Pripovetke / Grigorije Božović

КАД МРТВИ ПРОЗБОРЕ 59

су упоредо опружене две лепо отесане гредице готово до самих врата, која су управо на средини задњега зида. Простор између ових гредица је поплочан такође шареним мрамором и служи за пролазак к огњишту или простирачима с обе стране овога пролаза. По танком слоју сламе прострте су кострутне черге, по њима домаћи ћилимови наших сеоских шара, а поврх ових шарене- сеџаде кућне израде но разних препочетака : сељачких, наших, турских и персиских. - С десне стране оџака у зиду је удубљење, као по џамијама оно место испред којега клања имам. Ту висе бројанице и чува се мусав, у навоштено платно завијен штампани коран. Мало ниже обешене су гусле и тамбура, до њих велики чибук домаћински, а сасвим до врата совре и на полици крчази, ибрици, легени и ђугуми. Све је чисто и на својем месту, те се опажа и празничност и кућна отменост.

— јесмо ли готови и хоћемо ли

— Сад ћемо, сад, хопа! — одговори му крупан глас с леве стране оџака на арнаутском. — Још није заклопило пуно два часа...

То бејаше домаћин, необично упадљива мужанска прилика, Биљал Рустем. У најбољој снази, крупан, смеђ, избријан и румен у лицу, ведра и добродушна ' израза као какав весео пољски властелин. По богатој одећи, господственом изгледу, добро очуваним рукама, види се да је доброга стања, и да га у животу није умарало рало и мотика. То је војвода манастира Дечана, што му је од оца остало са свима частима и са свом бригом везаном за ту дужност. Поносан је он због тога. Она му даје угледан положај у друштву, те звање чувара Светога Краља не би променио ни за положај ђаковичкога кајмекама, а камо ли барјактара у Реци или Малесији.

Крваво му је та повеља допрла до недара. Многи су Војводићи, његови преци, погубили главе, да то право неотуђиво завештају породици. Њихово мраморје по свој Метохији гласно сведочи о том, каогод и многобројне песме и предања. Па и једна чудна читуља у дечанском олтару: „Помени, Господе, у