Pripovetke / Branislav Nušić

ЛИСТИЋИ 38

петан са огромним брковима и с медаљом за војничке врлине на грудима.

— Несрећнице!... Лажљивице! — грмну он, из- · гужва слику и баци јој пред ноге.

Она оста непомична, на очи јој ударише сузе, а свако парче на лепоме телу поче да јој игра.

Али он, и не обзирући се, одлете из собе и одјури нагло као злим духом гоњен...

Примедба: Сад би се овде могло надовезати како се он пропио и виђали га људи сваког дана трештена пијана, и како је најпосле једног дана умро пијан на снегу. Оно, могао би и на другом месту умрети, али је много жалосније кад човек умре као пас на снегу.)

Трећи свршетан. Владимир је те вечери, после професорове

свадбе, био задовољан и осећао је да му је душа испуњена неком милином и слатким немиром.

Сутра-дан већ опазио је Јелену и њену мајку, на истој клупи у парку, али сад им је пришао, поздравио се, љубазно се разговарао и чак их отпратио до куће.

То је после чешће бивало, јер је сад већ био добар познаник и са матером.

Разуме се, био је једанпут позван и да их посети, па после је већ и то чешће бивало.

Једнога дана дође он к њима као обично у посету. Мајка је била у башти а Јелена се извесно забављаше у соби. Са матером у башти седео је један омален човек великих обрва и округлих очију, који се пакосно осмехну кад спази Владимира и настави нешто брзо да доказује мајци.

Владимира већ одмах изненади врло хладан пријем Јеленин. Она му једва и пружи руку, а кад је он запита за узрок, она плакаше, горко плакаше.

Тог дана Владимир оде као опарен и целог га је дана мучило у души понашање Јеленино.

Сутра-дан кад је дошао, затекао је опет оног са великим обрвама и округлим очима. А тог дана

ПРИПОВЕТКЕ 3