Pripovetke / Ivo Andrić

У ЗИНДАНУ

Једног четвртка иза подне, дођоше сејмени по гвардијана, да иде с њима у Травник. Али гвардијан је био отишао у Сутјеску на скупштину дефинитора; фра Петар Јарановић, који је иначе најстарији, лежи болестан: не оста него да фра Марко иде у Травник. Он је управо био почео с радницима да побија неко коље у потоку. Нећкао се да иде, али су сејмени били нестрпљиви а фра Петар је онако болестан, викао на њега, да се спрема и да иде, док сејмени нису учинили штете манастиру. Фратри су наслућивали зашто их зовуу Травник. Везир који је пред три мјесеца дошао опозван је а да му није именован замјеник. Умјесто везира је остао ћехаја му Фазло. ИМ сад он хоће да искористи ово вријеме и да од свих манастира покупи џулус, порез који су иначе плаћали само везирима. | Фра Петар лежи на душеку, презнаја се и тешко дише а фра Марко сједи поред њега. Између њих чекмеџе са новцем. Избројаше 2400 грозна свега. Сад вијећаху и препиру се: фра Петар му савјетује да понесе барем 1500 гроша а фра Марко неће више од 500

— Шта мислиш ти, болан» Није се с Фазлом шалити.

— Не дам балији...

— Ама, ко те пита даш ли ти; и главу ће ти узети.

— Нек узме; ја више од хиљаде не носим.