Prilozi za statistiku Kraljevine Srbije , Statistika šteta od grada u Kraljevini Srbiji za period od 1896 do 1905 godine sa jednim kartogramom
HER
SERRE En QE ==.
пика.
у
Предговор
У трећој свесци Прилога за Статистику Краљевине Србије објављени су први податци о штети од града, и то за период од 1889 до 1895 године.
Прибирање ових података отпочето је у 1889 години по обрасцу, који је за то прописао Стални Статистички Одбор.
Податке прикупљају општинске власти, јер оне могу одмах по сваком случају дати потребан извештај. Да су податци тачни не можемо тврдити, кад знамо, да вемљиште није премерено. Тачнији су податци о причињеној штети, и то зато, што процену општинске власти
контролишу државни економи или надзорна полицијска власт.
У овој седмој свесци Шрилога за Статистику Краљевине Србије имамо податке о штети од града за период од 1896 до 1905 године.
У уводу поређивали смо свуда податке ранијега периода (од !889 до 1895 године) са податцима овога другог периода. Из овога поређења види се, да југозападни окрузи имају стално већу штету од града.
Да прикупљени податци нису толико нетачни колико се мисли и говори, види се из следећега. У Пруској оштетио је град 1897 године површину од 284.504 хектара, а штета je износила, 23,446.480 динара, просечно по хектару 82 динара. Године 1905 оштетио је град усеве на површини од 125.327 хектара, а штета, је износила 8,930.180 динара, дакле по хектару 71 динар.
У Србији долазило је од вредности штете, коју је град причинио, просечно на један хектар оштећене површине у периоду од 1889 до 1895 године по T1, а у периоду од 1896 до 1905 године по 68 динара. |
Не велимо, да су ове приближно једнаке цифре просечне вредности штете од града доказ тачности наших података, јер вредност приноса по хектару у Пруској много је већа него у Србији, пошто се тамо земља боље обрађује, али мислимо, да податци нису за одбацивање као са свим неупотребљиви.