Pripovetke / Branislav Nušić

ТРИНАЕСТИ.

Одузели му и звонце! Кажу да је г. капетана наљутило што Петроније Јевремовић сваки час звони. Г. капетан је том приликом рекао још и ово; „Ама, мој господине, кад он као практикант има звонце, онда ја као капетан треба да имам читаву звонару на столу!“

Петроније је рђаво разумео г. капетана. Он је мислио кад су му одузели звонце, да је оно потребно коме старијем, а кад је што потребно коме старијем он се онда увуче у се као корњача и ућути се у том положају под кором своје понизности. Мислио је: уштедиће од своје плате, па ће сам себи купити звонце. Али — г. капетан му је забранио „у начелу“ да звони, казао му је: „Ви можете, ако хоћете, купити и клепетушу, али носите па звоните код своје куће; у канцеларији могу само капетан и писар звонити!“

БЕЗ

А некад је, болан, Петроније Јевремовић зво-

-нио у сва звона. Било је то доба, кад је он могао

да затресе главом, па да му се замрси коса. Носио

је он тада и раздељак на глави и тесне ципеле, које су раскалашно шкрипале, па шарену кошуљу

са лепршавом машлијом, па огледалце у џепу. Био

- је, ваљда, и коловођа на игранкама и члан певачке дружине, и фотографирао се у разним позама и

носио ружицу у рупи од капута, и изјављивао љу-

Фбав овамо и онамо. Та био је и он млад; извесно