Pripovetke / Branislav Nušić

48 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

Ноћас сам слатко спавао и сневао сам управника казненог завода како краде дрва, а рано сам се пробудио, иначе би извесно снивао и какву комисију. Дуго сам лешкарио по кревету и размишљао, чиме ли ћу, Боже, данашњи дан да утучем> Како би било да се одам проналасцима» Јест, али шта ћу врага да пронађем, кад су људи већ све пронашли. Има у Абуказема једна приповетка у којој неки Овновић прекрстио руке на трбух и овако размишља: „Одао би се проналасцима, али ето, да пронађем железницу, пронашли већ људи; телеграф, и то су пронашли; балон, ито су пронашли. Просто све су пронашли и нису оставили ништа што би ја могао пронаћи!“

Ја нисам био у положају овога јунака, јери нисам хтео такве ствари да проналазим. Хтео сам нешто што је модерније, савременије, на пример, нову — пушку. Па још пушку која би моглау једанпут да убије на пример тринаест људи. О Боже, ала бих ја био срећан; учинио бих читаву епоху у напретку човечанства и културна историја не Си дочекала још овај децениј да прође, већ би од данашњег дана рачунала да је наступио двадесети век.

Тако је дакле и требало да буде. Већ сам сео, већ сам био измислио и бајонет. Он би био онако исто шиљат као и сви досадашњи бајонети, с том разликом што би био много дужи, тако да би могао у једанпут четири човека да набоде. Затим, по моме пројекту, тај се бајонет не би носио на пушци, то је врло непрактично, већ би га сваки војник носио на глави и, помоћу једног тајног шрафа (опет мој проналазак), био би тај бајонет врло чврсто углављен тако, да кад би наступио јуриш, војници би само погнули главеи тако скандалозно боли, да би то милина било гледати. Само, враг би га знао, изгледа ми да би у том случају при јуришу ваљало укинути узвик „ура“ и заменити га ваљда каквим другим. Е