Pripovetke / Branislav Nušić

ПОЛИТИЧКИ ПРОТИВНИК.

(Прича из живота једног паланачког урединка.)

То је било у доба, кад се код нас, школованих људи, зачела племенита тежња, да сиђемо у народ и да га разбудимо. Тада сам ја у варошици С... кренуо један лист, који је био знаменит по томе, што је био први, а уједно и последњи у тој варошици. (Он и сад стоји и стајаће вековима као усамљена културна појава у С...

И да знате само какав је то лист био! Подељен у рубрике, са натписима и поднатписима. У њему је било књижевних вести, сензација, телеграма, и свега другог што једном озбиљном листу доликује. У самој редакцији подела рада била је оваква: уводне чланке писао сам ја; телеграме писао сам ја; подлистак писао сам опет ја; „мало шале“ писао сам такође ја; „поглед по свету“ као и „трговину и обрт“ писао сам ја, и најпосле „огласе“ писао сам опет ја. Једном речи, ја сам био свој најглавнији сарадник.

Уводне чланке почињао сам обично врло високо, на пример реченицама: „5 те га е зшао“ или _„Јасја ез! ајеа“ или „Унат отргепдеге мего!“ и тако даље, па сам онда писао надугачко и нашироко о варошкој прашини, о општинским фењерима ни о многим другим стварима, и обично сам те чланке свршавао реченицама: „Тврд је орах воћка чудновата!ј“, или „Ни по бабу ни по стричевима“, или најзад „Стани мало, од Добоја Мујо, и ми коња за трку имамо!“