Pripovetke / Branislav Nušić

ЛИСТИЋИ 57

до на крај, па ћете видети да ћете наћи толико исто задовољства, колико и ја. Ја ту видим пред собом читав један свет како гамиже, како се преплиће, како се гура, отима, љути, псује, радује, скаче, пада, устаје, како подмеће; како се крије, како бега и како се-јуначи. Ја видим његову љубав и његове интересе, његову тугу и његову радост, његову срећу и његову недаћу! Ама читав један свет и читав његов живот и почетак и крај тога живота и све што га покреће и све што га руши и све што га диже!

Ја вам кажем, сваки оглас у новинама, то је или почетак или свршетак велике једне приче, једног великог романа. И ви имате пред собом отворену ту причу, тај роман, само треба да га читате. Али, разумете ли ме, треба га знати читати!

Ето, ви сте толико пута досад читали како госпођа Савета, на основу 5 5. и 6. трговачког закона, јавља трговачком свету да је отворила радњу и да је узела за деловођу исте свога мужа Николу, а господин Никола додаје да одобрава поступак своје жене и да се прима деловођства. Па шта, зар вам се ту не прича сама причаг Зар ви не видите пред собом пропалог трговца, који је све што је могао исцрпео, и снагу, и име, и кредит, који је лањски пад одложио за ову годину, који све чешће долази кући у грозничавом расположењу, па не разговара ни са женом ни са децом; који се већ толико пута пљескао по челу и хватао за косе, па који је најпосле једног дана дошао увече кући, уморан од брига, уморан од трчкарања, наслонио главу на руке, јео колико тек да се једе, после шетао по соби и мислио, можда чак и на револвер помишљао. Па онда смислио, отерао децу у другу собу, он остао сам са женом, закључао врата. жена га плашљиво гледала у очи, а он дуго и дуго ходао по соби, хукао, па најпосле смирио се, упитомио лице, казао жени шта хоће, па онда су заједно дуго и дуго шаптали, па нешто и писали, и после