Pripovetke / Ivo Andrić

НОВ У АЛХАМБРИ = - 4118

Келнери полетјеше на Крилетића, али он диже мраморну плочу са стола и сручи је, са свим што је било на њој међу њих.

Стаде вриска жена и опште бјежање. У тај мах неко угаси сва свјетла одједном. У тами настаде још већа гужва и граја. Сваки час неко јаукне или неко падне на бубањ или који други инструменат. Још увијек се чује газдин глас |

— Роттог! ма гос, дотлог |

Преграда између наших ложа шкрину и запрашта па се стропошта у општој буци и јаукању.

— Удри, побратиме, ево мене! довикује онај од Извозне Банке.

— Шта је овог Шта хоћете виг виче неко.

— Скандал хоћу, одговара Крилетић однекуд сасред сале. Е

А онај од Извозне Банке бије у мраку кога стигне и само псује Саваота. Сваки час нешто преврну или разбију с тутњем и звекетом. Између тога се разабиру само поједини гласови. Један од наших однекуд из мрака понавља непрестано:

— Колега, али колега, молим вас. Нема то смисла.

А напољу неко румунски, упорно и узалудно, дозива полицију. Е

1 Господо! Молим вас, господо!