Pripovetke / Branislav Nušić

ТРИНАЕСТИ 101

није идући на вечеру свратио је у две три кафане, тде је било доста света, и као неког је тражио. — Извол'те, седи да попијемо по једну! вели му газда Васа у првој кафани. | — Не могу, хвала, бојим се одоцнићу. Знаш, вечерас је свечана вечера код капетана... г. начелник и остали... позват сам и ја, знаш, па —

— Како је, господин Петроније» — пита га тазда Мика у другој кафани.

— Молим те, опрости — одговара г. Петро"није — немам кад, проговорио бих с тобом коју

реч, али сам вечерас код г. капетана на вечери са т. начелником, па се бојим одоцнићу, опрости...

А овако су поседали око стола: горе начелник, до њега капетан с једне а капетаница с друге стране, с капетаничине стране „цвет грађанства“, а с капетанове стране „персонал“, тако да је Петроније био на доњем крају стола и осећао се врло задовољан, што је лампа била насред стола, те тако није мо"рао гледати у очи начелника.

Пазио се, држао је далеко руке и од ножаи од виљушке и само их је у највећој нужди упо"требљавао. Управо више је гледао у тањир но што је јео. Било је красних јела. На пример зец којега би Петроније Јевремовић могао целог да поједе, али, сиромах, морао је рећи да не једе зечје месо само зато што се бојао; бојао се што ће, једући то јело, бити обавезан да има једнако у рукама нож и виљушку, а ако су му те ствари непрестано у рукама, он ће или нож или виљушку морати испустити. Па зар му још и то треба!

После другог јела устане један „цвет“ и наздрави у име свег осталог грађанског цвећа, здравицу у којој је било 74 речи. (Петроније је бројао реч по реч). Од те 74 речи здравица је била овако састављена: 37 речи „народ“, 6 „у име“, 8 „таквог начелника“, 4 „ми представници“, 19 „отаџбина“, 3 „живео“. Г. начелник је подуже говорио и много је више речи казао, само што Петроније није имао журажи да гледа г. начелнику у очи за време здра-