Pravda, Aug 19, 1937, page 8

ПРАВДА 8 19 август, 1937 ЗДвДВНИ ДЕО ►♦♦♦♦ ♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦ ♦•»♦♦♦♦♦♦ ♦♦ ♦ Оариска боемијада изумире...

ДОЧЕК ДАНСКЕ ПЛИВЛЧИЦ Е КАМЕРСГАРД, КОЈА ЈЕ ПР ЕПЛИВАЛА КАТЕГАН. ДОЧЕК У БЕРЛИНУ БИО ЈЕ СРДАЧАН

Париски кал На Монпарнасу и прави Парижани сматрају се странцима '

Парнз, августа Ко зна зашто се каже да Монмартр нзу.мире? Пре четврт века песннк Роланд Доржелес сахранио га је „сасвнм почастима." Изјавио је да велике палате све више потискују ону специфичну атмосферу Монматра. Не знамо шта је инспирисало песника, али је непобитно да је Монмартр још увек жив, чак живљи него у оно време када је био највише у моди. „Лапен ажил" — „Окретни зец", стари ресторан на врху Монмартра, исто је тако „окретан" као и раније. Откако су богати Американци и јужно-американски колонисти напустили овај кутиК, Монмартр је постао Монмартр у веКој мери него раније. Постао је то мали делиК фран иуске провинције насред Париза; Нема дана да тамо не сретнете старе шетаче, веКином нежење који се још увек радо сеКају прератних дана кад су се фијакерима возили са чувеним метресама свога времена. Не морамо им помоњати имена. Бурже, Капис, Куртелин, па и Пруст дали су им веКна имена у својим делима. Пођимо, дакле, надахнути успоменама на Друго царство дуж зидова на којима Кемо прочитати натписе преостале из прошлог времена. Седнимо за столове, на којима су још урезане речи Париза старог Лубеа и Фалиера. Затим Кемо отиКи до Монпарнаса, младог супарника старог Олкмпа осамдесетог париског кварта. Монпарнас умео је да привуче младе људе ношене уметничким амбицијама. Домовина — л>уди без домовнне Пре четврт столеКа Монпарнас није изгледао као данас, чак ни по регулационом плану. Ако вас не мрзи погледајте бројеве куКа на тргу Монпарнас-Распај. ЗачудиКете се: куКа, у којој се налази чувена кавана „Ротонда" носи број 236, а н>ена прва сусетка 214. Двадесет четири броја недостају. Некада се читав горњи део булевара састојао од малих куКица. Двадесет четири куКице вре ме је збрисало. А са њима збрисани су и њихови бројеви^ЈГако се ствара Париз... Пре двадесет пет година, ова „Ротонда" била је кавани ца пуна наивних и искрених натписа који су изражавали страсти песнЛка (тада још без налив-пера) и сликара (без палета). ИспричаКемо једну анегдоту из ове Ротонде о једном Парижанину, чије име не помињемо: Упознали смо се са једном скромном девојком која је с времена на време служила славном Форену као модел. Била је тврдоглава, глупа, ти ранин, али је некако придобила банкара, о коме је овде реч. Нашао је за њу изразе

најсуптилниЈе поезије, сматрао ! критиковао лепоте складних

ју је „Вагнеровим типом , или Азијаткињом — веК према њеном расположењу. Заљубио се. Одвео ју је са Монпарнаса у раскошну палату, пружио јој је луксуз и комфор, али није дозвољавао да посети Монпарнас. После извесног времена девојка је извршила самоубиство. Јадни банкар није могао да разуме зашто је девојка отишла у смрт. Карактеристично је и интересантно да смо доцније сазнали да је ова мала девојка била родом из Одесе, док су сви веровали да је Бретонка. Поред тога, била је љубавница једног руског револуционара. То је и опет свет са Монпарнаса. Боемн и диктаторн Многи Парижани из „велике епохе" одлазили су на Мон парнас, као што се сада иде на Монблан. Одлазили су да открију нове земље и непозна те чари. Тражили су сакривене дипломате или терористе, руиниране грандсењере и необичне личности. Елегантне да ме и старе заводнике нису нај више привлачили уметнички атељеи, веК политички хаос овога краја, пре свега људи са левице и — онда тако модерни — анархисти. Монпарнас који Је био азил свих револу ционарних уметника постао је и склониште друпггвених рево луционара. Бољшевистички ес тета Луначерски ту Је често по Марксовим принципима

модела. Троцки је овде играо шаха са американским конгре систима. И сам Лењин, мада је радије седе о у „Кафе де Лион", често је долазио овамо. Један млади ресторатер рекао је једнога дана: „Управо бисмо морали овде, између аутобуске станице и каване поставити споменике свим диктаторима последњих година. Сви су овде сазревали... Криза, је непозната реч на Монпарнасу. Било у Паризу новаца или не, тротоари булевара пуни су столова и људи који за њима седе. Није то кварт као други, нема ту банака, фабрика и касапница. То је један нарочити Париз, где је и Парижанин, онај који одлази не трке и игра на берзи, само гост. Он, уосталом овамо и не долази. Пре свега, зна он да Монпарнас не трпи странце. А странци су за њу и Парижани, јер и они не претстављају „његов гест". А пре свега становницн Мон парнаса не воле „оне са Монмартра". Становници овог Монпарна са, живог и калеидоскопског, најбоље су оцртани у овој ре ченици Макса Нордауа: „Нзи хова је колевка на обалама Худзона, Неве, Динава, Амазоне, Темзе или Манзанареса, — свагде, сем на обали Сене..." — па ипак, они припадају Монпарнасу. X. Р.

Пад у срећу Доживљај једне фипмске глумице

Пре неколико година удала се лепа и веома љупка француска филмска глумица Жанета Онил за комичара Дранема. Брак Је био среКан, али не и дуготрајан, Јер Је Дранем убрзо после венчања умрк) напраоно. ТаЈ изненадни удар судбине тешко Је погодио младу удовицу. Она се повукла из друпггва, погођена тешком ме ланхолијом. Живела Је после мужевљеве смрти као прави особењак, осамљена; мрзела Је људе. Једног дана, Још мучена теш ком меланхолијом, г-ђа Дранем Је отишла Једном познатом француском авнЈатичару и замолила га да Је поведе на свом авиону. Она би волела да се спусти падобраном из веКе висине да би видела како Је то кад се човек спасава с авиона. АвиЈатичар ниЈе слутио никакво зло и пристао на предлог младе удовице, тим пре што му Је она за ову услугу понудила велику суму новаца. Док Је падала на земљу, г-ђа Дранем се сасвим изменила. Она Је доживљавала огромне душевне промене. ОсеКала се после скока падобраном на земљу сталожениЈом, ^меланхолија Је сасвим ишчез-

ла. Она Је осеКала нову вољу за живот. Није више помишљала на самоубиство и летење ЈоЈ се толико допало да је сад почела да учи пилотажу и скакање с падобраном као професиЈу. Лекари, психиатриски струч њаци, тврде да Је то случаЈ без примера и феномен, коЈи тек треба проучити и испитати. Опимпиада спикара у Паризу

2. Овнх дана одржаКе се у Паризу „олимпиада сликарства" на којој Ке се изабрати 60 најбољих сликарских раддова. По тестаменту познатог умрлог сликарског мецене и трговца сликама Пол Гијома, шездесеторица сликара мајстора добиКе по 150.000 фра нака ренте да би несметано могло радити на унапређењу сликарске уметности. И сада се 20.000 париских сликара са стрепњом у срцу припремају за рад и учешКе на изложби. Ко Ке бити среКни избраник, то се за сад ие може знати... У жириу Ке суделовати наЈпознатији париски књижевници, сликари и критичари свет ског гласа, који Ке својом објективношКу учинити да се рента покојног Гијома праведно подели међу мајсторима сликарима. Велико интересовање Је иза звао у сликарским круговима случај осамдесетогодишњег па риског сликара Бенара, који је дошао на једну недавно отворену изложбу, на којоЈ су изложене само слике славног француског сликара Гожена. Кад је Бенар приметио једну

Хумор

Прогрес у Африци о°о Има разлога Жена пита мужа: Зашто ти, Душко, после ручка пушнш ту смрдљиву цигару? Муж: Да би се изгубио гадан мирис од Јела! ОоО '— Тома веК дуго нисам ви део? Шта Је с њим> — Сударио се с другим аутомобилом и тешко Је повредио обе ноге. Кости су му све изломљене... — Па Је ли му лекар ставио ноге у гипс? Није обе. — Зашто? — Зато што Је гипс за ноге недавно поскупио на абердинскоЈ бсрзи!...

слику на зиду и узбикнуо изненађено: — Па овај Гожен је мој сликар! Управник и чувари музеја, у који је изложба приређена, нису хтели да верују старцу — мислеКи да он веК пати од старачке изнемоглости, али кад су погледали у десни угао слике, уверили су се да Је тамо јасно исписан познати потпис сликара Бенара! Кад веК причамо о сликари ма, треба мало да се посветимо и париским вајарима који су такође припадали старој бо емској плејади Анри Миржеа. Они имају своје средиште у Монружу, али одржаваЈу живе везе са својим друговима сликарима из Монпарнаса и често спавају по каванама и билијарским столовима, кад су кавански столови у Монружу веК препуни... Интересантан је случаЈ париског ваЈара, руског избеглице и лекара др. Лава Харчен ка. Он Је после бољшевичке реводуције дошао у Француску и ту наишао на пријатељско гостопримство код Француза. Имао Је разгранату лекарску праксу и његовоЈ младоЈ жени, типичноЈ рускоЈ лепотци дивили су се сви. Пре годину дана жена др. Харченка се тешко разболела и упркос брижљиве неге умрла. Харченко Је са мртвог ли ца своЈе лепе жене скинуо мас ку и зарекао се код мртвог тела да Ке се посветити ваЈарству. Почео Је да студира ваЈарство и он Је по сеКању направио статуу своЈе жене у животноЈ величини, толико верну, да су рођаци и приЈатељи коЈи су познавали г-ђу Харченкову, мислили да стоЈи она сама жива, од меса и крви пред њима... И данас Је др. Харченко постао славан француски вајар , коЈи нарочито лепо израђуЈе женске статуе.

СА ТРКЕ ЗА ВЕЛИКУ НАГРАДУ МОНАКА

М и с л и — Ласло Лакатош Многи мушкарци мисле да Је брод брака раскошна јахта. Али брзо се увераваЈу да су сели у расходован чамац. оОо Животна Је филозофиЈа: на дај се наЈгорему, али буди увек спреман да среКу дочекаш без узбуђења. оОо Главни узрок многоброЈних развода бракова су лакомисле не изјаве мушкараца дате пред венчање. оОо Песимисти Је бело — црно; оптимисти Је црно — бело; флегматику су обе боје сиве. оОо Ни наЈпрљавија вода не мо же да одузме сјаЈ златном пр стену. о°о Све Је релативно. Људи жа ле мајмуне што су иза решетке кавеза, а мајмуни у кавезу овако резонуЈу: „Чудноадт®; да се људи пред нама увек по казуЈу иза решетке..." оОо Ко прашта — даЈе. о°о Има рана које никада не за расту.

Увек учтиви Јапанци Мапер једног поморског капетана

Јапански лист „Нипон" обЈављује ову анегдоту из доба пре шездесет година, када су немачки ратни бродови први пут посетили Јапанску ратну луку у Токиу. Командант немачке крстарице је нашао за сходно да са својим официрима посети Јапанског команданта луке, што Је код морнарице обавезан акт куртоазије, кад ратни брод доплови у страну луку. Али пред одлазак на обалу, командант немачког ратног брода био Је у великој не доумици, како да поздрави Ја панског колегу, кад не зна ни речи јапански, а Јапанац опет сигурно ни речи немачки. Капетан је одлучио да каже било што, да изгледа као да држи поздравни говор. И

ЈЕЗрИЛЦЦЕ „КАТЕЛА", „РОЛАНД", „ЛЛДЕБАРАМ" УЧЕСТВ ОВАЋЕ У, ХОЛАНДСКИМ Д1Е. ,ЂУД ЛРОДНИМ ЈЕДР, ЈТАКМадА.МД

стога Је, дубоко поклонивши се пред јапанским маринским официром, почео на немачком да броји: — Двадесет... двадесет и Један... двадесет и три... И код тридесет је громко узвикнуо. Јапански официр се поклонио и рекао на чистом немачком Језику: — Тридесет и један... тридесет и два... тридесет и три.. Дуго се у ЈапанскоЈ и немачкоЈ јавности смеЈало овој успелоЈ шали. •

човек да путуЈе на Марс Мнстер Џемс Педок. бившн капетан енглеског 30 коњичстара муштерија лон донске фирме за туризам Кук, ових дана послао је 2000 фун ти стерлинга, у пропратном писму Је замолио да му за тај новац пошаљу карту за летење на Марс, у своје време, када то буде било могуКе. Он у пнсму изражава наду да то време и није тако далеко...

НАЈБОЉЕ ОДЕВЕНИ АМЕРИКАНАЦ Савез америчкнх мушких кројача приредио Је недавно велики конкурс с наградама за најбоље одевене мушкарце. На конкурсу су суделовали по појединим варошнма сви елегантниЈи мушкарцн. У Једном месту изабранн победницн отн шли су на главни конкурс у НзуЈорк. Занимљиво Је да Је жнри прву награду н титулу „наЈбоље одевеног мушкарџа у Сједињеним Америчким Државама" доделно поетседнику % Дузвелту!