Pripovetke / Grigorije Božović

60 ГР. БОЖОВИЋ

царству твојем, верне рабе твоје и Светога, Рустема, Алију, Сокола, Смаја, иако су ластивога Мемета вере, но агарени поставши од агарена падоше на славу твоју и љубазнога ти Светога...“

Зна то Биљал Рустем и свестан је велике части и удела. Његов манастир не сме нико попреко да гледа. Он је с ферманом војвода, и чини му се да Дечане ни игуман не може више волети од њега. Слободно свуда носи оружје, јаше хата. Прати игумана на свима путовањима, која нису ни ретка ни кратка, као год што нису малобројни ни дечански метоси: до Ниша и Београда, Софије и Једрена, Солуна и Цариграда. Био је до Александрије и Јерусалима, па му је игуман обећао да ће га повести и до Петрограда, да види московску силу и московскога цара, који је — тврде људи — крупнији од Берам-Спахије, а дебље збори но какав Шекуларац... Е — хе!.. Његови су игумани силнији од грчких митрополита. Јашу хатове, носе на седлима кубурлуке као босански бегови, пашу криве димишћије испод мантије, као да нису смерни калуђери но спахиски капетани паше од Мисира. Кад пођу на пут у писанију или послом воде многе ђаке и слуге, ризничаре и рачуновође, као какве придворнике. И све то сербез, сито и махнито, а богато одевено, колико да се одмах види какав је благослов Светога Краља, и какво место код Бога имају свети Немањићи, иако им Турци земље притискоше ... -

Како да се не поноси! Кад се с крстом цара Шћепана пође кроз нахије настане празник и за њега, те, грешан, помисли да то није манастирска поворка, но се из мермерних гробова подизали некадашњи цари и краљи и дохватили сјајни тутањ од Косова равна до малена Брода на Сави. Он, сав у злату, јаше напред, а народ излази на сусрет, па својски поздравља и њега, Биљала Рустемова сина из Дечана, као да је какав старински војвода што уз колено јаше седом пећском патријарху. Као да је крштеник, а не Турчин, биљахи!.. Ех, ех! Српкиње

нерадо поздрављају Турке, а њега љубе у руку, чим