Pripovetke / Veljko Petrović

МТ и пи

129 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ

ганку па кад сам циганка и бићу права знајте да сам вас сада проклела и по цигански уврачала да ће вас живу црви изести и Господин ће вас се зга-

дити и ја ћу још за вашег живота ући у кућу и бити госпоја. :

Гина Коломпарова циганка.

Ако се усудите и то писмо покажете господину ја знам шта ме чека он ће мене убити ал ће ићи на робију и вашу децу отераће у просјаке,“

Иванка је двапут прочитала писмо, и онда, с преосталом снагом, згужва га, у песници, и паде тупо на под. Ту су је слушкиње нашле и с великом муком подигле на постељу, али јој шаку нису могле расклопити. Кад је дошла к себи лежала је у постељи, и тада је писмо сакрила под душек.

Ујутру јој је било лакше. Стидела се себе, те је закључала писмо у свој сточић. И над срдитошћу и тугом преовладао је страх. Рекла је да никог не пусте к њој. Гледала је сваки час кроз прозор, али није видела ништа сумњиво.

У подне јој улети синчић с китом пољског цвећа и с једним писмом.

— Дала ми једна здраво лепа жена. Сва уплакана, па те здраво лепо моли и поздравља и шаље · ово писмо, и љуби ме, а ја кажем зашто плаче, а она плаче само, и каже да јој опростим. Ево је под капијом. Е

Жена скочи, зграби цвеће па га раскида, а писмо згужва и баци у угао.

— Како си га смео примити 2

Дечко бризну у плач:

= Јаој, мамице слатка, па шта ја знам!

Мати се покаја, стиша, убриса синовљеве обрашчиће и пољуби га.

— Иди у другу собу па буди добар. Не срди се: мама.

И затим брзо исправи писмо, и отвори га дрхћући: