Pripovetke / Ivo Andrić

У] (МЕ

ЈУ ЗИНДАНУ

„Ево ме Фазло метно у зиндан. И воду су подлили пол мене.

Мије чаши рег ћипс Тигсат дио аџгеоз, ш! адпипиз 15 гат адџат регтистоз а о тат топ еге дЧечпап!. Огаје рго те е! Бепеасне.:)

И избавља|те ме код Фазле, јер погибох. срра Марко, викар.“

Један момак, циганин, отрча у Долац. Фра Марко се сишао уз оџак; из обуће и са хабита му се циједила вода.

Још се није било потпуно смрачило, кад се врати момак из Доца и донесе у једној крпи завезана два дуката, без икаква писма и поруке. Вејсил дарова момка, опроба дукате на нокту од палца и нареди да се вода заустави. Мало по том уведоше фра Марка поново у зиндан.

још се чуло како капљу ријетке и неједнаке капи са зида, али на поду није више било воде. Фра Марко готово радосно прохода по ћелији у којој је био већ потпун мрак.

Чим замукну лупа Вејсилових нанула, јави се прота.

— Даде ли, фра Марко

= Дадох.

— Жајде де, ја да живи останемо.

Почеше разговор. Прото се жалио како га боли свака кост од калдрме и влаге, како је код куће оставио болесну кћер и сина који се требао ове недјеље, то као сутра, вјенчати, да би могао ка се запопи.

И тако у причању, они видјеше да се познају још од лањске године. — Лане је сарајевски владика тужио фратре ради неког бира. Расправа је била пред овим истим Фазлом који је и тада замјењивао везира. Царске фермане су имале обје

5) Пошаљи одмах по овом Тарчину два дуката, да бар ов страховиту волу зауставе. Молите за мене, и благословите.