Pripovetke / Grigorije Božović

50 ГР. БОЖОВИЋ

— Ето, питај Шабан-Сокола да нисам крив покорно прозбори Сталета Љутану кад изиђе из цркве, држећи пушку наниже окренуту.

— Нека су сретне последице!.. — одговори поглавица пружајући му руку. — Немој да се омрзнеш, јер је све суђено!.. Уосталом, ја вам честитам, соколови: четрнаест носила однели су одавде Лаушани.. Причаће појас по појасу... О, Свевишњи, само не осрамоти!.. |

Ето, због овога тако брижљиво спровођаху Сталету Кијевљанина к превоју изнад манастира. Кад пушка суди, опреза није никад сувишна...

На позив Љутанов Сталета приђе и скромно седе испред њега на колена, отуривши пушку далеко у страну. Чедно и стидљиво обараше поглед к земљи, као да се бојаше да његова нескромност не увреди кога. Али Љутан продужи, љубазно и својски:

— Немој да се омрзнеш, соколе !

— У твоје здравље, поглавице, никад !

— Невоље су за јунаке; судбина је јача од нас...

— Нити сам хтео ово, нити сам му се надао поглавице...

— Хвала Богу!.. Нисмо. се осрамотили ни ти ни мој браственик. Зато сам и наредио да се изађе овамо. Одавде се може на све стране. Ти си сад наш образ: Куда да те поведемо 2

— У Кијево! |

— У Кијевог!. Не, по Богу Сталета!.. Ноу Србију. До Колашина ћу те лично одвести, а после је сасвим лако... У Србију, соколе! Такав јунак ваља још да живи...

Сталета заћута, погледа преко Дренице, па се као стена укочи на коленима: Нека невероватна одлучност покри његов израз и његову снагу:

— ја нећу саду Србију! =

— Ваља да ме послушаш, соколе: нико не ваља да пресили, и да се не боји за живот. Буди Арнаутин, а не тврдоглави рајетин, јер то није јунаштво!

,