вим гласовним предиспозииијама .«• ма пуно реалних квзлитета за ус пешну креацнју Мефиста. једне од певачки најтежих и глумачки наЈсложеннјих партија из бас — барч* тонског репертоара. На основама једне изразите иузи калносги и на широко постааљсном

даху здрав н звучлн глас г. ЦреЈи<ћа, и поред очкгледне треме, звонило Је у демонском ронду (иако није, можда омашком, узео завршни висо«и тон), био солидна зоучил •основа над којом су се развијали •квартетски вокални ставови у тре•ћој слнии, имао ширине н продор•ности у евокацији ноћи под чијим се мрачним крилима остварује једна оелика страст, и снажне драматик^ у сцени цркве, и најзад је, са пуно ситних финеса и динамичких нианса оствзрио сатанску серенаду у пето> слици. И то је можда најуспелнЈИ момент у левачком остваривању Ме фиста. Остављен сам себи, г. Цвејић, сасвим разумљиво и природно, ннје успео да глумачки до танчина пр-ч* ■никне демонску сложеност Мефиста. Зато би било непраоедно стављати замерке и указнвати на недостаткг. Главно је да се виде основне нити глумачле поставе Мефиста која ће са даљом стуонјом и уживљавањем у његову комплицнрану психичк» структуру добити јасније профилиране линије и подробније обрађене детаље. С обзиром на лрнлике под којима је певао и на поптуно разумљиоу нервозу ми можемо бнти сасвим задовољни сч оннм што нам је г. Цве јић пружио као интерпретатор Мефисга. Б. Драгутиновић.

Рума, 7 јун Организација ватрогаства у Руми спада у најстарије у нашој земљи. Она датира од пре сто година. 1536 године подигнута је у Руми садашња општинска зграда. Већ првих година румски магистрат имаи је у н.-вој згради собу у којој с> се налазиле помоћне справе за гашење пожара. 1854 годиие издата су н штампана упутства за граћамство, у коЈима је тумачено како трба гасити пожаре. Повод штампању тих унутстгоа био је великн п>жар. те године изгорело је у Руми двзнаест кућа. Пожари су тада били врло чести, а располагало се примитивним сред ствима за Ташење, тако да се пожар из једне куће преносио на суседну, чач иако је била удаљена од тридесет до педесет мегара, као што је било 1554. Један страховит пожар дао је кас није потстрека за оснивање организовања ватрогасне чете снабдевене спрсоама за гашење пожара: у јуну 1372 године горела је у Руми католичка црква. Том приликом нарочито се осетило да су средства за гзшење пожара недовољна и да не. достаЈе стручно људство. Убрзо по сле пожара основана је у Руми Добровољна ватрогасна чета, 1373 године. По старости она је чстрнаеста организација те врсте у целој нашоЈ земљи, 1874 године ватрогасна чета добила је модерне спргое, а тридесеторица ватрогасаца потпуну олрему. Подигнута је ватрогвсна кула ко»а н данас постоји. Две годнне касннје чета добија модерне справе из Беча. Пола века прошло је од времена када |е Румв подељена на ватрогасне квартове када су и уоедена дсжурства сваке ноћи. Своју зграду Ватрогасна чета добила је пре че-

тири децениЈ 'е. 1905 године поднгнуто је пет ватрогасних станица. Данас су све справе модернизоване, а оатрогасци имају положене стручне испите На челу Ватрогасне чете на лазе се г. г. Душан Остојић. Вића Грујић, др. Роман Соретић, др. Вилнм Либиш. Карло Серваии, јосип Петриновић, Јован Јанковић и други. Од оснивања пожарна чета пружила је помоћ у 668 случајева. Одржано је 729 јавних вежби, а у 2.488 с.тучајева била је момчад у припргоности.

Иопо српских сестара у Охриду приредипо помен Охрид, 7 јун Одбор Кола српских сестара одржао је на Св. Јована Владимира пзрастос Блаженопочившем Краљу Александру Првом Ујединитељу н нзгинулим за отаџбину као и својим умрлим члановима, добротворнма и утемељачима. Парастос је одржан код овдашњег споменика четири сто тине убијених у 1915 години. а при* суствооали су шефови надлештава са особљем, школа са ћацима. грзћанство као и одред овдашњег бзтаљона. који је одао почасну плотунску паљбу. Од шефова надлештава примећени су г. г. Бранковић, претседник Окружног суда, Крстић, днректор гимназије, Чорбевић. прет седник Општине, сенатор прота г. С. Крстић и народни аосланик г. М. Блажић. Д.

136 хиљада посетипаца Париске изложбе за један дан Парнз, 7 Јун У току дзна б јуна посетило је ме ћународну париску иаложбу 136.028.

Шта нам судбнна спрема Читпње судбине из звездд Претсказоња астролога г. Кернеза

УТОРНИК, 8 ЈУН Дапас ћемо видети потпуно по. мрачење Сунца, чиЈе сс астролошко претсказивање првенствено оДноси на Америчкн Ко»тинент, Јер ће «а нашем делу зсмље бити невидљисо. Међутим, ипак оно за чи тав свет претстављл опасност међу народних сукоба, социалних пбремећаја и, поипо Је мссеи у перихелу, катаклнзама као, на пример,

земљотреси. Поред тога доноси опосност за две личности старог све та. Данас треба да се клоннмо свих нових предузећа. Деца роћена овога дана имаће непослушан и фантастнчан карактер, алн њихов покретљив и про»гацљнв дух биће им од велике по моћи. И мужеви и жене неће бити миого срећни у браку. К. Кернез

У Скопљу је основана иултурна лига која ииа за задатак да се стара о куптурном напретку Јужне Србије

Скопље, 6 јун ИнициЈатнво-м неколнцнне јавнчх радника овде је осносано удружење Културна лнга. Задатак лнге Је да се стара о свестраном културном на пргтку Јужне Србије. Овај свој за. датак Лига ће постићи: истииањем поједнних културмих проблема, дис куснјом о њима и старањем да се она решапају на општу корист Јуж•не Срби;е; сарадњом са другим уста новама и организаиијама сличних ин љева и ширењем научних истина пу тем конф-еренцн|а, јавних предавања •и штампе. На челу управе Културне лиге нп лази се г. др. Миливоје Павлсоић. •професор Скопског философоког факултета, Лига је за дан своје свечан«г годишње седниие одабрала латум про. глашења Душанооог законнка. желе ћн да тиме симболично свој рад веже за тај најкрупнији културнн догаћај наше прошлости. На својој последн>оЈ радној седкици Културна лига је водила диск^си ју по неколико важних културних проблема Јужне Србије. Тако је поред осалог, дискутовано питање јт варања радио станиие у СкоплуПо ооом питању поднео је реферат члан Липг г. Светозар СтоЈковић. ка петан. У свом рефсрзту капетан г. Сто^ковић је истакво да би требато: «з©ршитн инсталацију већ давно дј-

бављених постројења за скопску радио-станицу. У колнко се то не бн могло учинити, треба код надлеж. в1чх настојати да ое питање радиостанице у Скопљу што пре реши, јер је то једна велика културна потреба Јужне Србије. Да би акиија у том правцу дала што боље резулп* те г. Стојковић предлаже да се У оквиру културне лиге оонује Скопски радио-клуб". На конферснцији је дискутовано и о другим питањнма, на којнма ће Ли га радити, као што су: питање отварања Правног факултета у Скопљу. издавање повремених листова и публиквција, у којима би се детаљно обраћивати поједини култ>-рни проблеми Јужне Србије и др. Сооју прву свечану седницу Културна лнга је одржала јуче у свечаној салн Официрског дома. Седниии су присуствовали бројни претстгоници војних н иивнлних властИ, као и претставници разннх култл-рних, наиионалних н осталих устанрва и корпорација. Седницу отворио поздравом присутних претсед«ик Лиге г. др. Миливоје Пааловић. па је о циљевима ове културне лиге гозорио њен секретар г. др. Тозор Хаџи Матковић, »гтеринар. Погле њсгооог говопа одржано је предава н>е о теми: „Законодавство у стаоој српско) држави и законнк и«оа 71у* шана". Љ. Д.