Pripovetke / Branislav Nušić

80 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

Катарина Поповић-Миџина, а посветила својој матери Нанчики Петровићевој-Пургермајсторки.

— То је лепо, то је врло лепо — рече усхићено г. прота, кад му саопштих рад чега сам дошао.

= Ви, дабоме, као прота, ви ћете ми моћи најбоље казати све велике заслуге покојникове које би требало у беседи изнети.

— Дабоме, дабоме — поче прота и пребаци десну ногу преко леве па, пошто баци један поносити поглед на своје штиковане папуче, настави даље.:—- Знате, што се тиче цркве, он нема неких нарочитих заслуга. Он је дабоме био добар хришћанин и, што је главно, био је богат, најбогатији човек у нашој вароши, а онако... како да вам кажем... него, најбоље ћете ви учинити да одете до г. председника општине. Он ће вам моћи од аз па до ижице набројати све заслуге покојникове.

Кад пођох од г. проте, он ме испрати до капије, и стиште ми руку додајући:

— То је баш лепо. Покојни Јосиф је заслужио и више; ми нисмо кадри ничим да покажемо нашу благодарност према његовим заслугама.

Затечем председника у општини. Таман кад сам ушао он псује оца једном касапину због неких општинских ствари. Да не би мислио да сам и ја дошао каквим општинским послом, те да мине би што унапред опсовао, предухитрим га одмах речима: =— Ах, ви већ знате колика је жалост обузела нашу варош за покојним газда-Јосифом. Ја ћу му говорити слово.

Председник, пошто при поласку ономе касапину опсова још једанпут оца и матер, окрете се мени и поче потресеним и тронутим гласом:

= Да, покојни Јосиф, штета!

— Ви га већ одавно знатег

= Ја» Разуме се, заједно смо одрасли.

— Ја бих вас молио да ми набројите све његове заслуге од аз па до ижице, како би их свеу слово унео.