Pripovetke / Branislav Nušić

46 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

А како си се радовао кад те је што постиглог — Засмејао си се слатко, развукле су ти се усне, зажариле су ти се очи, пљескао си се длановима, отрчао си и казао твоју радост твојим суседима и пријатељима а и почастио си их можда. А сећаш ли се, тако се исто радовао и твој отац, а, веруј, тако ће исто и твој син.

А зар ниси тако исто и туговаог — Заболело те у души, наишле су ти сузе на очи, метнуо си флор око шешира и уздисао си често, често. А затим си скинуо флор, јер је прошло шест месеци од смрти твога милог, а затим си почео и да певаш, јер је прошла година дана од смрти твога милог. А знаш ваљда, тако је исто туговао и твој отац, а тако ће исто туговати и твој син!

Али куд сам ја забасао, где ћу ја да испричам цео твој живот» Он је дуг, али је дуг по дужини дана које си проживео, и ко ће то испричати.

Сећам се, кад смо у шестом разреду учили "стилистичка вежбања, да нам је једанпут задао професор да пишемо о томе: „Шта је живот и шта човек треба да се труди да у животу постигне,“

Били смо сви врло добри ђаци из стилистике. Један је од мојих другова умео тако лепо да подражава туђем стилу, и не само стилу већ и туђем рукопису. Ах, он је у томе толико далеко дотерао да је и сама држава обратила на њега пажњу. „Други је опет рђаво разумео цељ стилистике и одао се после на моловање фирми. И чини ми се баш тај што се одао на моловање фирми, одговорио је на горње питање овако:

„Живот је што и друм. Кулуком се награди. Кад станеш на почетку његовом изгледа ти недогледан, кад си га прошао уморан си и натраг не идеш, јер народ вели да се човек истим путем никад не.враћа. Док је друм нов и здрав, прелазе га многи путници и многи точкови и он их носи, нити "се труцкају, јер су његова леђа још здрава. После се појави прва бразда на њему, па друга, па трећа; негде се излоче, негде слегне, негде угне. Поправ-