Pripovetke / Grigorije Božović

СТАЛ КРЈЕВА 49

на чардаку. Запрепашћен калуђер једва промуца да беже кроз шуму, али Сталета га и не погледа, но се окрену другу: |

— Видиш да Бог не да да се одавде кренем... Везала ме судбина железним веригама... Нека ти је просто: бежи!

— Не, зар не знаш како је пријатно умрети крај сокола, о Стал- Кијева 2 — осмехну се Арнаутин, па приђе и замандали врата. | Лаушани већ знадијаху да је (Сталета ту на преноћишту, па чим чуше пушке, узбунише село и потрчаше к Девичу, опколивши га са свих страна. Чувши од једнога момка са манастирске карауле шла је било, они побеснело јурнуше на зидове. Али их две опсађене очајне пушке мушки дочекаше. И поче као у правом рату. На срећу Сталета имаше два реденика метака, а и калуђер донесе пуву торбу. Тек увече опсађени уђоше у цркву да се из ње бране.

Но док се у манастиру вођаше непрекидна борба, (Сталетин синчић испод Лауше пређе реку и кроз шуме стиже пред кулу Рама Љутана. И једва промуца да су његов бабо и Миџа-Шабан јамачно већ погинули. Не часећи ни часа, и не двоумећи да су овде умешани прсти лаушкога барјактара, Љутан нареди да се његова села зберу и крену у помоћ својем рођаку и Сталети, кога он проводи на "бесу. Дође и Џемаил Обриња са својим селом. И како се зачудише кад сутрадан око подне стигоше на брдо према манастиру. Опколили Гашани као читава војска, испели се на дубове и опкорачили зидове, па пуштају плотун за плотуном, а из цркве се бране два заточника, - кликујући кадикад да им још фишека траје. Љутан нареди једном те викну да престане пушка, јер је племе Бериша лешло да посредује. Не беше право Гашанима, али намах прекидоше паљбу, јер би иначе по обичају морали и са њима отпочети борбу. Послаше изасланство и утврдише да опсаду прими Љутан, који изради да се менастир не дира, а Сталети, ако је жив, да тродневна беса и допуштење да га из манастира спроведе.

4