Pripovetke / Ivo Andrić

У МУСАФИРХАНИ = џ 5)

Тај Кезмо је већ неколико пута натјерао манастир у страх и на глобу.

Фрратар се враћа с лимуновима. Болеснику дају лимунаду.

— Е, сад скини таву. да објесим пушку, шали се Кезмо,

Фра Марко скида таву и почиње да спрема кајгану. Турци сјели, па пуше. Онај болесни се одморио и напио лимунаде, па му лакше, исправио се на јастуцима, па и он разговара, иако подрхтава, а очи му сјају од грознице. Фратар их служи ракијом па кајганом, приставља каву. Они мљаскају једући и залажу болесника који се нећка. Протежу се, подригују.

— Ама, да ти није била кометина у овој тави 2 пита га Кезмо и приноси празну таву носу.

Фра Марко нагнут над жеравицу и забављен око каве, мрмља у себи: Е сад ти на ум паде, пошто се најео!

— Шта велиш 2

— Није, ага, није; нема у нас крметине.

Служи их кавом. Кезмо га гледа великим, зеленим очима.

— Чуо сам да вас је кадија оглобио са двасс гроша што је нашб кокошију главу у пилаву. Валахи, ако сте оном пексину дали дваес, имате рачуна мени да дате четерес'.

= О парама ја не знам ништа.

—- Хехе, сви ви тако: не знам, немам, а пуни сте пара ко шип, само вас треба притиснути.

Али све се окрену опет у шалу.

Заноћало. Турци заметнули разговоре о рату, о јањичарским платама, а све пијуцкају. Онај болесни час задријема, час се прене, па и он слуша. Фра Марко сјео у кут, одупро лакте у кољена а главу о дланове; па ћути и слуша. Из разговора разабире полако: болесни Турчин је Осмо Мамелеџија из Сарајева, а онај други Мехмед Плевљак. Обојина су јањичари као и Кезмо. У Сарајеву су