Pripovetke / Branislav Nušić

34 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

му је већ и старица казала у очи ово неколико речи:

— Синко, ја не бих желила да се ви са мојом ћерком састајете. Ја знам целу вашу историју и не треба ми више. Ви сте вашу стару мајку истерали из куће, ви имате дете са неком ђумрукџиком удовицом, и то дете, господине мој, учи већ други разред палилулске гимназије... и старица се код ових последњих речи горко заплака.

Владимир одјури као бесомучан одатле и никад више није прекорачио прага...

(Примедба: А ево шта је у ствари било. Онај са великим обрвама и округлим очима направио је целу сплетку. И то би сад могло да се размрси, или како је оног са великим обрвама и округлим очима спопала грижа савести, па је признао, или како је направио нову сплетку па се извукао).

и тако, поштовани читаоци, ја сам свршио.

Из свега сте могли видети да се баш не мора туђа мисао украсти, може се ма каква мисао узети, а калупи су ту. Ј

(а

„О, ала ће многе тице да подигну силну грају, кад набаве ову књигу и када је прочитају!“ Војислав

— Бога ти, знаш ли ти штогод из његовог живота»

— Ја2 Дабоме! Он је на најнедостојнији начин, улагивањем и превијањам, добио ту скоро класу.

— Аха, аха!

— Па, знаш, чини ми се имало би штошта да се исприча и из његовог детињства. Њега је издржавао један кућни пријатељ његовог оца и канда