Pravo i privreda

potrebno jc doneli nove propise koji će dati takva ovlašćenja određenim subjeklima u društvu, a to su država odnosno njeni organi (Ministarstva), ageneije fondovi ili organi upravljanja preduzeća. Od tog trenutka društvena svojina je promenila svoj karakter, jer se javlja Subjekt koji može u potpunosti da raspolaže društevnim sredstvima. To ovlašćenjc može imati država odnosno njen organ (Ministarstvo) kao Subjekt koji donosi odluku o privatizaeiji preduzeća ili se eventualno postupak sprovodi preko pośrednika državne ageneije ili Fonda za transformaciju. Suština je da se društvena svojina Tenacionalizuje" pretvara prvo u đržavnu svojinu i država stiče svojinska ovlašćenja da odlučuje o sudbini preduzeća. Pravo države nije široko u tokokoj meri da odlučuje da li će ili ne sprovesti postupak privatizacije ona ima obavezu da to ućini i drugo, dobar deo novčanih sredstava dobijen u torn postupku namenskog je karaktera. 1 Prednosti ovog metoda su u tome Sto je moguće korisiiii iskustva zapadnih zemalja koja vrše denacionalizaciju državnih preduzeća. Zalim, moguće je da se ovaj postupak obavi relatino brzo uz poStovanje principa pravednosti i racjonalne distribueije sredstava poznati kao "bogaćenje sa kadrovskih lista". S druge slrane, posioji opasnost da država u poziciji titula svojine uspori postupak privatizacije, jer ekonomska moć predstavlja jak oslonac za polilićku moć. Isto tako, rukovodeće i upravljaćke strukturę u preduzeću nastojaće da zadrže stećenu poziciju i slećena prava koja su bliska svojinskim. Drugi je put prcnośenje ovlašćenja na samoupravna preduzeća koja mogu doneti odluku o privatizaeiji uz veći iii manji nadzór države. U ovom slucaju družvena svojina pretvara se u grupnu svojinu preduzeća poSto radnici donose odluku o promeni statusa preduzeća. Ako ovaj postupak ne kontroliše država mogu nastali raźne zloupotrebe od strane rukovodećih i upravljačih struktura. Drugo, moguće je da radnici nemaju interesa za promenu statusa preduzeća ćime se ovaj postupak odugovlači iii potpuno sprečava. Dilema posloji i oko toga da li sprovesti brzu iii postepenu privatizaeiju? Od odgovora na ovo pitanje zavisi i upotreba razlićitih oblika i modela privatizacije. Brza "Sok" privaüzacija podrazumeva podelu dobrog delà društvene imovine stanoviStvu bez naknade. To se može izvesli putem vaučera ili bonova koji će se podeliti gradanima, a ovi će kupovati akcije preduzeća do visine dobijenih vaučera. Zagovornici ovog koncepia ističu ivcsne prednosti: brza eliminacija druStvene svojine, uklanjanje meSovitih svojinskih oblika, podsticanje formiranja tržiSta i tržiStu primerenih inslilueija, sa socijalnog aspekla bio bi pravedan jer bi svi gradam učestovovali u raspodeli, a izbegle bi se leSkoće oko nedostataka kapitała i niske kupovne moći. 2 Prednost ovog modela je i u tome što se država iskljućuje iz po-

1 Ovaj metod privatizacije prduzeća pod oknljcm drlave sprovodi se u Poljskoj a dobirm delom i u Madarskoj pošto je većina preduzeća (75 %) državna svojina. 2 D. Buvać, Povralak u kapitalizam - Model brze privatizacije Zagreb 1990. str. 69. slićno Ch. Vuylsteke jc za brzu iii masovnu privatizaeiju jer od toga u velikoj men zavisi uspcśan prelazak na tržižnu privredu, o. c. sir. 315.

60

Pravo i privreda 1/2 1993. vol 31