Pripovetke / Branislav Nušić

ЛИСТИЋИ 59

Ето баш данас читам у једним, разуме се старим, новинама овај оглас од речи до речи:

„По решењу г. министра војног од 6. тек. мес. АР.Бр. 5142 и претпису команданта дунавске диви- | зије од 8. тек. мес. АбБр. 416, има се 17. ов. мес. „Селим“ коњ дунавског возарског ескадрона, који је због дугогодишње војне службе постао неспособан за исту, продати лицитандо у овдашњој вароши прад кафаном „Балканом.“

„Селим“ је длаке доратасте, висок 16 шака, добре ћуди и може се врло добро употребити као теглећи коњ.

Позивају се купци да одређеног дана изволе на лицитацију доћи.“

А у истим новинама на првој страни указ, којим се потпуковник Милоје Лазић, „због дугогодишње војне службе“ одликује таковским крстом.

И шта мислите, ја сам познавао и потпуков= ника Милоја Лазића, а познавао сам и коња „Селима“. Они су заједно ступили у војну службу. Потпуковник Милоје ступио је у пешадију, а „Селим“ у артиљерију. Милоје 1'72 метара, а „Селим“ 15 шака висок. Обоје снажни, лепи, здрави. Ја сам их чешће виђао при парадама и, заиста, милина их је било видети. Знам да су служили ревносно и поштено. Нити је Милоје вукао ону плату бадава, нити је „Селим“ јео сено бадава. Отишли су и у рат, заједно су отишли и ја сам много слушао о њиховој храбрости. „Селим“ је сам извуко један топ на врх некакве позиције, Милоје је отео један шанац. И тане их је стигло и једног и другог. Милоје је био рањен у леву ногу а Селим у десну. Настао је мир и они: су се вратили свак у своју команду.

Од тог доба већ је прошло толико времена. Како Милоје, тако и Селим, премештани су из команде у команду, а последњи дани затекли су Милоја у обмундировном слагалишту а Селима у возарском ескадрону. Поштено су служили толике године, али већ се шушкало да су и један и други