Prilozi za statistiku Kraljevine Srbije , Statistika šteta od grada u Kraljevini Srbiji za period od 1896 do 1905 godine sa jednim kartogramom
ђе
има лето највише дана с градом п то у оба периода. И у пролеће долази у оба периода подједнак број дана с градом.
Кад п овде поредимо број дана када је град падао, с бројем оштеђених места, налазимо да је у периоду од 1896 до 1905 године било просечпо
дана оштећених једнога дана у месецу с градом места, оштећених места априлу + + ++ 5 | 34 6:8 мају + 14 163 11'6 јуну · 11 131 159
3 – Оштећена површина и
У периоду од 1896 до 1905 године износила је површина градом оштећених усева, винограда и воћњака,“ п то
у опште у проценту у години хектара обрађене земље 1896 - . 213.539 18-52 1897 + - . 83.537 194 1898 ee + + - 155.706 18254 1899 90.231 1:83 1900 . 174.070 1473 1901 . 136.783 11:06 1902 . 170.951 19424) 1903 60.562 Деда 100% 0000 25.383 1:81 1905 · · · . . . 155.008 10-80 Од 1896 до 1905 г. . 126.149 9-60 Од 1889 до 1895 г. . 151.291 20:04.
Од целе површине обрађене земље оштетио
је град највише у 1896, а најмање у 1904 години. |
Односна размера између ове и 1896 године бпла
је као 1:10:2. Према томе оштећена површина |
била је у 1896 години десет пута већа него у години 1904. |
Просечна површина обрађене земље, коју je, у периоду од 1889 до 1895 године, град оштетио, износила је 151.291 хектар пили 20:04 процента обрађене површине; била је дакле два-
' Податци о обрађеној површини прикупљени су први пут 1867 године, за тим 1889, 1893 и 1897 године, а од 1900 године они се прикупљају редовно сваке године. У обрађену површину потребну за поређивање са површином оштећеном од града, узета је само површина под усевима, виноградима и воћњацима. Та површина износила је
у години хектара, у години хектара 1897 - - + «+ - 1,158.269 1908) = 5 = и: 1,365.212 1900 + - : . . 1,181.580 1904 - + - . . 1,398.854 1901 «+ - - . . 1.236.248 1905 + + + . . 1,435.883 1902 . « … 1,294.978 Просечно + · · · 1,314.074
| јулу · 10 171 августу + + + à 34
171 11'3 Релативни број места градом оштећених био је највећи у јулу и мају, а најмањи у септембру и априлу. | По годишњим временима излази, да је један дан с градом оштетио просечно 10 места у пролеће а 14 лети. Напротив у периоду од 1889 до 1895 године просечни број оштећених места износио је у пролеће 12, а лети само 11.
вредност причињене штете
пут већа него у периоду од 1896 до 1905 године. Моделимо ли оштећену површину с бројем места, која је град тукао, и с бројем дана, када је падао град, налазимо да је од исте долазило просечно хектара | у години на једно место на један дан | 1896 · + - - 8149 4.028:9
4897 + » + • + 232:6 1.816-0
1898 · 206:2 4.098-8
1899 · 198:7 2.005:1
1900 · 2159 4.973°4
1901 · 2171 2:533:0
1902 + 3113 3.561'4
1903 · 196:6 1.730:3
1904 · 149:3 7982 | 1905 + + : - · 249:5 2.924:6 Од 1896 до 1905 r. · 286:6 2.876:8
Оштећена површина у једноме месту била је релативно највећа y 1896 години, а најмања у 1904. Од просечне површине била је знатно већа површина само у 1896, 1902 и 1905 години.
У периоду од 1889 до 1895 године долазило je на једно место просечно 298:6 хектара оштећене површине, дакле 26:2 процента више.
Једнога дана оштећена површина била је највећа 1900 године, а најмања 1904. Просечна оштећена површина у овом периоду износи 2.876-8, а у ранијем периоду 3.462 хектара. Овде је мања разлика између оба периода, јер износи само 20:3 процента.
Колика је била градом оштећена површина |у појединим окрузима и годинама посматранога | десетогодишњег периода, види се из следећега | прегледа.
SR а али ан ари