Pripovetke / Grigorije Božović

138 ГР. БОЖОВИЋ

вјера - и - бог лисица би премостила и репа не би уквасила. Па кад намјестим од каве свој ћејиф, а ја станем чекати да ко наиђе да га почастим: нека се зна кад Смајо Ђерекарац пролази преко Рогозне... Али, ето виђу, више се не море...

— Држи се, субаша, стара си ти кост — одговори му председник колико да му учини пријатност.

— Валаа, накусао сам се купуса и оджелио жељу за Рогозном... Но дошао сам да те нешто упитам. Ови моји чивчије као да нијесу у памети. Веле да нема више четвртине!

— Нема, Смајо, више...

— Виђи, виђи!.. Зар и ти то кажеш, кумим те Богом 2

=— Не ја, субаша, но закон, краљева наредба..

— Какав закон да нема четвртине !.. Не буди

"диванија!.. Зар аге да оставе земљу сељацима, па да им ови за то ништа не дајуг Па шта ће они да једу, а2 А од чега ја да живим садг

— Тако ти је, Смајо.. Изишла наредба да нема више ни чивчија ни четрвртине, ни...

= Ни ага!.. Не море то бити2г.. Докле ја имам Доброшевину, море бити и чивчија, дина ми!.. Не зоори маскгру, добар човјече!..

= Истину ти вељу: у цијелој држави земља је одузета од ага, од цркава: и манастира. па дата сељаку. Ето тако. Ко земљу ради — онога је она. Нашли тако за право и уредили...

= Вељахуле, вељахуле!.. Доброшевина је мојему аги од баба остала, па сад да је чивчиска!.. То не Норе бити!.. То нико неће признати, нити то закон даје!..

— Баш закон, субаша!

— Остави јадан не био! Није Србија таква држава... Вељахуле!.. Па шта ће да раде толике агег Шта ћу да радим ја2.. Не море то бити никако ! Но сад су се ови моји Добротевци здоговорили да ме преваре, па може бити и тебе подговорили ла овако· збориш. Немој ти барем тако, е си домаћив човјек...