Pripovetke / Branislav Nušić
ЛИСТИЋИ бЕ
13. „Комешај се, ситнадијо, За тренутак обасјана!“ Змај.
И ето, ја се враћам у Београд!
Пустили ме, смиловали се!
Колико сам пута у оним дугим и дугим часовима размишљао о моме лепом Београду. Бадава, бадага је све то, грдна је разлика Београд и паланка! Та каква разлика само за око! Прођете кроз паланку, кроз најживљу улицу, па шта сте видели и шта сте срелиг — Један ћепенак, па онда једног човека са избледелом сомотском јаком; па онда прљаву галантериску радњу на чијим вратима виси пожутела јегерова кошуља; па госпођицу са белим рукавицама и прошлогодишњим зимским шеширом, па онда касапски пањ, па ћепенак, па и трећег човека са избледелом сомотском јаком.
О, а Београд! Чаробан, једнако чаробан! Ту живот, ту вечито кретање: паркови, музике, црне очи, општински извршитељи, концерти, позоришта, параде, протестоване менице, игранке, касине, предавања, украдени аманети на пошти... и уопште, живот, живот, живот, вечити живот и вечито кретање !
И ето, ја се враћам у тај Београд! А он се још никако није изменио, онакав исти каквог сам га оставио.
Стари, стари Београд!
У њему још постоји она иста, стара, рђава калдрма и у њему се још једнако тера она иста, стара, рђава политика; у њему још једнако има 50 професора и 400 жандара; 10 школа и 12 касарна; још једнако једна општинска болница а два општинска гробља; у њему се још према протоколу „умирушчих“ зна колико леже мртвих, а према књигама статистичког одељења не зна колико има живих становника; у њему још постоји једна управа вароши Београда а шест квартова, али се још једнако тако паметно ради као да постоји један кварт