Pripovetke / Grigorije Božović

СУБАША д 139

— Нико ме није подговарао. Кажем ти само истину да знаш, и да се не мучиш овако стар.

— Па да не вадим четвртину 2 И да аги ништа. не однесем 2

— Ништа, Смајо... Има и он отсада да запне, да ради као ја и ти...

— Ене чуда!.. Ага да оре и копа !.. Ага... Мој ага2.. Ни прађед му није радио, а он сад да узме мотику у руке!.. Каква је то правда и закон 2.. Јеси ли у памети, по Богу Ур

— Шта ћу, мој Смајог.. Свршено је то:и твој ага треба да оре или отвори дућан.

— И нећеш да наредиш да ми далу четвртину 2

— И нећу и не смијем од — закона... Заповијеђено ми је да проћерам свакога ко дође да потражи четвртину.

— И мене 2

—__ Па... готово и тебе, субаша. Али стар си човјек. Желим те и чувам ти образ...

__ Мене2.. Да ме прогнаш из моје Доброшевине7.. То никакав закон не даје. Није ова држава без закона, иако је влашка... И ако је Влах засудио... Не можете ви харати туђу бабовину... Јок, море!'..-

Па плану стари Смајо. Нити убира да је у општинској судници, нити да је прошло оно његово, Као да није остарао, као да му не дршћу руке. И као да није ни осетио велику промену, иако је недавно први стигао у Пазар, тврдећи да се срниска војска ни до Стамбола не може зауставити. Кроз његове усахле очи блесну ваљда последња жеравица. Суха му рука са неописаним подрхтавањем поче да се спушта к оном месту, где му је доскора вазда био пећски сребрњак, једино али поуздано оружје његово. У љутини он и не осети да ту пиштоља и“ нема, нити у његово памћење мога да избије прилика кад га је лично предао властима. Прсти му се згрчише у ваздуху на оном месту где би требала да буде јабука од пиштоља. А другом се руком ослони“ о пребачену ногу. Страховито намрштен, он се нагну