Pripovetke / Branislav Nušić

58 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

— ето — ви сте једног дана читали, како се оњ примио деловођства у радњи своје жене.

Шта хоћете ви лепшу причуг

Или зар ви не видите. пред собом богату распуштеницу, са штекером од седевских корица, како се љушка на столици и гледајући у своју ножицу, једи се што је данас обула „браун“ чарапе те јој нога не изгледа тако дражесна као у црвеним, и која на крилу, поред глупих љубавних песама каквог сулудастог немачког песника, држи и своју пудлицу и пружа јој своја карминска усташца, да их пудла својим језиком лиже и истински се задовољава овом љубављу! Зар ви не видите пред собом ову госпу, кад прочитате оглас: „Моје псетанце звано „Шипсика“ нестало је пре неколико дана. На њему је сребрн литар са мојим именом. Ко га нађе и донесе ми, добиће добру награду.“

Па онда, може бити баш одмах после тога, други оглас: „Моја жена, звана Софија, одбегла је од мене пре неколико дана. Овим јој јављам да у моју кућу нема више приступа“.

И шта мислите, каква то красна прича стоји пред вама отворена, а ви је не умете да прочитате. Господе Боже, ви стете огласе читали као од беде, а ја вам понављам, сваки је од њих ил почетак или крај једне велике приче, једног красног романа!

(О, па шта велите онда за оне огласе где се отац одриче сина; где Петар или Павле пориче свој потпис; где се бивши потпоручник нуди за општенског писара; где муж оплакује своју непрежаљену жену, или где практикант нуди своје савете у брачним парницама.

Ама јесте ли ви све то читалиг! Бога ми нисте! Треба вас просто ухапсити, па да се сетите и то да читате.

Еј, а шта мислите, какво тек задовољство кад кога познајете па о њему читате какав оглас» О, онда не треба много да се мори ваша машта па да створите ону причу о којој вам ја говорим. Онда вам се она сама исписује а ви је само читате.