Pripovetke / Branislav Nušić

ЛИСТИЋИ 58

песницом о сто: „Господо, ја држим да је ово света кућа, и ако ћемо овде да терамо тако далеко, онда ја питам: где су амови општински Ја сам у прошлој рачунској години видио у инвентару неке. амове, па молим вас где су ти амовиг“

Сад тек устаје председник, звони у звонце и почне благим гласом: „Кроз говоре свију предговорника, господо, као што видим, провлачи се једна мисао а та је, да би веома потребно било, да се на лице самога места, то јесту Препеличку улицу, изашље једна комисија која би прегледала и поднела одбору реферат: да ли је заиста становницима Препеличке улице потребан фењер или га они само зато траже, да задају одбору посла.“

Ово се уважи и избере се комисија. Сад, комисија се јури једно месец дана, али најпосле се састане, јер „само се брегови не састају а људи се морају састати у животу.“ Елем састане се и комисија, и отвори се жива дебата око избора председника. Кад су се већ на то утрошиле две седнице, комисија састави протокол и донесе закључак, да је потребно из њене средине изабрати три стручна лица, која ће отићи на лице места.

Стручна лица, одовуд одонуд и састану се једног дана и нађу место у Препеличкој улици где би могао да се намести фењер Они поднесу комисији реферат, али у комисији три члана одвоје мнење, јер „стручна лица“ нашла су да је врло згодно подићи фењер пред кућом члана општинског суда, а „одвојено мнење“ хоће да се исти подигне на углу. У комисији се услед тога, колико форме ради, поџавељају, али то ни у колико не стане на пут да се председнику општине поднесе тачан и опширан извештај о целој ствари, разуме се са „одвојеним мнењем.“

Сад председник сазове прву седницу, на коју неће доћи одборници и онда сазове другу седницу на којој се решава са бројем који дође.

Ту још једанпут лупне најпре песницом о сто становник Препеличке улице, па онда становник