Pripovetke / Branislav Nušić

52 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

дана, седи генерал доби судско решење, којим му се одобрава да га може дојкиња и даље дојити.

Сви руски листови, пишући о тој ствари, напали су владу, управо судове, што ту ствар нису предали на суђење београдској општини.

(О, ту ствари иду много брже. Свега има пет шест ствари које се решавају ево већ десет година, али и ту општинско часништво већ обриче поштованим платцима приреза да ће их најдаље за три године изненадити решењем.

Иначе, не знам како да је замршена ствар, за две године је готова. ;

И ето, ја не бих ни падао на мисао да о томе говорим, али то само с тога, што је код нас на прагу да се по свима струкама заведе нова упрошћена администрација, „која ће повести државни брод новом снагом у напред“.

А ево, молим вас, како то врло брзо иде: дакле, у Препеличкој улици потребан је фењер. Грађани се скупили и изјавили да им је потребан један фењер. „Лепо, узме то одмах председник општине и изради у виду предлога, и сазове одборску седницу. Одборници пак, да би што више допринели са своје стране, не дођу на прву седницу у довољном броју и председник, разуме се, сазове другу седницу.

Дође друга седница и председник износи на дневни ред. Устаје говорник и говори ово од прилике: „Познајем ја, господо, добро становнике из: Препеличке улице. Не можемо да им дамо фењер! Дали смо им, колико се сећам, један пре шест година, па где је сад» Смотали га становници из Препеличке улице и ко зна сад у чијем подруму светли!“

Сад устаје одборник, који је случајно становник Препеличке улице, лупне песницом о сто идрекне: „То је увреда, то је увреда. Ако је и нестао фењер из Препеличке улице, а ми бар нисмо крали општинске барјаке, као што су становници те и те улице!“

Сад устаје становник „те и те“ улице и лупа