Pravda, Aug 19, 1937, page 12

ензационални процеси

%'твар с трован>ем грофа Бонмар тиз» ннкако се ннје могла расветантн . Иако гу судскн лекарн утвр днлл да јс гроф трован опаснни ц јакнч ннднскнм отровом, ннЈе св могло утврднти да лн таЈ отров бно баш „кураре". Исказн сведока у том погледу бн.\н су протнвуреч кн н нејаснн. Др. Секн, којн је пернцао своје учешће у трован>у грофа Бонмар тгажа, порниао је н учешће у убнству, које је Тулно. Лннднн брат, навршно свнрепо касапећн сво'а зета. Он уопште нншта ннЈ*е знао о прнпреманом убнству н старао се још да грофниа Линда нађе некн компромнс.н вратн се мужу. Он је каваљерски бранно Лннду. — Она је потпуно невина. Ннкакве везе нема с убнством свога мужа Тулио н н>ен отац професор Мурн мрзелн су грофа Бонмартн- ј нна н хтели да се дочепају н>еговог великог имања. И зато су га само убнли. Ту љубавни моменгн нлн нека пнкантна позаднна ннсу игралл нн најм&н>у улогу. Гроф ни је био љубоморан на своју жену; грофнуа још ман>е на њега; они су со св1ки на свој начнн тешилн на друго) странн, — Па, нпак, вн сте, докторе, у истразн признали да сте у ШвајпарскоЈ набавнли онај отров којим је гроф отрован? — упитао Ј*е државнн тужнлац. — То Је тачно! Али ја нисам знао да Ке отров бнтн употребљсн у влочнначке сврхе. Да сам то звао, ј *а би* убиство грк>фа Боп* Мартнниа сасвим сигурно спречио. — То Је лепо од вас, алн због набавкс отрова. вн ћете бити стро го кажн>ени1 — Ја сам отров купио за својв научне н медицннско експернмен*е! Државни тужилац се нрогагчпо осмехнуо н рекао: — И прве своЈе опите ктелн сте да опробате на грофу Бонмартанну? — Не. —. А зашто сте онда бочшгу с отровом. ипак, предали Тулчу Мруи? И зашто сте с н>им у Болон>и, у вашој АабораторнЈ *и. нзвршнлн експеримент с оннм јагн>етом? — Да бих му показао колико је тај отроа опасан и наговорно да одустане од свога пакленог плана! — То ?е врло мршава одбрана, докторе! Она вас занста неће спдстн тешке казне... ЛЕКАРЧ БРАНЕ СВОГЛ КОЛЕГУ Као и у свима другнм великим ' процеснма, лекарски стручлапи су далн о др Карлу Секну најбоље мгапљен>е. Дизали су га у небо као медицвнског стручн>ака и изразчлн мишљеље да они не могу да веРУ)У. прпсто да )е био чл*ч банде убипа. Као научннк. др. Секн 1*е ужнвао добар глас у целој Италији, а као лека*р је лечио бесплат но сиротин>у и уоппле важио као веднкн филантроп. После тога. поновно је саслупган брат гроФипе Линле Бомартинн^ Тулио Мури. Он )'е, изгледа, највеКн коивац, ииицијатоо и извршнлац убигтва. Публика га до"-ку ј *е с наЈвеКим антипатп'"ама. Чују се и звиждупн у сали. ПретсеЈавајућн нзбапује т двора*»е тројнпу... Саслушањв Тулиа Мупиа трајало је до дубоко у ноК Затим 1*е процес одржан за 28 август Годишљнпа убиства грофа Бонмартпнна._ И суд понекад жели да се саиоепо нашали с оптуженима.« Тачно трн године после траги-1ног догађа)'а у палати Бочмартиии у Болон>н, 28 август* 1905 године. дакле 28 августа 1902 годнне опнснвао 1е догађај овако: — За отров ми је првн говорно др. Налди. диргктор државне клннике. а не Секи. Секи иије конв за догаНај који св десио! Др. На\ дн Ј - е све знао. Он је внао колнхо јв Ј *ако де'*ство »курара" и внао :е да 1е у Цирнху тупљена колнчнна намен>ена грофу Бонмартннну. ЛЕПО ДРУШТВО.« Др. Налдну ј ' в у извоКењу нашег плаиа помагала н>егова жеча, која ннје анала о чему је реч, али је хтела аа н>ен муж заради на то? ствари? —• Колнко 1*е др. Налдн тражио од Тулиа и Линде за убризгаван>е отрова? — упнтао је претседавћјупв. — Он }е тражио 5000 лира за то. Он је човек спрем»ч за све. Н>е гова собарица Роза Бонети му ;е У свему помагала. као и же «а. Само с том разлнком да {е Бонетнева знала да Ј*в н>ен љубавник лдлучво да постане убнца грофа Боа матгтаиа. На дан 27 августа Налдн и ^онетисева п *« паи су у п »лату Бомар«гннн. Дошао ј *е н Тулно, нојн Је На*чиу рекао: — НеК;мо га убити, ако приста не да потпише уговоо с Линдом. У том утовооу Ке јој обезбедити снгурно велику годишњу ре>ггу и развод брака на свој'у крнвнпу. Ако че пристане, мора умретн! Они еу осталн у палати. која 1е била у то време нен»стан>ен*. и ту преспавали и ноК. Розина Бонети 1*в отишла к^Ки. ИзЈ*утоа )'е, пое него пгго се Тулно пробудио. На% ди ншчезао »ч палат«. Украо )е Тулну 1500 лира. Вероватно својевољно узео предуј *ам иа 5000 лира за троваље графа Бонмартнииа... По подно Ј*е Тулно напустно па-

I _к

ПРАВДА

19-У1П-1937

о/и су узбудилн свет

Оптужену грофицу Линду бранн њен љубавник др. Секи Суд изриче веома строге пресуде - Крај сензационалног процеса по убиству грофа Бонмартиниа

лату Бонмарткни да пронаНе Налдиа. НнЈе га могао ннгде пронаћн. Ааи око шест часова дошао је у палату гроф Бонмартннн. Онн су ааједно ушлн у зграду. — Хоћеш ли да даш отпгтету својој жени и прнстаиак на развод? — упитао је од.чах Тулно св« га зета. —• Нећу пи за жнву главу! Ја сам господар у мојој куКи! Боље бн било да своју сестру мало ура вумиш и да јој саветујеш да не држн толнко љу^авника! Она је пре ш\а све границе, бестидница! Л поред тога стално мн се жалн да је болесна! То је нека чудна болест. не може без мушкараца! — Шта? Тн смеш да вређаш моју сестру! — узвнкиуо је Тулио бесно и снажннм ударцем песнице оборио грофа на под. БОРБА ИЗМБЂУ ЗЕТА И ШУРАКА На то ;е гроф Бонмартинн резгнрао. Извукао је оштру каму нв иепа и ранио Тулна у раме. Настало је рван»е на жгевот и смрт. Тулно ј *е успео да отме нож из гро фове руке и зарио му га право у српе, а затнм га свега искасапно Кад је своме зету задао шеснаест тешкнх рана, хтео је да отзчн у полнцнју и прнјавн се као убнца. Али није нмао храбростн. Кад

се уверио да јс гроф мртав, отнш>)о је \ купатнло н охупао се да бн уклонио трагове крвн. Да би изазвао код полицнје сум н>у у разбоЈннчки напад, Тулио је одузео од грофа Бонмартиниа н>егов златан часовник н новац из новчаннкз н напустио касно у ноћ згоаду Између исказа н прнзнања Тулна Мурну и исказа осталнх оптуженнх бнло је доста протнвречности. Сведоцн су такође далн збуње не одговоре. ДнЖАВНИ ТУЖИЛАЦ ИМА РЕЧ Државни тужилац је, после завршених саслушања, поднео ову оп тужбу протиз петорнце оптужента; свих пет оптуженнх су кривн аа убистзо грофа Бонмаоткниа. Сни они бнли су умешанн у тај пакчени комплот и сви су нмалн строго додељене улоге. Внновннк злочина је Тулно. Изврпгалац је такође он. Оста.\н су само помагачн А\н све њнх терба строго казнити, јер су злочннци нстог4 т кпа. Докави. којо је суд стекао, довољнн еу да порота донесе своју одлуку праведно. Др. Секн, др. Налди и Рознна Бонетц су одбили ла дају сво ; у пос-\едњу одбрану. Тулио је нзјчвио

у свој'о | последњоЈ* речи да се к%је за дело. али је морао да брани часг своје сестре против напатл гр/бог грофа Он Ке за своју сест ру радо изджати робију. Напослетку је говорила и грофи ца Лннда Бонмартинн. Она је ре кла; — Прнзнајем да сам интелекгу ални н моралнн убнца свога мужа. Алн ја се, ипак, надам да Ке ме суи ос\ободнти. да бих се у повученостн могла кајати за свој великн грех! Имајте у внду да сам мај ка двоЈе деце... Суд Ј*е по завршетку процеса до нео ову одлуку: Сзи оптужени су криви. Олакша вајуће околностн су нм узето у обвнр Тулно н др. Налди се осуКуЈу на 30 годниа тешке робије, највншу казну по италнјанском крнвичном аакону. Розина Бонетн с« осуНује На 7 годнна, др Соки на 10 и грофииа Јулн ; в Бонмартнни на 10 година. Тнме је оваЈ сензационални процес, кеји је у целом свету изазвао највећу с^зациту и гнушање, завршен Правда је вадовољена. Туано је полудео на робцјн. ГроЛица Лннда св обеснла у својој Келнјн. Оста\н су до краја нздржалн казну суда.~

В. Спасик.

„ПРДВДД" ВДС ИНТЕРВЈУИШЕ .. СВАКОГ ДАНА -

Бнтољ, августа У Битољу многи се жале на е кономску кризу. Сви говоре да Бнтољ данас није »м издале .чј оно што је био некада. Гово^и ли смо о с*?му томе н о другим акгуелним питањима са г.. Фи. липом Николнћем, адвокатом и градским већником. Он |е измеНу осталог рекао: — Наш Битол> пдеживљује јед ну ретко тешку еконџмску кризу. р-екао је г." Николић. Нема V њему више онмх трансакиија с некретнинамч. Ето. нема ни по^ мена о ма каквој граНевинској делатности. Послоси су сталн. Трговина никаква. Занат;тво пропада, а пропада поглавито услед увођења у потрошњу помодно-луксузних артикала, којн се »г израђују овде у месту, и услед тога што израђевине-руко творине занатлија немају добру проћу. Битољ с околином показује велико иитересовање за ј-едно конкретно и ефикасно решење економско привред»г кризе СIа н>е битољске чаршије изиску^ брзу н ефикагну помоћ. јер :е познато да Битољ сваким дачом опада. и то без своје кривице. Битољ притискује не само оп шта привредиз криза. већ и !ед на посебна. локална криза, само услед локалних прилика. Улога, коју је Битољ игрдо за врем« ратова. на далеко је позната, а нарочито због жрта ва. које је несебично дао за ослобоНење. Битољ по датим жрт вама и по свом херокком аржању може да се упореди са Ргмсом. Битољ са сво : ом ромаитичном околином обилује разним знаме нитостима и природним лепотчма. Он има и све потребне ооо. бине да буде иентар п-рнзма, када се има V еиду да 1е у н^по средној близини гордог и поч ног Кајмакчллана. непрегледног Морихова Преспанског Језера. планиие Перистеоа и других ме ста природом обдарених. Као прворазредни по питању унапрећења економске снаге Бч тоља, могли би се истаћн овн услови: Предузимањ« мера које иду на то, да се искоригте све вред* ности и могућности производње. са повраћањем тргови«гког п^о мета; иг>*шавање блата Ирне Ре №е. у пространству од преко ,^0 квадратних километара. чиме % се произоодња житарииа у Мјрнхову појачала, а малари : а за свагда (кстала у битољској око лини; проглашењем Битоља <5 извозничко место. са одобрењ л м поззозних тарифских повластииа за чзвоз; увоћење града Битоља V зону пограпччног пром-е та с Лерином (Грчка) и Коочом (Албанија\ тако да се измећу звих вароши омогући сваки прелаз границе без пасоша и визе. а на основу специјалне исправе

Г. ФИЛИП НИКОЛИЋ, аавокат, грааскн већннк; — Битод> прнтнскуЈе не само отппта приврелна крвза. оећ и Једна посебна, локална крнза... издате само зато, и омогућење улаза у нашу државу. без икакве визе свима туристима. који из Грчке посећују Битољ и његооу околину у групама, с Охридом н Крушевом. Ако се ово учипи. Битољ с околином може очекивати побољ шаљ«е у економском погледу. Спортски живот у Битољу ;е врло жив, разносрстан и богаг.

Г. ВЛАДИМИР БОШКОВИЋ. слортнста, прнватни чиновник: — Требало Он само мало вчше обЈсктивностн у зајелннчкој спортскоЈ управн Битољске жупе. па би било и лепшег напретка, в трпсљввости, без Омладина је необично загрејана нарочито за футбал Обратили смо се г Владимиру-Влади Бош ковићу. приваттм чиновнику и ватреном спортисти, да чујемо нешто и о спортским приликама. — Футбал је у Битољу. можда, највише разсиЈен од свих м»г ста на Југу, — каже г. Бошкјвић. Готово цео Битољ је загре јан за исти. што се најбоље види из посете када се прирчгћују утакмиие с неким страним к.т>бом. Футбал је имао ссој колосалаи напредак у своје време.

када се имало стално и ограћено игралиште. Чим је нестало иг ралишта, неста .10 >с и лепе игре. Много је боље да ее ми, омла динии, бар ту прикупљамо, и га ко да се повучемо из димљивнх кафана, а тим пре када се још зна. да је у здравом телу ззран н дух, а у здравом духу бнће соакако здравија и нзционалча свест. Изгледа. Битољ ће ускоро дз бити једно модерно спортско иг ралиште, с лепим стадионом. на ко!ему ће се прирећивати све јавне приредбе На томе је рздила Још стара општинска уп Р ">а ва, на челу са г. Драгићем П-*уновићем. што је и садања прч. хпатила на челу с г. др Робеом. Требало би само мало више ективности V заједничко! спорт ској управи Битољпое жупе. кзо н код њених суди|а.- па би било и лепшег напретка и више трпељивости, без које се спорт не може ни замислити. ^ ^ # ^ Ву^ Ч. Вукомановић Успех новоосноване народне књижиице и читаоницв у Ресну Рссан, 17 август Недавно је овде основана нз. родна књижнииа „Перистер." благодарећи заузимању управитеља граћанске школе г. Јовановића и свештеннка г. П|в.т> оића. Уттраву читаониие сачињввају г. г. Д. Јовановић. Панта Јакшевић. Крста Иловић. и Владв Јефгимовић. Читаоница пећ и са да располаже приличним бројем књига које су поклонили граћани и установе. Читаоница 1е. у последње време, одлучила дл г.рошири своју делатност на иео Преспански срез. Због тога је основала секције по мањим местима. Досадањи рад читаониие наишао |е на пуно разумевање^свиЈ^ слојева граћанства. Нови Сад добија своју оперету? Нови Сад, 17 август Народно позориште Д>*навске бановине налазн се од прекјуче ка гостовању у Сомбору, где ће остати месец и по дана н припремитн репертовр за отварање сезоне у Новом Саду. Како смо обавештени, Народно позориште Дунавске банов и не требало би још ј току ове, или нзредне сезоне. да добије и свој оперетски ансамбл. Новоса ћани се веома много интересу ; у за оперету и радо би је видели у саојој средини. Управник позоришта г. др. Марко Малетин. како су нам изјавнли, проучиће питање успостављлња оперетског ансамбла при Народном аз зоришту Д> г навске баноенне. Ј.

г утор шапп кимнв шуђепи Кнеза Милоша (Предавање г. др. Ивана Невистића) Лнчност Днтуно Мнханзвића. песнина

Хпватсче химне

!. Случај аутора старе хрВатске химне претсгавља сам по себи захвалан магеријал за читаве трактате окултистнчког кара«1е ра. Јер случаЈ да аугор песме ,Ј1епа наша домовина" замало није. пре сто година, постао зег кнеза Милоша није никаква легенда него историска чињениич, маколнко то нама данашњима чудновато звучало, чињеннца која заиста даје основа иубедљивим комбинацијама о исторнској судбини, па и о „прсту Бож јем". Али пре него вас упознамо с

Антун Михановић овом интересангном историјом, да упознамо најпре личну исгорију аутора хрватске химне Ач туна Михановића, |ер је и она сама по себи у сваком погледу интересантна. КО ЈЕ АУТОР ХИМНЕ АНТУН МИХАНОВИЋ Антун Михановић Је родом Ззгрепчанин (родио се 10 јунз 1796) а пореклом Далматинац. Син богатог оца племића, он је прву младост и васпитање добио у кругу хрватске арнстократије. Кад је свршио ззгребачку гимназију, имао је, по обичају ондашњих хрватск.1х племића, да се посвети правним наукама и политичкој службн, пошто је сва државиа н управна власт била у рукама племства. Неплемчћска деца, сиро. тиња, ишла су по свршетку гим назије редовно у свештенике. Тако је Михановић пошао у Беч да гамо студира права. У то време Беч постаје нека врста пропагандног центра за наш народни језик и књиженност. Тамо долази Вук (1813) и с Копнгаром почиње свој вели. ки реФормагорски рад. Исте го дине Давндовић са Фрушићем издаје „Нзвине српске". а дле године касније и књижевни ал. манах „Забавник". Идеје Романтике одуш 0 ме су и неке хрватске студентс који су жчвели у бчу, и тако |е 1813 године створено „Учено друштво" са циљем упознавања н усавршавања „Илирског" |езнка. Та акција хрватских интелигенага није свакако бил* без везе и утицаја паралелне акцнје српских интелигенатз. Прва видљива манифестација то гз расположења и настојања младих хрватских сгудената настаје године 1815. У истој штам парији у којој су штампане „Но вине српске" и „Забавннк" излази на кајкавском дијалектч 1 необична полемичка брошурч под насловом „Реч домовинн од хасновитости (користи) писањт му домородном језику". Аутор те брошуре је млади студент Антун Михановић. Ова брошура је значајна и историјски и својом садржнном. У њој се први пут јасно и отво рено уочи Илирског покрета излаже теорија о народном језнку и о народној просвети. по чему Михановнћ постаје претечом Људевига Гаја. Млади сгу дент у својо) брошури ошгрои храбро кригикује прилике у својо| домовини, у којој нема народног просветног живота, а оно нешто културе што има то је тућинска. Латински језик као званични језик Хрватске не само да је преплавно читав Јавни живот (V надлЈШтвима, у школи и у оно мало књижевности) већ 1е продро и у друштвенн живот. У том старом језику и средњевековним приликама своје земље вндн млади националл ста главни узрок просветног мр твила и зато одлучно устаје у одбрану народног језика, тражећи завоћење народног језика у књижевностн као првог услова народног културног напретка. Тако почиње сво| јавни рад млади јуриста. иако му је кум, згаребачки каноник Себастијановнћ. у оно време био )едан од на|понзатнјих латинскнх песника у Хрватској, пишући под латинским псеудонимом Коринеус Лапициус, по обичаЈу на. шнх датинских стихотвораца.

ВЕСНИК НОВОГ ДОБА,разочанање Издавши ову своју брошуру, млади Михановић долази из Бе ча у Загреб. Његова |е намера очевидна. Он је уверен да је весник новога доба. Он је видео да у Бечу мећу омладином има доста истомишљеника. Он «е уверен да ће његова брошура усталасаги хрвакку интелигенцију, у првом реду омладину, и долази у Загреб да сесвз )им присгалииама стави на чело, да поведе читав један покрет. Али млади правник одмах доживљује у Загребу разочарање. Његову брошуру и у њој изнесене планове сматрају у За гребу, и млади као и стари, не само револуционарним и фзнтастичном, већ чак и детињском, па и смешном. Хладни туш }е пао по пол.гном духу младог националисте и он скоро блами ран оставља домовину, па, пошго је имућан, одлази у Италију да студира, ие науку, него живог. Најпре одлази у Венецију, где се удознајс с најдражим учеником Доситеја, Павлом Соларићем. који је пет година после умро у великој беди у нстом граду. Сусрет са Соларићем није остао без утицаја на младог Ми хановића. Пошто му је Соларић поклонио књигу коју је сам издао, Ракићев „Беседовник илирско — талијански и , кајкаваа Михановић се преко ове књиге још боље упознаје са штокавским 1езиком. Један други случај управо орепораћа кајкавиз Мнхановића. Нреселивши се у Падову, Михановић тамо наћ? 1817 године рукопис Гунлулнће ва „Османа". Тај проналазак то лико га одушеви да сасвим заборавља своје прво разочара. н?е. Јер овај рукопис претстазља за младог гек свршеног прав ника не само библиофилско већ много значајније огкриће. Кад је писао своју брстшуру он Је био уверен да његов ларод нема никаквог литерарног дела с којнм би могао да изиће пред Евр »пу. Наишавши сада на „Османа" он види да Је био у заблуди као и његови истомишљеници. Оси-м тога он тек на „Осману" право упознаје штокавски језик и под утииајем овога Гунднлућева дела одлучује се да и сам отсада пише само штокавскнм језиком. Тако Миханооић постаде прои кајкавац који усваја штокавско наречје као књижевни језик. Ис тим одушевљењем којим Је писао своју брошуру V Бечу, објављује он сада хрватској Јавности на штокго:ком и латннском језику позко. у к>ме јавља да ће почетком јула 1818 издати први оут „Османа" према старом рукопису и да ће це на књизи битн двадесет гроша сребра. Алн младом идеа.тнсги би сућено да се и по други пут разочара. Претплатници се не о дазваше. па тако и он ве могне да изда дело. ПРЕУРАНИО С ИДЕЈАМА... Није т#шко схватитн расположење младог идеалисте после овог друг< јг и још већег разочарања. Он сад >тзића да је са својим идејама или промашно или преуранис, и стога се одлучује да, уместо на идеалистичке потхвате, мисли на своју кзри!еру, поготову јер му је отаи умро. а новаиа понестало. И ако свршени правннк, он се одлучује за војничку службу, јер га је она оећ раније у оно ратничко Наполеонско доба највише привлачила. А.ти као еојник он не заборавља своју младалачку пасију, па се и даље бави лннгвистиком и у Једном • немачком часопису објављује две филолошке стуДиј^ Немиран и самосталан дух, .Чп хансоић не може нпак да издржи у сјојн нчкој служби. После осам годнна службе да:е остгоку и прелази у граћанску службу. Постаје губерниални секретар на Ријеии н на том положају оста1е читавих десет година (1820-1835). Друге године његова службовања Ријека га бира за свог посланика на Пожунскзм сабору, али га убрзо опозива, јер је „сувнше либоралан говорник". Михансоићу нс преостаЈе друто но да се смирн у чиновничкој служби. И он се смирује. Али баш кад се смириз, њега буди један нсои талас из Загреба. Он сазнаје за Га:ео покрет, да је Га|у ипак ус пело оно што њему пре петнаестак година нчје успело, а што га је толико разочарало. Гај Је пробудио Загреб, он Је заталасао не само >>младнну, него и клер, па чак и аристократију за Илирски гокрет, а двадесет годнна после Михановићеве брошуре изишао је и с одушевље. њем дочекан и орган тога покрета »Дааица" (15А5).